Masovni ulazak migranata izazvao je tenzije među nekim članicama Evropske unije
Očekuje se još stroža politika EU
U Evropskoj uniji je nastala uzbuna nakon što je preko 60.000 ljudi za jedan dan ušlo u špansku enklavu Seutu, što su neki – uključujući američkog predsednika Donalda Trampa koji je već u zavadi sa Evropom – nazvali “invazijom”. Dok EU poziva na “ujedinjenu akciju”, a u Briselu se održava hitan sastanak, to neće biti tako lako postići na već podeljenom kontinentu. U Britaniji desničari već iznose planove o korišćenju mornarice za zaustavljanje čamaca sa migrantima u Lamanšu. U međuvremenu, hiljade migranata i dalje je u Seuti, nakon što se većina vratila u Maroko.
Više od 60.000 ljudi ušlo je za manje od jednog dana u špansku enklavu Seutu, što je izazvalo novu zabrinutost širom Evrope i ponovo otvorilo pitanje da li EU ima odgovor na migrantsku krizu kakva nije viđena od 2015.
Većina se vratila u Maroko
Španske vlasti procenjuju da se oko 69.500 migranata vratilo u Maroko u protekla četiri dana. Haotičan dolazak hiljada migranata je bio i smrtonosan – zvanični broj stradalih tokom prelaska je 71 na španskoj strani granice, a 11 na marokanskoj, navodi Rojters. Lider Seute Huan Hesus Vivas rekao je da je u enklavi ostalo između 3.000-5.000 migranata, a da grad obrađuje azile za 862 maloletnika koji uživaju specijalnu pravnu zaštitu od deportacije. Među njima je 17-godišnja Tangijer, čiji se 8-godišnji brat utopio a na kopnu se odvojila od majke.
- Videla sam kako ljudi gaze preko mrtvih - rekla je ona AP-u, dodajući da je sada, nakon četiri dana koje je provela sama, među drugom migrantskom decom koja prose na ulici.
Tenzije u EU: "Madrid će tražiti solidarnost"
Masovni ulazak migranata izazvao je tenzije među nekima od 27 članica EU:
- Italija je suspendovala Šengen prema Španiji,
- Finska i Danska podržale su italijansku odluku,
- Češki premijer Andrej Babiš pozvao je na privremenu suspenziju članstva Španije u Šengen zoni,
- Francuska je pojačala nadzor granica dronovima,
- Desničarske partije su ovaj događaj iskoristile kao argument za još strožu migrantsku politiku.
Sama Španija je optužila neke partnerske zemlje da svojim pristupom samo produbljuju podele i otežavaju pronalaženje rešenja. Španski premijer Pedro Sančez je rekao da je “ozbiljno zabrinut” zbog stavova pojedinih evropskih vlada. On je podsetio da Seuta nije deo Šengena. Dodao je da je većina evropskih partnera pokazala “podršku i solidarnost”, dok su pojedine vlade odlučile da napadnu Španiju, vođene “predrasudama, lažnim vestima, neznanjem ili političkim interesima”.
Ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares podsetio je u ponedeljak da je Španija prethodno podržala svaku evropsku zemlju tokom migrantske krize i da sada očekuje recipročni odgovor. EU je za utorak sazvala hitan sastanak u Briselu, a Albares je najavio da će Madrid tražiti veću solidarnost od svojih evropskih kolega i posebno je kritikovao Italiju zbog zahteva za suspenzijom Španije iz Šengen zone, koja danas obuhvata preko 450 miliona ljudi u 29 evropskih zemalja.
U međuvremenu je desničarska španska partija Voks pozvala na militarizaciju granice i neposrednu deportaciju svih migranata koji su prešli, uključujući maloletnike, dok je centralno desna opoziciona Partido Popular pozvala valdu da objavi vanredno stanje, zatvori granice i mobilizuje vojsku.
Faraž: Mornarica da vraća migrante u Francusku
Više od 1.000 kilometara dalje preko Lamanša, Najdžel Faraž, lider britanske partije Reform, već je iskoristio krizu u Seuti. On je u ponedeljak rekao da bi njegova populistička desničarska stranka pokrenula “najveću vojnu operaciju u Lamanšu od Drugog svetskog rata” da spreči prelaske čamaca sa migrantima. Faraž je rekao da bi - ukoliko njegova stranka pobedi na narednim izborima, poslali mornaricu u Lamanš sa zadatkom da presretne sve čamce kojima migranti pokušavaju da stignu do Britanije.
Prema planu - nazvanom “operacija Tvrđava” - migranti bi se priveli, dobili bi hranu i vodu, a zatim bi ih u pratnji ratnih brodova vratili u Francusku ili Belgiju.
- Ovo nije potiskivanje nazad. Govorimo o spasavanju i vraćanju – rekao je on, dodajući da se očekuje da će francuska vlada prihvatiti vraćene azilante i da je o tom planu već razgovarao sa nekoliko neimenovanih francuskih političara.
Ukoliko bi francuska vlada odbila da prihvati vraćene migrante, marinci bi ih ipak vratili do francuske obale, rekao je portparol Reforma za unutrašnje poslove Zija Jusuf.
Francuska smatra da je ovo “neprihvatljivo”.
- Francuska vlada svakako ne bi očekivala da jedan od njenih ključnih saveznika, poput Britanije, narušava njen teritorijalni integritet ili ulazi u njene teritorijalne vode bez prethodne saglasnosti - rekao je “Gardijanu” neimenovani francuski zvaničnik.
Šta će Evropa da uradi?
Očekuje se još stroža politika EU i sve je izvesnije da će haos u Seuti predstavljati novu prekretnicu. "Politiko" piše da se nakon višednevnih međusobnih optužbi zbog iznenadnog dolaska migranata u Seutu očekuje se da će ministri unutrašnjih poslova 27 država članica EU na hitnom sastanku u utorak izraziti solidarnost sa Madridom i usmeriti razgovore na načine da se spreči ponavljanje slične krize. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je uoči sastanka u Briselu, u pismu Sančezu, pohvalila brzo reagovanje na krizu i vraćanja većine migranata, te pozvala na “ujedinjenu akciju” i “jačanje granica EU na kritičnim tačkama”. Potvrdila je podršku EU Madridu u borbi protiv ilegalne migracije, dodajući da je potrebno učiniti više.
“Migracije su evropski izazov koji zahteva evropski odgovor. Zbog toga je solidarnost od suštinskog značaja", navela je ona u pismu, dodajući da “Evropljani zajedno mogu da poboljšaju svoju otpornost, pripremu i odgovor". Fon der Lajen je poručila da će video-konferencija ministara, zakazana za utorak, biti prilika da se izvuku “lekcije” iz događaja u Seuti, upozoravajući da izazovi koje donose ilegalne migracije zahtevaju “zajednički evropski odgovor, jedinstveno delovanje i solidarnost”.
Ona je pozvala EU da udvostruči napore u pet ključnih oblasti:
- Sprečavanju ilegalnih migracija kroz saradnju sa partnerskim državama,
- Jačanju spoljnih granica,
- Uspostavljanju sistema za rano upozoravanje,
- Razbijanju mreža krijumčara ljudi i
- Intenziviranju procesa vraćanja migranata.
