KLECANJE KLIMAVIH EVROPSKIH NOGU Dok se razmenjuju optužbe, a odgovornost prebacuje, sve je izvesnije da će HAOS U SEUTI biti nova prekretnica

U Seuti se situacija smirila – gotovo svih 60.000 migranata vratilo se u Maroko. Međutim, broj poginulih raste, a Evropska unija je u šoku. Slede hitni sastanci.

Nakon što su desetine hiljada migranata proteklih dana iz Maroka stigle do španske eksklave Seute, većina se u međuvremenu vratila preko granice. Predsednik regionalne vlade izjavio je da je bilo oko 60.000 migranata, dok je centralna vlada Španije taj broj procenila na nešto manje od 50.000. Među migrantima je, prema navodima španskih vlasti, bio veliki broj žena i dece, piše DW.

Eksklava Seuta, površine svega 18,5 kvadratnih kilometara, ima manje od 85.000 stanovnika. U noći između četvrtka i petka hiljade migranata prenoćile su na ulicama ovog grada.

Uprkos malim izgledima za prihvat ili nastavak puta, stotine ljudi su, prema medijskim izveštajima, i u petak uveče pokušale da stignu do dve španske enklave – Seute i Melilje. Tokom večeri je na granici između Maroka i Melilje došlo do sukoba sa policijom. Više osoba gađalo je pripadnike snaga bezbednosti kamenicama, dok je policija koristila suzavac.

Španski vojnici sprečili su prilaz obali sa morske strane. Tokom prethodnih dana mnogi migranti su pokušali da doplivaju do Seute. Broj poginulih porastao je na 67, a spasilačke službe nastavile su potragu na moru i tokom subotnjeg prepodneva.

Evropski komesar: Nijedan migrant nije stigao na kopno EU

Evropski komesar za migracije Magnus Bruner izjavio je, nakon telefonskog razgovora sa španskim ministrom spoljnih poslova Hozeom Manuelom Albaresom, da "nijedna osoba nije prešla granicu ka kopnenom delu Evropske unije".

Iako Seuta pripada Španiji, koja je deo šengenskog prostora, migranti iz ove eksklave ne mogu jednostavno da pređu na evropsko kopno. Za ove teritorije važe posebna pravila unutar Šengena, pa svako ko iz Seute putuje ka španskom kopnu ili drugim delovima šengenskog prostora po pravilu prolazi kroz ponovnu kontrolu.

Ukoliko bi migranti pokušali da pređu Sredozemno more, prvo bi naišli na spoljnu granicu EU.

EU u šoku

Evropska unija tek počinje da obrađuje posledice događaja. Iako se situacija smirila, prizori iz proteklih dana mnoge su podsetili na izbegličku krizu iz 2015. godine i pokrenuli novu debatu o migracionoj politici EU. Sve se događa u trenutku kada je Zajednički evropski sistem azila (GEAS) stupio na snagu pre samo nekoliko nedelja.

Italija je privremeno suspendovala Šengenski sporazum prema Španiji. Pravila EU ne predviđaju trajno isključenje neke države iz šengenskog prostora protiv njene volje.

Više zemalja EU ukazuje na mogućnost dodatnog ograničavanja slobodnog kretanja unutar šengenskog prostora i uvođenja češćih kontrola na unutrašnjim granicama. Nemačka to čini već duže vreme, a ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint najavio je produženje ovih kontroverznih kontrola.

Francuska takođe planira da pojača kontrole na granici sa Španijom, koje su na snazi već godinama.

Koje korake Španija sada može da preduzme?

Pravila EU o azilu nalažu da Španija mora da spreči dalje kretanje podnosilaca zahteva za azil unutar Unije. Budući da se Maroko smatra sigurnom zemljom porekla, na raspolaganju su ubrzani granični postupci koji omogućavaju brže deportacije.

Reforma sistema azila (GEAS) predviđa i krizni mehanizam u slučaju masovnog priliva migranata. Španska vlada bi zato mogla zvanično da zatraži pomoć. U tom slučaju, preostalih 27 zemalja EU trebalo bi da pokažu solidarnost, pravedno rasporede tražioce azila među sobom i pruže evropskim pograničnim regionima resurse kako bi se zahtevi brže obrađivali.

Zašto se upućuju kritike Španiji?

Kritičari zameraju Španiji previše liberalnu migracionu politiku. Takođe navode da vlada nije uspela da zaštiti spoljne granice Evropske unije.

Finska ministarka unutrašnjih poslova Mari Rantanen izjavila je na društvenoj mreži X da države koje nisu sposobne da štite granice ne bi trebalo da budu članice šengenske zone.

Španija je pre nekoliko meseci, zbog manjka radne snage, pokrenula proces legalizacije oko 500.000 neregularnih migranata. Ova mera odnosi se isključivo na tražioce azila koji su zahtev podneli pre kraja 2025. godine, a ne na novopridošle osobe. Ipak, u kontekstu napora EU da suzbije neregularnu migraciju, taj potez izazvao je negodovanje u Briselu.

Španski premijer Pedro Sančez odgovorio je na kritike pojedinih članica EU, pozivajući na dalje jačanje evropskog jedinstva i upozoravajući da ne treba produbljivati podele.

"Solidarnost i saosećanje su dobrovoljni. Poštovanje evropskih ugovora to nije", napisao je na platformi X.

Sančez je u pismu upućenom čelnicima evropskih institucija osudio stav pojedinih država članica, ocenivši da je posledica "predrasuda, dezinformacija, neupućenosti ili političkih interesa". Zatražio je hitno održavanje video-konferencije ministara unutrašnjih poslova 27 zemalja članica.

Slede hitni sastanci

Stručnjaci država članica EU na kriznom sastanku razgovaraće o razvoju situacije prethodnih dana, saopštio je portparol irskog predsedavanja Savetom EU. Ne očekuje se da će javnost nakon razgovora biti obaveštena o sadržaju sastanka.

U ponedeljak će se sastati ambasadori država članica kako bi procenili situaciju i olakšali dalju koordinaciju.

Tema razgovora biće, osim dolazaka u Seutu poslednjih dana i broja ljudi koji su se vratili u Maroko, i podrška EU Španiji, kao i diplomatski napori u odnosima sa Marokom.

Šta ovo znači za reformu sistema azila EU?

Novi sistem azila Evropske unije našao se pod velikim pritiskom samo sedam nedelja nakon početka primene. Njegov cilj bio je da okonča višegodišnje sporove između država članica.

Države koje se suočavaju sa najvećim brojem dolazaka, poput Španije, Kipra, Italije i Grčke, dobile su zadatak da bolje obezbede spoljne granice i da procedure za azil, koliko je moguće, sprovode na samoj granici.

Budući da ove zemlje time sprečavaju prelazak migranata u države poput Nemačke, Austrije ili Francuske, imaju pravo na finansijsku i logističku podršku drugih članica EU.

Međutim, primer Španije sada jasno pokazuje da bi evropska solidarnost mogla da počiva na veoma klimavim nogama.

(DW)