Daleko od očiju znatiželjne javnosti u Kini nastaje čitav jedan sloj ultrabogatih biznismena. Oni se po svemu razlikuju od svojih, daleko razmetljivijih, prethdonika koji su se ostvrili kroz industiji ili trgovini i birali da žive pod budnim okom javnosti i uz neskrivenu bliskost sa kineskim državnim aparatom. Novi kineski milijarderi biraju da ostanu anonimni (koliko god je to moguće) ili barem misteriozni, a njihova imena nisu poznata širokoj svetskoj javnosti. Ipak, u oblastima veštačke inteligencije, video-igara, zabave i potrošnje, oni uspešno grade imeprije vredne milijardama dolara.
Gradeći svoja poslovna carstva koja menjaju globalno tržište - od veštačke inteligencije i TikToka do popularnih lutaka Labubu - novi kineski milijarderi, iz senke, presudno utiču na globalne tokove.
Prema podacima istraživačke kuće Hurun, koja prati bogatstvo najbogatijih ljudi sveta, kako piše Ekonomist, Kina ima najmanje 29 milijardera mlađih od 40 godina koji su bogatstvo stekli sopstvenim radom. Ako se na listu doda i osnivač DeepSeek-a Liang Venfeng, koji ove godine puni 41 godinu, broj raste na 30, odnosno devet više nego prošle godine.
- Nova generacija kineskih milijardera je usmerena na globalna tržišta i ostaje gotovo nevidljiva u javnosti.
- Najbogatiji među njima ostvarili su ogromno bogatstvo brzo i diskretno, zaobilazeći medijsku pažnju.
I upravo je on bio jedan od onih koji su se našli u fokusu javnosti, kada je početkom prošle godine, kineska laboratorija za veštačku inteligenciju DeepSeek izazvala paniku među zapadnim konkurentima. O njenom osnivaču znalo se veoma malo. Tako je i danas, ali jedno je sigurno: nakon što je DeepSeek završio novu rundu finansiranja, kojom je kompanija procenjena na 71 milijardu dolara, Liangovo lično bogatstvo poraslo je na oko 38 milijardi dolara. Time je postao znatno bogatiji od osnivača Antropika Darija Amodeija i direktora OpenAI-ja Sema Altmana.
Liang nije čovek koji se pojavljuje na tehnološkim konferencijama. Nikada nije gostovao uživo na kineskoj televiziji, a u javnosti postoji tek nekoliko njegovih fotografija na kojima se ni po čemu posebno ne izdvaja.
Po tome se uklapa u novu generaciju mladih kineskih milijardera. Kina, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država, danas stvara više milijardera nego bilo koja druga zemlja.
Nova generacija kineskih bogataša
Nova generacija kineskih bogataša razlikuje se od prethodnika. Umesto ulaganja u nekretnine i raskošnih večera sa državnim zvaničnicima, više ih zanimaju video-igre i druženja posvećena japanskim animeima. Istovremeno, veoma su uspešni u pretvaranju inovativnih ideja u globalne kompanije — i to rade brže nego bilo koja ranija generacija kineskih preduzetnika, piše Ekonomist.
Istorija kineskih milijardera zapravo je relativno kratka.
Tokom osamdesetih godina prošlog veka prvi tajkuni iskoristili su ekonomske reforme kako bi preuzeli državnu imovinu. Liberalizacija tržišta nekretnina tokom devedesetih stvorila je novu generaciju milijardera. Početkom 2000-ih, nakon ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, industrijalci su pokrenuli novi talas proizvodnih kompanija. Deceniju kasnije procvat interneta omogućio je prvu generaciju kineskih tehnoloških milijardera, među kojima je i Džek Ma, osnivač Alibabe.
Nova generacija kineskih milijardera bira drugačiji put. Više od dve trećine mladih milijardera sa Hurunove liste bogatstvo je steklo u sektorima robe široke potrošnje i medija. Sedmorica su zaradila novac razvijajući video-igre. Četvorica su izgradila lance prodavnica čaja ili kafe. Samo trojica su bogatstvo stekla u oblasti veštačke inteligencije.
Posle Lianga, najbogatiji među njima je Vang Ning, osnivač kompanije Pop Mart, poznate po neobičnim figuricama, među kojima je najpoznatija Labubu.
Među AI milijarderima je i Jang Džilin, 34-godišnji osnivač kompanije Moonshot AI, koja je predstavila novi model za koji tvrdi da može da konkuriše najboljim američkim rešenjima.
Na listi više nema nijednog velikog magnata nekretnina, što nije iznenađenje zbog višegodišnje krize tog sektora.
Kraj kulture bezgraničnog rada
Inače, nova generacija preduzetnika razlikuje se i po odnosu prema radu. Kineskim tehnološkim sektorom godinama je dominirala kultura rada poznata kao „996“ — od devet ujutru do devet uveče, šest dana nedeljno. Takav način rada promovisao je osnivač Alibabe Džek Ma, a prihvatile su ga mnoge velike tehnološke kompanije. U nekim kompanijama, zabeleženi su čak i slučajevi smrti zaposlenih povezani sa prekomernim radom.
Mlađi preduzetnici sve češće napuštaju taj model. U njihovim kompanijama radno vreme je fleksibilnije, a veći naglasak stavlja se na ravnotežu između privatnog i poslovnog života.
Zašto se kriju?
Mladi kineski, međutim, milijarderi nisu bezbrižni, piše Ekonomist. Odnos kineske države prema najbogatijim preduzetnicima poslednjih godina znatno se promenio. Predsednik Si Đinping kao jedan od glavnih ciljeva istakao je smanjenje društvenih nejednakosti kroz politiku „zajedničkog prosperiteta“.
Prema Rupertu Hoogewerfu, osnivaču Huruna, oni su svesni da njihove kompanije u svakom trenutku mogu biti pogođene političkim odlukama — bilo u Kini, bilo u Sjedinjenim Državama.
Zbog toga mladi kineski miliarderi nastoje da budu van fokusa vlasti.
(Economist, Jutarnji)
