Neke porodice hodaju po dva sata po vodu jer su državne pumpe ostale bez dizela, dok žene kuvaju na drva na ulici
Osim jednog ruskog tankera sa naftom koji je stigao u martu, saveznici Kube nisu bili spremni da testiraju efikasnost američke blokade
U jeku rata u Iranu i Ukrajini, karipsko ostrvo kojem je administracija američkog predsednika Donalda Trampa prekinula vitalnu liniju snabdevanja gorivom i zavela ga u mrak i najgoru energetsku krizu ikad, šest meseci kasnije i dalje preživljava. Kuba, kojoj je Tramp pretio invazijom po ugleda na Venecuelu od koje je uvozila naftu, je našla način da preživi.
Tramp, koji je nedavno rekao da je moguća operacija na ostrvu po ugledu na Venecuelu, mesecima je predviđao kolaps Kube.
- Prosto će pasti – rekao je on novinarima 4. januara, dan nakon što je preuzeo kontrolu nad venecuelanskom naftom koju je Kuba uvozila.
SAD su 3. januara u vojnoj akciji u Karakasu uhapsile venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores.Tramp je potom nametnuo naftnu blokadu koja je gurnula Kubu u najgoru energetsku krizu ikad, sa masovnim isključenjima struje koja sada traju skoro čitav dan. Ali, više od pola godine kasnije, kubanska vlada i narod i dalje stoje, piše “Njujork tajms” (NYT).
Kubanci se adaptiraju
Iako Kubanci pate, oni se takođe adaptiraju. Zamenili su svoje prepoznatljive američke automobile iz ’50-ih, koji troše mnogo goriva, za električne motore i rikše iz Kine, uvoze teške litijumske baterije kako bi televizori i ventilatori radili tokom nestanka struje, sklapaju generatore da rade na pristupačniji gas i postavljaju solarne panele na krovove, pa čak i na vozila. Jedan dovitljivi Kubanac, mehaničar Huan Karlos Pino, prepravio je svoj “fijat 126p” iz 1980. da ide na ugalj. Kako piše “Juropijan tajms”, Huan je tokom jedne probne vožnje prešao 85 kilometara, pri čemu je razvio brzinu od 70 na sat.
Ovakve adaptacije predstavljaju novu kubansku energetsku mrežu - onu koja omogućava društvu da funkcioniše uprkos nestašicama, piše NYT. Improvizovana rešenja su omogućila kubanskoj vladi da racionalizuje potrošnju struje, tako što uključuju svetlo na samo nekoliko sati dnevno, rastežući ono malo oskudnog goriva što joj je preostalo u naporu da izdrže intenzivnu kampanju pritiska iz Vašingtona.
Rezultat je da je Kuba uspela da opstane bez novih isporuka goriva mnogo duže nego što je, kako se čini, administracija Donalda Trampa očekivala ili predviđala. Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je prošle nedelje da administracija i dalje želi da vidi pad kubanske vlade. S druge strane, kubanska vlada nastoji da postigne dogovor.
- Kuba nije neprijatelj SAD. Ono što bismo želeli jee konstruktivan odnos zasnovan na međusobnom poštovanju - rekao je zamenik kubanskog ministra spoljnih poslova Karlos Fernandes de Kosio.
- Politički krugovi u SAD su tiho očekivali da Kuba neće preživeti dalje od aprila. A evo nas ovde – dodao je on.
"Hodaju satima po vodu, kuvaju na drva na ulici"
U međuvremenu, kubanski narod, kao i decenijama unazad, se snalazi.
- Kubanci napreduju usred krize. Tražimo rešenja. Ekonomske restrikcije nas polako ubijaju, ali se svim silama borimo da izdržimo – rekao je za NYT poljoprivrednik Umberto Palmero, koji je nakon blokade naučio na “Jutjubu” kako da od plastičnog otpada dobije improvizovano gorivo.
Posledice krize su očigledne u Havani i šire. Neke porodice hodaju po dva sata po vodu jer su državne pumpe ostale bez dizela. Žene kuvaju na drva na ulici. Frižideri su pretvoreni u ormane. Putevi su puni autostopera nakon što je grad obustavio javni prevoz. Kubanci su takođe iscrpljeni zbog velikih vrućina koje podnose bez ventilatora i klima-uređaja.
Ipak, zemlja i dalje funkcioniše. Reporteri “Njujork tajmsa” zatekli su vozila na putevima – iako su mnoga bila električna. Restorani sa agregatima su otvoreni, dok bolnice, državne ustanove i aerodrom imaju struju jer su priključeni na prioritetne delove mreže. Ambulante, domovi za stare i filijale banaka koriste solarne panele koje je donirala Kina. Televizore na kojima su prenošene utakmice Svetskog prvenstva nije bilo teško pronaći. Čak su i prodavci na uličnim tezgama služili hladno pivo iz frižidera na solarni pogon, navodi NYT.
Elektrane rade smanjenim kapacitetom, a vlasti čak pokušavaju da prerade i gusti talog nafte koji se godinama taložio na dnu starih rezervoara.
- Bukvalno stružu poslednje ostatke sa dna bureta - rekao je NYT-u Horhe Pinjon, stručnjak za kubansku energetiku sa Univerziteta Teksa.
Šta je sa saveznicima Kube i njihovom pomoći?
Osim jednog ruskog tankera sa naftom koji je stigao u martu, saveznici Kube nisu bili spremni da testiraju efikasnost američke blokade, piše NYT. Kuba zbog toga svoju mrežu trenutno napaja isključivo domaćom naftom i prirodnim gasom, kao i sve većom mrežom solarnih elektrana koje finansira Kina. Prema Pinjonu, ti izvori zajedno mogu da zadovolje približno polovinu potreba ostrva za strujom.
Portal Dialogo-americas.com piše da Kina postepeno širi svoje prisustvo u sektoru obnovljivih izvora energije u karipskom regionu - od Jamajke i Gvajane do Bahama i Kube - naročito u oblasti solarne energije.
Kineski izvoz zelenih tehnologija na Karibe porastao je za više od 570% između 2020-2024. To je istovremeno izazvalo je zabrinutost zbog transparentnosti projekata, rastuće tehnološke zavisnosti, kao i mogućnosti da se ekonomski uticaj Pekinga pretvori u stratešku prednost i politički uticaj. Karibi su za Peking, kako se navodi, područje od velikog strateškog značaja. Karipska zajednica (CARICOM) okuplja države koje zajedno raspolažu sa 14 glasova u Generalnoj skupštini UN, a među njima je i pet od ukupno 12 zemalja koje i dalje održavaju diplomatske odnose sa Tajvanom. Region je istovremeno važan koridor za svetsku pomorsku trgovinu i nalazi se na svega nekoliko stotina kilometara od SAD, što dodatno povećava njegov geopolitički značaj u očima Pekinga.
