Nestašice osnovnih proizvoda, problemi sa gorivom i pritisak na strane kompanije doveli su do povlačenja hotelskih lanaca i dodatnog smanjenja dolazaka turista
Vlada i dalje ulaže u nove hotele uprkos praznim kapacitetima, dok je prevelika zavisnost od turizma uz nedovoljna ulaganja u druge sektore gurnula zemlju u tešku ekonomsku krizu
Turizam je godinama bio jedan od glavnih oslonaca kubanske ekonomije. Ostrvo poznato po belim peščanim plažama, kolonijalnim gradovima i karipskom šarmu privlačilo je milione posetilaca iz celog sveta. Danas je slika potpuno drugačija. Ulice koje su nekada vrvele od turista gotovo su puste, hoteli rade sa minimalnim brojem gostiju, a sve veći ekonomski problemi dodatno produbljuju krizu.
Kubanska ekonomija počela je naglo da slabi nakon novog talasa američkih sankcija koje je uvela administracija predsednika Donalda Trampa. Uz sve veće nestašice osnovnih proizvoda i pad prihoda, posebno je pogođen turistički sektor, koji je nekada donosio milijarde dolara.
Posledice su vidljive širom zemlje, naročito u istorijskom jezgru Havane. Stari deo grada, La Habana Vieja, poznat po jednoj od najbolje očuvanih kolonijalnih celina u Americi, danas izgleda gotovo napušteno.
To potvrđuje i ulični muzičar Elio, koji već skoro tri decenije svira gitaru na trgu Plaza Vieja.
„Možda su svi ostali kod kuće. Prođe tek poneki turista, možda jedan tokom sat vremena“, kaže on.
Statistika pokazuje koliko je situacija ozbiljna. Tokom prvih pet meseci ove godine Kubu je posetilo svega oko 360.000 stranih gostiju, što predstavlja pad od čak 58 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Za poređenje, Dominikanska Republika je za samo šest meseci privukla deset puta više turista.
Sankcije dodatno pogoršale krizu
Problemi nisu počeli samo padom broja turista. Američka vojna operacija u Venecueli početkom godine prekinula je jedan od glavnih kanala snabdevanja Kube naftom. Ubrzo potom usledile su nove američke mere koje su dodatno ograničile isporuku goriva ostrvu.
Posledice su bile ozbiljne. Pojedine avio-kompanije otkazale su letove jer na Kubi više nisu mogle da dopunjavaju rezervoare svojih aviona, što je dodatno smanjilo broj dolazaka.
Istovremeno, Vašington je pojačao pritisak na strane kompanije koje sarađuju sa kubanskom vojskom, a upravo ona kontroliše veliki deo turističkog sektora. Zbog toga su brojni međunarodni hotelski lanci odlučili da napuste Kubu.
Venecuela ima naftu, Kuba ima hotele
Američka administracija tvrdi da je cilj ovih mera da izvrši pritisak na kubanske vlasti kako bi otvorile politički sistem i omogućile veća strana ulaganja, uključujući i ona u turizam.
U intervjuu za Axios u junu, Donald Tramp uporedio je turistički potencijal Kube sa naftnim bogatstvom Venecuele.
„Venecuela ima naftu. Kuba nema. Ali Kuba ima prelepe nekretnine i fantastičnu obalu“, rekao je Tramp, dok njegova administracija razmatra nove mere pritiska na Havanu, među kojima se, prema navodima medija, pominje čak i mogućnost vojne intervencije.
Putovanje na Kubu postalo je neprivlačno
Turistički sektor bio je teško pogođen još tokom pandemije koronavirusa, a oporavak nikada nije u potpunosti usledio. Novi talas sankcija dodatno je obeshrabrio potencijalne posetioce.
Direktorka turističke agencije "Cubania", Lusi Dejvis, kaže da mnogi više ne žele da putuju u zemlju koja se suočava sa tolikim problemima.
„Ljudi mogu da prihvate određene neprijatnosti tokom odmora, ali odlazak na Kubu danas sve više liči na neku vrstu mračnog turizma“, ocenjuje ona.
Njena agencija danas se mnogo više bavi prikupljanjem donacija hrane za lokalno stanovništvo nego organizovanjem turističkih putovanja. Kako kaže, bivši klijenti žele da pomognu Kubancima koji se bore sa nestašicama, a to je ujedno postao način da zaposleni u agenciji zadrže posao.
„Neprestano slušam priče o ljudima koji gladuju. Ne možemo pomoći svima, ali želimo da učinimo makar ono što je u našoj moći“, kaže Dejvis.
Hoteli ostali bez gostiju
Kubanske vlasti su prethodnih deset godina ogromna sredstva usmeravale u izgradnju novih hotela, verujući da će upravo turizam biti motor razvoja zemlje. Međutim, mnogi od tih objekata danas su gotovo prazni.
Predsednik Miguel Dijaz Kanel izjavio je u junu da bi u okviru ekonomskih reformi Kubanci mogli da upravljaju hotelima u ime države.
„Otvoreni smo za sve Kubance koji žele da ulažu u hotele i da njima upravljaju. Tu mogućnost nudimo i našim građanima koji žive u inostranstvu“, rekao je predsednik, uz napomenu da bi država i dalje ostala vlasnik hotelskih objekata.
Ekonomista Pedro Monreal smatra da je vlada napravila ozbiljnu grešku jer je previše ulaganja usmerila u turističku infrastrukturu, dok su zdravstvo, obrazovanje i poljoprivreda ostali zapostavljeni.
Po njegovom mišljenju, upravo kombinacija prevelikog oslanjanja na turizam i snažnih američkih sankcija dovela je zemlju na ivicu ozbiljne ekonomske krize.
Iako su postojeći hoteli uglavnom prazni, kubanske vlasti nastavljaju izgradnju novih objekata. Zbog toga su brojni nedovršeni ili gotovo prazni hoteli postali simbol propasti sektora koji je decenijama važio za najveću nadu kubanske privrede.
(Izvor: Nova.rs)
