Poljoprivrednici ističu da je najvažnije stalno sticanje znanja i razmena iskustava za uspešnu primenu ovog principa
Za sprovođenje konzervacione poljoprivrede Hrvatska daje podršku od 250 evra po hektaru, uz zahteve za plodored i setvu sporednih useva
Može li se zemljište manje obrađivati, a istovremeno proizvoditi više? Kako sačuvati vlagu u zemljištu, povećati njegovu plodnost i prilagoditi se klimatskim promenama koje poljoprivrednicima donose sve veće izazove? Konzervaciona poljoprivreda, metod proizvodnje koji se sve više koristi u Hrvatskoj, pokušava da pruži odgovore na ova pitanja.
Na Bilogori, u blizini Peščenika, održana je demonstraciona aktivnost, gde su poljoprivrednici mogli da vide savremenu mehanizaciju, primenu setve sporednih useva i konkretne primere kako ovaj sistem funkcioniše u praksi.
Konzervaciona poljoprivreda poslednjih godina privlači sve veću pažnju, pre svega iz dva razloga – finansijske podrške, ali i koristi koje donosi samom zemljištu.
„Izbacili smo plug i vidimo promene u zemljištu“
Jedan od poljoprivrednika koji se okrenuo ovom načinu rada je Dario Rajn iz Peščenika na Bilogori. Da bi obrađivao svojih 150 hektara zemlje, pre nekoliko godina je odlučio da smanji obradu zemljišta, a zatim i potpuno odustane od klasičnog oranja. Kako kaže, glavni razlog je bila briga za zdravlje zemljišta.
„Počeli smo da radimo na principima redukovane obrade zemljišta, konzervativne poljoprivrede, pre pet ili šest godina. Pre četiri godine smo potpuno eliminisali plug i ovde vidimo fokus na zdravlje zemljišta, na poboljšanje mikrobiološke aktivnosti, i to vidimo kao borbu protiv klimatskih promena, koje su sve očiglednije u našim krajevima“, rekao je Rajn za HRT.
Ekstremni vremenski uslovi postali su jedan od najvećih izazova za poljoprivrednike. U ovom području zabeleženi su slučajevi kada je palo čak 80 litara kiše po kvadratnom metru u jednom danu, nakon čega je usledio period od 42 dana sa samo 13 litara kiše. Takvi uslovi pokazuju prednost zemljišta obrađenog po principima konzervativne poljoprivrede.
Manje prolaza mašina, manje goriva i veća efikasnost
„Kada imamo previše padavina, zemljište bolje upija jer postižemo manje sabijanje zemljišta, a sa druge strane, kada ima manje kiše, kada su sušni periodi, a svedoci smo sve više njih, onda te biljke duže žive, duže su zelenije, duže su srećnije“, objasnio je Rajn.
Konzervaciona poljoprivreda nije kratkoročni projekat, već proces koji vremenom daje bolje rezultate. Rajn je podelio svoja iskustva sa kolegama poljoprivrednicima, ali i sa mladima koji tek ulaze u ovaj posao. Na demonstraciju je došao i Fabijan Vučković iz Donjih Andrijevaca, student agronomije u Osijeku, zajedno sa ocem, koji obrađuje oko 200 hektara zemlje.
Iako se ranije nisu bavili konzervacionom obradom zemljišta, ozbiljno razmišljaju o prelasku na novi način proizvodnje: „Problemi su pre svega radna snaga, koju ova tehnologija donekle rešava jer smanjuje broj prolaza, štedi gorivo, štedi resurse u vidu sirovina, otvara mogućnost varijabilnog đubrenja, varijabilne setve. Mnogo je problema koji se mogu rešiti ovom tehnologijom“, istakao je Vučković.
Poljoprivrednici ističu: Znanje je najvažnije
Tomislav Kralj se takođe bavi redukovanom obradom zemljišta i deli svoja iskustva sa drugim proizvođačima. On kaže da broj zainteresovanih poljoprivrednika raste, kao i broj članova njihovog udruženja: „Najvažnije nam je poboljšanje zdravlja zemljišta, mikrobiološke aktivnosti zemljišta, to je zapravo nešto što najviše utiče na naš prinos. Poljoprivreda je prinos, poljoprivreda je matematika, tako da nam je to važno“, rekao je Kralj.
Dodao je da je za uspešnu implementaciju ovakvog sistema najvažnije stalno učenje: „Najvažnije nam je znanje. Oni koji su spremni da uče, koji razumeju da nisu najpametniji i koji su spremni da to primene na svojim površinama, a zatim vide rezultat, to je u suštini profil ljudi koji donose najviše odluka“, rekao je.
Zaposleni u Direkciji za stručnu podršku u razvoju poljoprivrede pomažu proizvođačima koji žele da pređu na ovaj način rada. Osnovni principi konzervativne poljoprivrede uključuju izbegavanje dubokog oranja, pokrivanje zemljišta biljkama ili biljnim ostacima i primenu plodoreda kako bi se smanjila pojava štetočina i bolesti.
Državna podrška od 250 evra po hektaru
Tatjana Martinović, dipl. inž. i rukovodilac Regionalne službe za stručnu podršku Koprivnica, naglasila je da se poljoprivrednici edukuju kroz demonstracione aktivnosti: „Trudimo se da edukujemo poljoprivrednike kroz demonstracione aktivnosti širom županije i svakog prema svojim mogućnostima u Hrvatskoj. Reakcije su različite. Neki ljudi koji nemaju uslove, nemaju poljoprivrednu mehanizaciju ne odlučuju se za ovu vrstu proizvodnje. Poljoprivrednici koji žele da isprobaju nešto novo imaju mogućnosti“, rekla je Martinović.
Dodala je da ova vrsta proizvodnje zahteva više znanja i otvorenost prema novim sistemima. Neki poljoprivrednici primenjuju ove principe godinama, neki su se pridružili posle 2023. godine, dok se neki odlučuju tek nakon usvajanja novih pravila.
Prema propisu, za primenu konzervativne poljoprivrede predviđena je podrška od 250 evra po hektaru. Poljoprivrednici koji koriste ovu meru moraju poštovati minimalno dvopoljni plodored, odnosno na svakoj ARKOD parceli moraju gajiti sporedne useve nakon glavnih useva.
Nakon berbe stonog graška, Rajn je posejao suncokret na svom zemljištu. Početkom oktobra, žuti cvetovi će ponovo prekriti brda Bilogore, stvarajući prizore koji često porede ovaj kraj sa italijanskom Toskanom.
Međutim, iza atraktivnog izgleda krije se važnija priča – kada suncokreti završe svoj ciklus, ostavljaju za sobom kvalitetnije i plodnije zemljište, spremno za nove useve i otporniju budućnost hrvatske poljoprivrede.
(Izvor: Poslovni.hr)
