Iznajmili stan u okolini Minhena, a onda im je Nemica pokucala na vrata i sa dve rečenice promenila život

Mnogi koji se zbog posla ili boljeg života presele u inostranstvo suočavaju se sa usamljenošću i osećajem da su daleko od svega poznatog. Ipak, ponekad upravo potpuni stranci pruže podršku koja promeni život i ostavi uspomenu za ceo život.

Upravo takvu priču podelila je jedna žena u Fejsbuk grupi "Balkanci u Nemačkoj", koja se sa porodicom pre tri godine preselila u okolinu Minhena sa dvoje male dece. Ona je otkrila kako joj je starija komšinica Nemica, nakon samo dve rečenice izgovorene na kućnom pragu, postala oslonac i član porodice.

"Nismo imali nikoga svog ovde, bili smo potpuno sami. Suprug je bio na poslu, ja sa decom u stanu, jezik sam jedva govorila, plakala sam svaki dan od samoće. Naša prva komšinica, starija Nemica po imenu Ursula (74), primetila je koliko mi je teško. Jednog dana pokucala mi je na vrata sa kolačem i preko prevodioca rekla: 'Ja nemam svoje unuke, a vidim da ste vi sami. Ako želiš, pomoći ću ti oko dece.'

Ljudi moji, ta žena je postala naša rođena baka. Svaki dan provodi sat ili dva sa mojom decom, čita im priče, uči ih nemački, a mene je naučila kako da pravim prave nemačke kolače. Moja deca je zovu 'Oma Ursula' i vole je najviše na svetu. Kada smo prošlog meseca išli na Balkan, plakala je na rastanku i kupila im kofere pune igračaka. Kažu da Nemačka nema dušu? Ima, samo treba biti čovek i naići na čoveka", ispričala je svoju priču kako bi pokazala da dobri ljudi postoje svuda.

"Zavoleli su moju decu"

Javili su se i drugi sa sličnim iskustvima. Jedna korisnica napisala je da joj se gotovo ista stvar dogodila u Italiji pre 20 godina:

"Kakav je ovaj narod pun zlobe... Živim u Italiji 35 godina. Isti slučaj dogodio se i meni kao ovoj mladoj majci. Zašto bi izmišljala i pričala gluposti? Doživela je isto ovo i danas oseća tu lepotu pa želi da je podeli sa nekim. Tome i služe ove grupe i mi koji živimo po svetu. A naši ljudi sve pogrešno tumače. Strašno... I meni se isto dogodilo pre 20 godina. Moja starija komšinica i njena deca, koja su mojih godina, zavoleli su moju decu i celu moju porodicu. Mojoj deci je svakog dana besplatno držala časove engleskog jezika, vodila ih na bazen. Šta je tu loše? To što smo se uklopili u dve različite kulture?"

"Svuda ima dobrih ljudi"

"Nije u pitanju samo Nemačka, jer svuda u svetu ima i dobrih i loših ljudi. Lično sam u Nemačkoj upoznala divnu porodicu Helm. Stanovala sam kod njih i radila u hotelu. Kada se dogodila tragedija u kojoj je moj suprug izgubio život sa samo 27 godina, ja sam imala 24, bila sam u petom mesecu trudnoće, a ćerka mi je imala tri i po godine.

Porodica Helm prihvatila je mene i moju decu kao svoje. Rodila sam još jednu devojčicu. Prijavili su me, a pošto zbog trudnoće nisam mogla mnogo da radim, omogućili su mi zdravstveno osiguranje za porođaj, koji je bio veoma skup. Ja i deca jeli smo zajedno sa njima jer im je bilo važno, kao i meni, da trudnoću iznesem zdravo. Dve godine nisam plaćala stan ni troškove, a kada sam posle dugog čekanja dobila penziju, nisu želeli da im bilo šta platim. Prihvatili su nas kao članove porodice... Biću im zahvalna do kraja života. Ovo sam napisala da pokažem da ima više dobrih ljudi nego loših i da će tako biti dok god sunce izlazi."

"Komšinice Nemice bolje su od naših"

"Koliko smo puni predrasuda prema Nemcima, to je neverovatno... Primili smo 'naše' ljude u stan od 60 kvadrata, ljude koje nikada ranije nismo videli, jer im je bila potrebna pomoć da dođu u Nemačku. Njihovi prijatelji 'nisu bili u mogućnosti' da im pomognu, ali mi jesmo. Hranili smo ih dve nedelje, našli im posao, prijavili ih na našu adresu i dali im automobil na korišćenje, jer treba pomoći kada možeš.

Da, zaboravila sam da kažem - treba pomagati ljudima. Oni to nisu umeli da cene, a nastavak možete i sami da zamislite. U svakom slučaju, hvala im. Naučili su me važnu životnu lekciju. Danas su moje komšinice Nemice bolje od većine 'naših' koje poznajem."

"Eto priče za one koji misle da su Nemci hladni. Nije do nacije, već do čoveka. Nemci ne vole da se mešaju tamo gde ne treba, ali ako vide da nekome treba pomoć, kao ova gospođa, odmah pitaju kako mogu da pomognu. I kada pomognu, ne prebacuju vam to kasnije, kao što naši često rade. Po karakteru i kulturi su bolji od nas, uz dužno poštovanje izuzecima."

Dve dobre bake

"Doselila sam se u Nemačku pre 37 godina. Žena i muž od kojih smo dobili stan bili su mi kao majka i otac. Dobri ljudi postoje svuda."

"Imala sam dve takve bake. Edeltraud, koja mi je čuvala decu i uvek uskakala kada je trebalo, nekada i kuvala, i Helgu, kod koje smo deca i ja živeli godinu dana, a da nismo platili ni cent bilo kakvog troška."

"Ima dobrih i loših ljudi u svim delovima sveta. Radila sam u jednoj porodici gde sam brinula o starijem gospodinu, nekadašnjem kriminalističkom inspektoru. Imao je tri ćerke i troje unučadi. Ne zna se ko je od njih bio bolji čovek. Umro je u 93. godini, a ja sam njih doživljavala kao rodbinu, baš kao i oni mene."

(Dnevno.hr)