Za manje od 24 časa, više od 60.000 migranata ušlo je u špansku enklavu Seutu, što je izazvalo zabrinutost i političke reakcije širom Evrope
Đurović naglašava da jačanje granica i postavljanje ograda nisu dovoljni, već da je potrebna veća solidarnost i saradnja između EU i zemalja Severne Afrike
Više od 60.000 ljudi ušlo je za manje od jednog dana u špansku enklavu Seutu, što je izazvalo novu zabrinutost širom Evrope i ponovo otvorilo pitanje da li Evropska unija uopšte ima odgovor na migrantsku krizu koja traje godinama. Masovni ulazak migranata u jednu od najčuvanijih evropskih granica pokrenuo je lavinu političkih reakcija - Italija je suspendovala Šengen prema Španiji, Francuska je pojačala nadzor granica dronovima, dok su desničarske partije ovaj događaj iskoristile kao argument za još strožu migrantsku politiku.
Iako je neposredan povod bila odluka španskog suda koja se ticala azila u Seuti, stručnjaci smatraju da se ovakav priliv ljudi nije mogao dogoditi spontano i da razloge treba tražiti mnogo dublje, u odnosima Evropske unije sa državama severne Afrike, ali i u širim političkim i geopolitičkim okolnostima.
Više od 60.000 ljudi nije moglo da uđe bez organizacije
Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, ističe da razmere ovog događaja prevazilaze čak i najveće dane migrantske krize iz 2015. godine, zbog čega smatra da masovni ulazak ljudi u Seutu nije mogao biti spontan.
- I dan - danas nije sve razjašnjeno koje su to okolnosti. Ono što je očigledno nama, koji se bavimo ovom temom, jeste da ovaj događaj nije slučajno mogao tako da se razvije. Da 60.000 ljudi u manje od 24 časa uđe na jednu teritoriju, to je više nego bilo koji dan tokom izbegličke krize 2015, na primer, kada je reč o ljudima koji su prolazili tom rutom. Podsetiću, najviše 10.000 ljudi je prolazilo dnevno kroz Srbiju, pa je to bio ogroman broj, zamislite 60.000 ljudi samo u jednom danu. Nemoguće bez organizacije i bez tolerisanja, ili aktivnog učešća marokanske strane - rekao je Đurović.
Kako objašnjava, neposredan povod bila je presuda španskog suda koja se odnosila na pitanje azila u Seuti, ali smatra da ona nije jedino objašnjenje za ovakav razvoj događaja.
- Suštinski povod je bila jedna sudska presuda španskog suda u traženju azila u Seuti, koja se toga ticala, ali razlozi su mnogo dublji. Pored toga da mnogo ljudi je izbeglo iz Afrike u Maroko i čeka mogućnost da zatraži azil u Evropskoj uniji, pored toga, sigurno da postoje i drugi razlozi koji su nama sad nevidljivi. Ne možemo ih sagledati političke i geopolitičke prirode, da se ovako nešto na ovaj način desi.
"Nemoguća je politika da zidate samo ograde"
Govoreći o mogućim rešenjima migrantske krize, Đurović ocenjuje da se problem ne može rešiti isključivo jačanjem granica i podizanjem novih prepreka.
Prema njegovim rečima, ključ je u većoj saradnji država Evropske unije, ali i u dogovorima sa zemljama severne Afrike i Mediterana iz kojih ili preko kojih migranti dolaze.
- Rešenje bi bila, pre svega, solidarnost koja izostaje na nivou Evropske unije, ali isto tako i razgovori sa zemljama u susedstvu Evropske unije, poput Maroka, Turske i drugih koje se nalaze oko Mediterana, kako da se tamo izgrade uslovi društva normalni za pristojan život svih onih koji beže od ratova i nasilja širom Afrike. U tom smislu, nemoguća je politika da zidate samo ograde, a podsetiću, Seuta je jedna od najbranjenijih, najograđenijih delova Evropske unije, pa nije uspela da zadrži izbeglice, nego da politika treba da bude politika građenja uslova za normalan život svih onih koji beže u susedstvu Evropske unije, uz mogućnost da izbeglice, oni koji zaista beže od rata, imaju mogućnost da dobiju azil u zemljama Evrope.
Dodaje da je upravo slučaj Seute pokazao da fizičke barijere same po sebi ne mogu zaustaviti migracije ukoliko ne postoji saradnja sa državama iz kojih migranti dolaze ili kroz koje prolaze.
- Na prvi pogled, to običnom građaninu deluje čudno, možda. Možda je prva instinktivna reakcija bezbednost, podizanje ograda, ali ovaj slučaj sam po sebi je već demantovao taj koncept da barijerama, policijom, nasiljem, ako nemate dogovor sa susednim zemljama, da zaustavite migraciju je nemoguće.
Očekuje se još stroža politika Evropske unije
Nakon što je Italija suspendovala primenu Šengena prema Španiji, Francuska pojačala nadzor dronovima, a pitanje migracija ponovo postalo jedna od glavnih političkih tema u Evropi, Đurović smatra da se u ovom trenutku ne može očekivati drugačiji pristup evropskih institucija.
Prema njegovoj oceni, političke elite u mnogim državama Evropske unije sve više odgovaraju na migrantsku krizu merama koje imaju za cilj da pokažu odlučnost pred domaćom javnošću.
- Nažalost, ne možemo očekivati neki razumniji odgovor, u ovoj fazi, zemalja Evropske unije zajedno. Političke odluke odražavaju političke stavove elita koje vode mnoge zemlje Evropske unije, a one su usmerene u krajnju desnicu ili desnu. I u tom smislu, sve ove reakcije imaju za cilj da podignu popularnost u njihovim društvima, da bi na ovom problemu mnoge zemlje poentirale, politički. U tom smislu, verovatno će dalje utvrđivanje Evrope, upotreba nasilja, biti neki od predloga na savetima ministara Evropske unije, i verovatno ulaganje mnogo novca na tehniku, na nadzor, na pokušaje da se zaista fizički ljudi onemoguće da pređu u Evropsku uniju i da im se pošalje poruka da to ni ne pokušavaju iz svojih zemalja odakle dolaze - zaključio je Đurović za Blic TV.
