Ovaj razdor može umanjiti autoritet EU u pitanjima dijaloga između Beograda i Prištine.
SAD bi mogla preuzeti vodeću ulogu u rešavanju kosovskog pitanja, prema interesima Vašingtona
Politički razvod između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Evropske unije (EU) je trajan, poruka je koja se mogla čuti od jedne od najviših briselskih zvaničnica Ursule fon der Lajen. Sagovornici upozoravaju da bi razlaz mogao da odjekne i na Balkanu: slabija koordinacija između Brisela i Vašingtona mogla bi da umanji autoritet EU kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine i dovede do većih nepredvidljivosti na terenu.
Zoran Milivojević, bivši diplomata, kaže za "Blic", da razvod SAD i EU ne bi uticao na statusno pitanje Kosova, da bi EU ostala da ga vodi, ali da bi trebalo očekivati sasvim drugačiju situaciju ako SAD izrazi interes da se uključi u temu.
- Onda ne treba očekivati da će zajednički da je vode, već da će je Amerika preuzeti i da će to biti u skladu sa interesima i viđenjem Vašingtona - napominje Milivojević.
On takođe dodaje da spor dovodi u pitanje kapacitet i kredibilitet EU da vodi dijalog.
- Ovim sporom Amerika, inače vrlo važna stanica Saveta bezbednosti, smanjuje politički kapacitet i autoritet EU. Pitanje je koliko mogu i sada da posreduju dijalogom, u situaciji kada nisu ujedinjeni. A što se tiče statusa Kosova, on ostaje u nadležnosti Saveta bezbednosti i Rezolucije 1244 - kaže Milivojević.
Mijat Kostić, istraživač organizacije Novi Treći Put, za "Blic" kaže da, ukoliko se ostvare prognoze Fon der Lajen, dijalog Beograda i Prištine ne bi bio pogođen samo slabijom koordinacijom posrednika, već i novim pritiskom na svrstavanje.
- Kosovo bi se verovatno još jasnije vezivalo za Vašington i američku bezbednosnu podršku, dok bi Srbija bila gurnuta u složenije balansiranje između EU, SAD i drugih centara moći. EU ostaje formalni medijator, ali sa manjim autoritetom ako se američki kurs udalji od evropskog. To povećava rizik od odugovlačenja pregovora, tvrđih pozicija na obe strane i veće nepredvidljivosti na terenu - napominje Kostić.
"Zapadni Balkan - meki trbuh Evrope"
Ali, Ognjen Gogić, politikolog, za "Blic" kaže da je, ako trenutno postoji ozbiljna kriza u odnosima između SAD i EU, preuranjeno govoriti o njihovom "političkom razvodu“, a pogotovo tvrditi da je on trajan.
- Upravo politika prema Zapadnom Balkanu pokazuje da transatlantske veze nisu pokidane, već da i dalje postoji visok stepen konvergencije. I SAD i EU vide Zapadni Balkan kao "meki trbuh“ Evrope kroz koji prodire "maligni uticaj" njihovih najvećih geostrateških rivala. Zato i Brisel i Vašington imaju gotovo identičan set ciljeva u regionu koji se odnose na suzbijanje ruskog i kineskog uticaja, a pre svega na smanjenje njegove energetske zavisnosti od Rusije. U to spada i pristup koji imaju prema dijalogu između Beograda i Prištine - napominje Gogić.
Dodaje da "i Brisel i Vašington u svojim dokumentima eksplicitno navode da očekuju normalizaciju odnosa po modelu koji utvrđuje Briselsko–ohridskog sporazuma iz 2023. godine".
- Ovaj primer potvrđuje da se ne radi o suštinskom razilaženju između SAD i EU već o različitim stilovima vođenja politike ka istim ciljevima - napominje Gogić.
"Ključne su posledice govora Ursule fon der Lajen"
Na mogući novi razvoj situacije ukazao je Vučić u Davosu, nakon govora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Ocenio je da, iako je pažljivo i pametno sastavljen, ključno pitanje su njegove posledice.
- Iz njenog obraćanja jasno proizlazi da je, po oceni Brisela, takozvani politički razvod između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije trajan - rekao je, između ostalog, Vučić.
To bi moglo da ima odjeka i na Srbiju jer je jedna od tačaka na kojoj se poklapaju delovanja dva ključna zapadna aktera - dijalog Beograda i Prištine.
Pokaznu vežbu Tramp je odigrao u prošlom predsedničkim mandatu. Tada je Bela kuća prvi put imenovala specijalnog izaslanika za dijalog, Ričarda Grenela, koji je pitanje Kosova hteo da reši na stari - novi način. Do smekšavanja stava o političkim pitanjima pokušao je da dođe preko jačanja ekonomskih spona, što je 2020. rezultiralo potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma. Taj dogovor je viđen kao pokušaj da se dijalog "resetuje“ kroz praktične projekte, ali nije značajno promenio osnovne političke razlike.
Uz to, Vašington je u tom periodu prilično grubo odgurnuo EU i preuzeo vođenje dijaloga od Brisela, iako su i jedna i druga strana to negirale.
"Sprečio sam rat Kosova i Srbije"
Drugi mandat doneo je novinu - Tramp ne propušta priliku da kaže da je sprečio rat između Srbije i Kosova.
Kostić dodaje da je u dugoročnom interesu Srbije je da postane deo jedinstvenog evropskog tržišta čak i u slučaju udaljavanja političkih pozicija EU i SAD.
Gogić da ne treba očekivati da će se usled aktuelnih previranja u transatlantskim odnosima otvoriti bilo kakav prostor za dodatne manevre Srbije.
- Kada je reč o dijalogu sa Prištinom, i EU i SAD žele isto, čak i kada među njima nema koordinacije. Kako god se bude odvijao njihov spor oko Grenlanda, i jedni i drugi će nastaviti da traže od Srbije da se saglasi sa članstvom Kosova u međunarodnim organizacijama - smatra Gogić.
- Dijalog je započeo 2011. godine
- Najznačajniji potpisan sporazum je Briselski (2013.), koji je predvideo formiranje Zajednice srpskih opština
- ZSO i dalje nije formiran, a sporovi između dve strane se povremeno zaoštravaju, naročito na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo
- Sporazumi iz Ohrida potpisan je 2023, a predviđa put ka de fakto normalizaciji odnosa, ali njegova primena još nije zaživela. Beograd insistira na ZSO, a Priština na međusobnom priznanju
