Različiti evropski lideri iznose stavove o mogućoj američkoj akviziciji Grenlanda, pri čemu postoji širok spektar mišljenja
Planirani samit EU predstavljaće ključni trenutak za odlučivanje o reakcijama na aktuelne krize
Pošto je opstanak NATO saveza doveden u pitanje, zbog geopolitičke oluje nastale oko Grenlanda, sve više se šuška o "razvodu" Evrope od Amerike, a neki zvaničnici vide "Koaliciju voljnih" kao osnovu za novi savez bez Sjedinjenih Država. Evropska unija (EU) sada preti američkom predsedniku Donaldu Trampu aktiviranjem trgovinske "bazuke", dok će on navodno za Grenland predložiti "portorikanski model".
Razvod Amerike i Evrope neizbežan
Kao i kod mnogih propalih brakova, ovo je priča o svađama, prećutnim tenzijama i pokušajima da se javno održi dobar odnos otkako se američki predsednik Donald Tramp vratio u Belu kuću pre godinu dana, piše briselski list "Politiko". Za mnoge evropske vlade, uključujući najdugovečnije i najlojalnije saveznike SAD, Trampova pretnja tarifama protiv svakoga ko pokuša da ga spreči da preuzme Grenland bila je kap koja je prelila čašu. Razvod je, veruju oni, sada neizbežan.
Razočarani evropski zvaničnici opisuju Trampovu žurbu da anektira suverenu dansku teritoriju kao "ludu" i "bezumnu", pitajući se da li je zaglavljen u svom "ratničkom režimu" posle venecuelanske avanture (hapšenja tamošnjeg predsednika Nikolasa Madura). Oni smatraju da lider SAD zaslužuje najoštriju evropsku odmazdu.
- Evropa je kritikovana zbog slabosti prema Trampu. U tome ima istine, ali postoje crvene linije - rekao je jedan evropski diplomata.
Moćni EU instrument: "Velika bazuka"
A kakva bi mogla da bude odmazda? Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je kolege lidere da aktiviraju moćni EU instrument protiv prinude - poznat u Briselu kao "velika bazuka" - ako Tramp sprovede pretnje carinama, izvestili su francuski mediji, pozivajući se na njegov tim, a preneo je ukrajinski "Kijev post".
Zakon protiv prinude, koji nikada nije korišćen, omogućio bi EU da uvede široke kaznene mere protiv zemlje koja pokušava da nametne promenu politike ekonomskim pritiskom.
Visoki evropski zvaničnici sve više veruju sa je vreme da se suoče sa istinom da Trampova Amerika više nije pouzdan trgovinski partner, a još manje pouzdan saveznik u bezbednosnim pitanjima.
- Došlo je do promene u politici SAD i u mnogim aspektima ona je trajna. Čekanje nije rešenje. Ono što treba učiniti jeste uredan i koordinisan prelazak na novu realnost - smatra visoki zvaničnik jedne evropske vlade, koji je želeo da ostane anoniman.
Tramp predlaže "portorikanski model"
Ta koordinacija je već počela, a sprema se i veliki razgovor o tome šta i kako dalje. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta najavio je vanredni samit EU koji će se verovatno održati u četvrtak, naglašavajući da je blok pokazao "spremnost da se branimo od bilo kakve prinude".
Premijerka Italije Đorđa Meloni nazvala je Trampove carine greškom. Holandski ministar spoljnih poslova Dejvid van Vel otišao je korak dalje, nazvavši ih "ucenom". Ipak, Evropa je daleko od jedinstva po pitanju odmazde.
- Trenutno nema govora o upotrebi ACI (instrumenta protiv prinude) ili bilo kog drugog trgovinskog instrumenta protiv SAD - upozorio je jedan diplomata EU.
Kontratarife od 93 milijarde evra ostaju suspendovane do 6. februara, a nekoliko zvaničnika je naglasilo da preferiraju dijalog.
- Niko ne želi trgovinski rat zbog Grenlanda. Ali niko ne može da prihvati ni da bude prisiljen da proda teritoriju - rekao je drugi evropski zvaničnik.
Očekuje se da će Tramp izneti svoje opcije za Grenland - od paketa državljanstva do vekovnog zakupa - direktno evropskim liderima na marginama samita u Davosu.
Izvori zapadnih medija navode da bi mogao biti otvoren za skoro vekovni zakup Grenlanda - tačno 99 godina - što je rešenje osmišljeno da ublaži evropsko nezadovoljstvo, a ipak omogući de fakto američku kontrolu nad resursima bogatim arktičkim ostrvom.
Druga opcija koja se razmatra - ponuditi Grenlanđanima prava slična onima koje imaju stanovnici Portorika. Prema tom modelu, Grenlanđani bi postali američki državljani sa punim bilateralnim pristupom i trgovinskim privilegijama. Bili bi oslobođeni poreza na dohodak u SAD, osim ako se ne presele na kopno - što Trampovi saradnici veruju da bi moglo biti predstavljeno kao paket prosperiteta za oko 56.000 stanovnika ostrva.
- Davos će biti trenutak istine - rekao je jedan zapadni zvaničnik, dodajući: "Ili će ovo eskalirati u kompromis koji spašava obraz, ili idemo pravo u transatlantsku trgovinsku i bezbednosnu krizu".
Šta posle raspada NATO
Ukoliko ne dođe do radikalne promene u pristupu Sjedinjenim Državama, ovaj proces će se verovatno završiti radikalnim preoblikovanjem Zapada koje bi preokrenulo globalnu ravnotežu snaga. Implikacije se kreću od transatlantske ekonomske štete zbog porasta trgovinskih tenzija, do bezbednosnih rizika - Evropa bi, u slučaju napada, morala da se brani bez američke pomoći.
S druge strane, SAD bi mogle da ostanu bez pristupa bazama, aerodromskim pistama i logističkoj pdoršci koju Evropa trenutno pruža.
Međutim, za neke zvaničnike, budućnost zapadnih saveznika nakon SAD nije teško zamisliti. Za početak, evropske države, uključujući i one koje nisu u EU, poput Velike Britanije i Norveške, provele su veći deo Trampovog drugog mandata radeći u sve efikasnijoj grupi koja funkcioniše bez Amerike: takozvanoj "Koaliciji voljnih", odnosno onih koji su spremni da podrže Ukrajinu.
Savetnici za nacionalnu bezbednost iz 35 vlada su u redovnom kontaktu, često se sastaju onlajn i lično, ali komuniciraju i putem manje formalnih tekstualnih poruka. Ovaj format bi mogao da postane rasadnik za novi bezbednosni savez u eri kada SAD više ne podržavaju NATO i evropsku bezbednost.
(Politico.eu, Kyiv Post)
