Udala se za BOGATOG INDIJSKOG PRINCA i sa sela stigla u palatu, NE SLUTEĆI šta će da je snađe: AFERA SA 12 GODINA MLAĐIM koštala ju je života

Do 27. godine promenila je nekoliko poslova, pokušavajući da pronađe svoje mesto pod suncem. Činjenica da je rođena u Australiji, prosperitetnoj zemlji koja pruža bezbroj mogućnosti, njoj nije mnogo pomogla. Pošto je živela na udaljenom seoskom imanju, njene obaveze svodile su se na brigu o domaćinstvu i poljoprivredne radove. A onda se jedne večeri 1976. godine sve promenilo. Helen Simons već je stigla do same ivice očaja kada joj se ukazala prilika da postane sekretarica porodičnog prijatelja, arhitekte Džozefa Goldberga.

Prvi važan zadatak bilo je putovanje u Indiju, gde ga je pratila dok je vršio merenja i pravio planove za izgradnju nove vile princa Mukarama Džaha. Kada su stigli u Hajderabad, glavni grad savezne države Andra Pradeš, dogovorili su se da se prvo sastanu sa klijentom na večeri.

Helen je bila toliko umorna posle dugog leta, da nije želela da ide u restoran, ali joj je šef rekao da će se kajati ako ne proba specijalitete lokalne kuhinje. Na kraju je rešila da svrati na kratko i bar nešto proba. Ta odluka zauvek joj je promenila život.

Sve se dešava s razlogom

"Everything happens for a reason"... Australijanka nije imala pojma pored koga je sedela za stolom. Goldberg joj je dao tek kratku informaciju – da ga je angažovala veoma uticajna osoba po imenu Džah. "Definitivno je to bila ljubav na prvi pogled", pričala je kasnije novinarima.

"Bio je toliko galantan i gledao me je na takav način, da nisam mogla da dođem sebi. Odmah sam se zaljubila i čak kupila atlas kako bih što bolje proučila geografiju Indije, pošto nisam znala apsolutno ništa o toj zemlji". Ni imućni gospodin nije krio svoje impresije: kada se vratila u hotelsku sobu, zatekla je nekoliko ogromnih buketa cveća.

Usledio je i poslovni ručak, tokom kojeg je saznala njegov pravi identitet. "Mislim da mi Džozef nije rekao o kome se radi jer se plašio da ću početi da flertujem sa njim. Nije shvatao da on poseduje takvu harizmu, da bih izgubila glavu za njim sve i da je bio siromašan".

Užasno saznanje koje je promenilo sve

Mukaram Džah bio je nizam (vladar) kneževine Hajderabad, koja je 1948. postala deo Indije, ali i jedan od najbogatijih ljudi u Aziji. No, ona to nije znala kada je pala na njegovo udvaranje. Obasipao ju je i komplimentima i nakitom, vodio je u najskuplje restorane i izlete van grada... Znala je koliko ima godina – 42, ali joj, iz nekog razloga, nije padalo na pamet da ga pita da li je možda oženjen. Kada je to najzad učinila, odgovor je glasio – da. Bio je iskren.

Bila je šokirana kada je čula da je markantni Indijac muslimanske veroispovesti već deceniju i po u braku sa turskom princezom Ezrom, i da s njom ima dva sina. Helen nije znala šta da radi, jer nikada nije iskusila tako jaka osećanja. Međutim, i princ je bio siguran da je konačno upoznao ljubav svog života. Nije odustajao od Australijanke, a ni ona od njega. Međutim, postavila mu je ultimatum: ukoliko želi da bude s njom, mora da se razvede.

Nije dugo razmišljao. Samo što razvod u konzervativnim društvima kakvo je indijsko nije bio baš jednostavna stvar. Helen je, s druge strane, morala da se vrati u Australiju. Otišla je, i – čekala. No, nijedna vest od Džaha, nijedan glas... Nije joj ostavio ni adresu. Danima je plakala, pokušavajući da se pomiri sa činjenicom da je sve bilo previše lepo da bi bilo istinito. A onda je dobila pismo u kojem ju je uveravao da će se uskoro razvesti i pozvao je da ga poseti.

Novi život u Australiji

Helen je toliko želela da pobegne iz australijske nedođije, da je odmah pristala. Više nije razmišljala o turskoj princezi ili njihovoj deci: zanimao ju je samo Mukaram. Zbog njega je bila spremna da sve žrtvuje i preseli se u Indiju. No, nije išlo tako glatko...

Svakog meseca je letela do Hajderabada. Dugo, komplikovano i iscrpljujuće putovanje. Princ je, naravno, sve plaćao, a ona bi se vraćala kući sa novim nakitom i mnoštvom poklona za porodicu. U nekom trenutku odlučila je da promeni veru i prihvati islam. Posle dve godine ostala je u drugom stanju, ali – Mukaram nikako da potpiše papire za razvod. Problem je pravila njegova zakonita supruga, koja nije htela ni da čuje za to. Na kraju je, ipak, pristala.

Helen je rodila sina, Aleksandra, a godinu dana kasnije konačno se i udala za nizama, koji je odlučio da napusti domovinu. Nastanili su se u Pertu, na zapadnoj obali. Venčanje bogatog indijskog princa i ćerke australijskog farmera bilo je glavna tema razgovora u zemlji. A brak? Trajao je sedam godina. Taman koliko je, po uvreženom verovanju, potrebno da naiđe na prva iskušenja.

Fasada je, doduše, izgledala savršeno: Helen, koja je ponela titulu princeze, nije skidala osmeh s lica. Putovali su po svetu, prisustvovali mondenskim događajima, uživali u luksuzu i društvu najuticajnijih ličnosti... Bili su najbogatiji par najmanjeg kontinenta. Helen je u intervjuima pričala o čarima multikulturalne zajednice i podrobno opisivala svoj život na visokoj nozi, sa sve jahtama, dijamantima, vilama, skupim automobilima... Svega je imala u izobilju.

Smrtonosna bolest i tužan kraj bajke

Mukaram, koji je pored silnih hektara zemlje u Australiji kupovao i akcije velikih evropskih kompanija, često je bio na putu. Dešavalo se da ga nema mesecima. Helen, koja je tada imala 37 godina, u međuvremenu počela da se dosađuje. Iako život ne bi trebalo da bude monoton kada imate dvoje male dece, njen jeste, jer su ih pazile dadilje. Na kraju je počela aferu sa 12 godina mlađim muškarcem iz "običnog" naroda.

Nije to bila nikakva ljubav. Njoj je trebala pažnja, a njemu – novac i skupi pokloni na kojima nije štedela. I ko zna dokle bi avantura trajala, da 1987. Helen nije zaradila tešku upalu pluća. Pošto se nedeljama nije oporavljala, podvrgnuta je dodatnim testovima, koji su pokazali da ima – sidu.

Saznavši užasnu istinu, nizam je odmah otišao na kontrolu. Rezultati su, srećom po njega, bili negativni. No, shvatio je da ga je žena varala i bez razmišljanja ju je izbacio vile, ne dozvoljavajući joj čak ni da viđa decu. Nije mogla ništa da učini – bio je previše moćan.

Početkom osme decenije prošlog veka, ova neizlečiva bolest još je bila misterija. Ljudi su umirali, pošast je kosila gej populaciju, a niko nije shvatao o čemu se radi. Tad još uvek zatvorena i stigmatizovana grupa živela je stalnom u strahu, pitajući se ko je sledeći. Međutim, prva osoba u Australiji kojoj je zvanično dijagnostikovana sida, ili AIDS, sindrom stečenog gubitka imuniteta, ujedno poslednji i najteži stadijum HIV infekcije, nije bila homoseksualac, već strejt žena po imenu Helen Simons. Umrla je dve godine nakon dijagnoze.

Princ se ženio još tri puta. Bivša supruga nije ga zarazila. Ali, iz njene tragične i tužne priče treba izvući pouku – da teško stečenu sreću moramo čuvati kao nešto najsvetije, a ne trošiti je na prolazna iskušenja, koja, kao što vidimo, mogu biti smrtonosna.