Francuska analiza reformi je u preliminarnoj fazi, a razmatraju se i moguće uštede i promena distribucije zadataka između institucija EU
Unutar EU je postignut konsenzus da je u novim globalnim okolnostima potrebna snažnija, efikasnija i jedinstvenija spoljnopolitička služba
Francuska i Nemačka razmatraju predloge za radikalnu reformu diplomatske službe Evropske unije stare 15 godina, u pokušaju da unaprede sposobnost bloka da odgovori na geopolitičke krize.
Pariz, Berlin i drugi evropski glavni gradovi razmatraju opcije koje uključuju oduzimanje dela ovlašćenja glavnoj diplomati EU Kaji Kalas i Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), čiji godišnji budžet iznosi milijardu evra, i vraćanje tih nadležnosti Evropskoj komisiji i državama članicama, navodi pet visokih zvaničnika upoznatih sa razgovorima, objavio je FT.
- Jasno je da EEAS danas ne funkcioniše onako kako bi trebalo. Sistem je disfunkcionalan - rekao je jedan od zvaničnika.
- Problem je strukturne prirode i zato struktura mora da se izgradi iznova.
Poslednjih godina EU se suočila sa ratovima u Ukrajini i Iranu, nepredvidivim potezima američkog predsednika Donalda Trampa, kao i sve češćom upotrebom carina, ekonomskih pritisaka i energetskih resursa kao instrumenata spoljne politike, zbog čega se sve više postavlja pitanje da li je EEAS sposoban da koordinira efikasne odgovore na takve izazove.
Predlog, koji bi predstavljao zaokret u odnosu na odluku donetu pre 16 godina o osnivanju EEAS-a kao autonomne službe, jedna je od nekoliko opcija navedenih u analizi francuske vlade koja je podeljena sa drugim državama članicama.
Jedna od ideja koju zagovara Pariz jeste da se ograniči samostalnost glavnog diplomate EU - funkcije koja trenutno podrazumeva odgovornost i prema državama članicama i prema Evropskoj komisiji - kao i da se ublaži njena kontrola nad mrežom od više od 140 delegacija koje EEAS ima širom sveta.
- Prestonice država članica su nezadovoljne i žele efikasan način da nastupamo jedinstveno na međunarodnoj sceni - rekao je drugi zvaničnik.
- Postoji stvarna opasnost da EEAS bude rasparčan.
Zagovornici reforme diplomatske službe smatraju da je to moguće sprovesti bez izmene osnivačkih ugovora EU, u kojima se navodi da EEAS treba da "pomaže" glavnom diplomati u skladu sa pravilima koje su države članice usaglasile još 2010. godine. Za bilo kakvu promenu tih pravila bila bi potrebna jednoglasna podrška svih 27 članica EU.
Zabrinutost da Kaja Kalas iznosi lične stavove
Prema rečima zvaničnika, više država je u privatnim razgovorima ukazalo da postoji previše preklapanja nadležnosti i nedovoljna koordinacija između EEAS-a, nacionalnih ministarstava spoljnih poslova i odeljenja za spoljne odnose u okviru Evropske komisije i Saveta EU.
Te zabrinutosti dodatno su pojačane utiskom da Kaja Kalas ponekad iznosi lične stavove o pitanjima kao što su odnosi Evropske unije i Kine, kao i da predlaže inicijative koje prethodno nisu usaglašene sa državama članicama.
Istovremeno, između EEAS-a i Evropske komisije na čijem je čelu Ursula fon der Lajen vodi se borba za prevlast u oblasti spoljne i bezbednosne politike.
Fon der Lajen, bivša nemačka ministarka odbrane, proširila je svoju ulogu izvan tradicionalnih okvira kroz vođenje, kako sama naziva, "geopolitičke Komisije". Ona je imenovala prvog evropskog komesara za odbranu i redovno preuzima vodeću ulogu u odgovoru EU na ruski rat protiv Ukrajine.
Takođe je razmatrala osnivanje jedinice za razmenu obaveštajnih podataka, slične onoj koja već postoji u okviru EEAS-a, ideji kojoj se Kaja Kalas protivi.
Trojica zvaničnika navela su da bi reforma EEAS-a mogla biti povezana i sa pregovorima o narednom zajedničkom budžetu Evropske unije, u okviru kojih mnoge države članice zahtevaju smanjenje troškova i pojednostavljenje birokratskih procedura u Briselu.
Prebacivanje određenih nadležnosti EEAS-a u direktorate Evropske komisije i Saveta EU moglo bi da donese uštede kroz ukidanje pojedinih radnih mesta, naveli su zvaničnici. Na primer, sastavljanje lista sankcija i predloga za vojne misije moglo bi da bude prebačeno Savetu EU, dok bi svakodnevna diplomatija bila pod nadzorom Komisije.
Ideje o preoblikovanju evropske spoljnopolitičke službe uzimaju se u obzir i tokom izrade nove bezbednosne strategije Evropske unije, koju bi Evropska komisija trebalo da predstavi ovog leta, rekla su dvojica zvaničnika.
Francuska analiza mogućih rešenja, koja je za sada u preliminarnoj fazi, predmet je bilateralnih razgovora na visokom nivou između vlada država članica EU i predstavlja samo jednu od više opcija koje se razmatraju kada je reč o budućnosti EEAS-a. Pariz je jasno stavio do znanja da svaka od tih opcija ima svoje prednosti i mane.
Jelisejska palata odbila je da komentariše ove navode.
Predstavnik Kaje Kalas rekao je za "Fajnenšel tajms" da je ona "u potpunosti usredsređena na izvršavanje svog mandata", dodajući:
- Važan deo tog mandata jeste dodatno jačanje i EEAS-a i Evropske komisije kako bi se osigurala primena evropskih ugovora u oblasti spoljnog delovanja i zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
- Spoljna politika Evropske unije snažna je onda kada su države članice EU jedinstvene - dodao je predstavnik.
Francusko ministarstvo spoljnih poslova uputilo je na izjavu ministra Žan-Noela Baroa iz marta, u kojoj je naveo da je Evropskoj uniji potrebna snažnija diplomatska služba koja "blisko sarađuje sa državama članicama i obezbeđuje poštovanje specifičnih nadležnosti svake institucije, posebno u budućoj evropskoj bezbednosnoj strategiji".
"U svetu koji se ubrzano menja potrebna je snažnija Evropska unija"
Upitan o predlozima, jedan nemački zvaničnik rekao je za "Fajnenšel tajms":
- U svetu koji se ubrzano menja jasno je da nam je potrebna snažnija Evropska unija i snažniji spoljnopolitički aparat EU. Zato smo od osnivanja EEAS-a nastojali, a i dalje nastojimo, da unapređujemo procese donošenja odluka i jačamo našu zajedničku spoljnu politiku.
Zvaničnici su dodali da i sama Evropska služba za spoljne poslove interno sprovodi analize mogućih modela reforme.
Stefan Lene, bivši zvaničnik Evropske unije i sada viši saradnik istraživačkog centra Karnegi Jurop u Briselu, ocenio je:
- Ako pogledate razvoj spoljne politike Evropske unije tokom poslednjih pet godina, sasvim je jasno da rezultati nisu bili pozitivni.
- Postoji potreba da se odgovori na sve nepovoljnije međunarodno okruženje, a institucionalne promene predstavljaju jedan od načina da se to postigne - rekao je Lene.
- Bilo bi neobično da se instrumenti i struktura ne prilagode novoj realnosti sa kojom se Evropska unija danas suočava.
