Pitanje je da li Island treba da prenese ključne odluke o ribarstvu, poljoprivredi i ekonomskoj politici na EU
Island nema stalnu vojsku i oslanja se na NATO i njegove partnere za svoju odbranu
Lider najveće opozicione stranke na Islandu "Stranke za nezavisnost" Gvidrun Hafstejndoutir pozvala je danas evropske političare da se ne mešaju u referendum o ponovnom otvaranju pregovora o članstvu u EU, koji bi u toj zemlji trebalo da se održi narednog meseca.
Ona je za briselski "Politiko" naglasila da je izuzetno važno da ta odluka u avgustu bude prepuštena islandskom narodu, kao i da to pitanje dotiče srž islandskog nacionalnog identiteta.
- Ljudi bi jednostavno trebalo da puste Islanđane da prođu kroz ovo bez stranih uticaja. Nezavisnost je emocionalna za Islanđane. Nezavisni smo samo oko 100 od 1.200 godina - rekla je Hafstejndoutir, koja je i poslanica u parlamentu Islanda.
Ona je poručila Briselu da je Island blizak prijatelj i da želi snažnu saradnju, ali da prijateljstvo ne zahteva članstvo.
- EU bi trebalo da poštuje činjenicu da Island može da bude pouzdan evropski partner van Unije - rekla je ona.
"Ovo nam nije u interesu"
Njena desničarska Stranka za nezavisnost, koja ima 14 od 63 mesta u islandskom parlamentu, tvrdi da trenutni odnos zemlje s EU već donosi koristi bliske saradnje bez obaveza članstva.
- Naše mesto u svetu je jasno: Mi smo evropska demokratija. Pitanje na ovom referendumu nije da li Island treba da sarađuje sa Evropom, jer to već radimo svaki dan - rekla je Hafstejndoutir.
Prema njenim rečima, pitanje je da li Island treba da prenese ključne odluke o ribarstvu, poljoprivredi i ekonomskoj politici na EU.
- A ja verujem da to nije u interesu Islanda - smatra ona.
Trampove pretnje podstakle debatu o zaštiti malih arktičkih država
Pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će anektirati Grenland - koji je on više puta nazivao "Islandom" tokom govora na Svetskom ekonomskom forumu ranije ove godine - intenzivirale su debatu o tome kako bi male arktičke države trebalo da se zaštite u odnosima s većim silama i pojačale argumente za ulazak Islanda u EU, a Hafstejndoutir tvrdi da naglašava potrebu za jakim savezima bez odustajanja od kontrole nad nacionalnim odlukama.
Island nema stalnu vojsku i oslanja se na NATO i njegove partnere za svoju odbranu, a Hafstejndoutir naglašava da je istorija zemlje dokaz da može da brani svoje interese bez pridruživanja EU.
- Borili smo se samo u jednom ratu, a to je bio Rat bakalara protiv Velike Britanije - rekla je ona aludirajući na sukobe oko prava na ribolov 1970-ih koji su završili u korist Islanda i dodala da je Island mla država kojoj su potrebni jaki savezi ali i sposobnost donošenja odluka koje odgovaraju nacionalnim interesima.
Kad se održava referendum?
- Na Islandu će se 29. avgusta održati referendum o tome da li da zemlja nastavi pregovore o pridruživanju sa Briselom.
- Prevremeno glasanje počinje već danas.
- Referendum neće odlučiti da li će se Island pridružiti EU, jer bi svaki eventualni sporazum o članstvu zahtevao drugo javno glasanje.
Ankete pokazuju da je pitanje ponovnog otvaranja pregovora dobro izbalansirano, iako je jasnija većina i dalje protiv samog članstva.
Šta je cilj referenduma?
Referendum je deo obećanja koje je dala trostranačka koalicija premijerke Kristrun Frostadotir kada je preuzela dužnost krajem 2024, a savez je nazvan "Valkirna vlada" jer sve tri stranke vode žene, uključuje stranku koja podržava članstvo u EU.
Frostadotir je rekla da je cilj referenduma da se reši "debatu koja visi nad islandskom nacijom".
Pojedini zvaničnici EU su dali pozitivan stav o mogućnosti obnove pregovora - francuska evroposlanica i liderka grupe "Obnovimo Evropu" Valerie Hajer, komesarka za proširenje Marta Kos, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro.
