Elena je vid izgubila u teškoj saobraćajnoj nesreći, a povrede na oba oka bile su različite
Normalna transplantacija rožnjače, zbog potpunog uništenja dela matičnih ćelija, bila je nemoguća
Elena (67), nakon pet godina provedenih potpunom mraku sada opet vidi lice sina, prepoznaje unuka, razlikuje boje, zahvaljujući autotransplantaciji dela jednog oka na drugo, koja joj je urađena u Univerzitetskoj očnoj klinici bolnice "Molinete" u Torinu, u Italiji, i to je operacija kakva do sada nigde na svetu nije izvedena.
Reč je o prvoj potpunoj autotransplantaciji prednjeg segmenta oka i makule, centralnog dela mrežnjače, sa jednog oka na drugo kod iste pacijentkinje.
Ovaj poduhvat izveo je tim profesora Mikelea Reibaldija
Elena je vid izgubila u teškoj saobraćajnoj nesreći, a povrede na oba oka bile su različite. Na levom oku nepovratno joj je bio oštećen očni živac, sve ostale strukture bile su zdrave, ali oko više nije moglo da šalje sliku do mozga.
Njene očne strukture su, međutim, ostale potpuno zdrave. Istovremeno, mrežnjača i transparentnost rožnjače njenog desnog oka, koje je već patilo od makularne degeneracije, bile su nepopravljivo oštećene.
Desno oko je vezu sa živcem zadržalo, ali rožnjača i mrežnjača bile su toliko uništene da klasična transplantacija nije dolazila u obzir, a propale su i matične ćelije potrebne za obnavljanje rožnjače. Usledile su godine potpunog slepila.
Pretilo joj doživotno slepilo
Normalna transplantacija rožnjače, zbog potpunog uništenja dela matičnih ćelija, bila je nemoguća. Klinički, ova situacija je predstavljala nepremostivu prepreku, toliko da je Eleni pretilo potpuno slepilo do kraja života.
Rešenje su hirurzi pronašli upravo u prirodi samog problema - iskoristili su zdrava tkiva levog oka, koje ionako nije funkcionisalo zbog oštećenog živca, i presadili ih na desno.
Rožnjača, beonjača, vežnjača, a prvi put u istoriji medicine i makula, sve je to u jednom zahvatu, koji je trajao gotovo šest sati, prešlo sa jednog oka na drugo.
Od dva teško oštećena oka tako je nastalo jedno - sposobno da ponovo prima i prenosi vizuelne informacije.
- Ovo je postavljenje nove granice u očnoj hirurgiji - rekao je profesor Reibaldi, direktor Univerzitetske očne klinike u bolnici Molinete.
Istovremenu transplantaciju prednjeg segmenta oka profesor Reibaldi je, zajedno sa profesorom Vinćencom Sarnikolom, izveo i ranije, takođe u Torinu, ali transplantacija makule do sada nikada nije bila moguća.
Podrška psa vodiča
Lekari sada prate kako će presađena mrežnjača funkcionisati u narednim mesecima. Prvi rezultati, kažu, ulivaju optimizam.
Kada je stigla u bolnicu, Elena nije bila sama. Pratio ju je pas vodič Džo, oslonac kroz sve godine slepila, i koji je ostao sa njom u bolnici tokom oporavka.
Vid joj se, doduše, nije vratio potpuno i verovatno nikada neće biti onakav kakav je bio pre nesreće ali je razlika ogromna.
Ona prepoznaje sina i unuka, razlikuje novčanice, vidi boje, dok je neposredno posle operacije svet oko sebe videla samo u nijansama crne i bele.
Nije izgubila ni smisao za humor.
- Presrećna sam. Ali sada kad sam se pogledala u ogledalo, malo sam ljuta, pre pet godina sam izgledala mnogo bolje - rekla je u šali profesoru Reibaldiju.
Za medicinu je ovaj poduhvat, pre svega dokaz koncepta.
Biće potrebna nova istraživanja i vreme da se vidi koliko daleko primenjena tehnika može da ide.
Za Elenu, već sada, znači mnogo. Posle pet godina mraka, ponovo vidi lica ljudi koje voli.
(RTS/ Torino Taday)
