Čuvar hrama Veljko Spasić izrazio je duboko razočaranje zbog skrnavljenja svetinje, posebno jer je raspeće bilo oboreno, a ikone i predmeti razbacani
Policija je izvršila uviđaj, a iz crkve su nestali putir, diskos, kadionica i nekoliko krstova; istraga je u toku
Latinska crkva iznad Gornjeg Matejevca, jedan od najstarijih i najvrednijih srednjovekovnih spomenika u okolini Niša, našla se na meti vandala. Nakon nasilnog ulaska u svetinju, unutrašnjost hrama je zatečena u neredu, raspeće je oboreno, ikone i predmeti razbacani, dok su ukradeni krstovi i liturgijski predmeti koji se koriste tokom bogosluženja.
Čuvar hrama Veljko Spasić kaže da ga je prizor koji je zatekao duboko potresao.
- Kada sam prišao časnoj trpezi, video sam da su prekrivači i kandila ispreturani. Nedostajala su dva sveštenička ručna krsta koja služe tokom liturgije, kao i stoni krst koji se nalazio na časnoj trpezi - kaže Spasić opisujući šta je pronašao u Latinskoj crkvi nakon što je vandalizovana.
Posebno ga je pogodilo to što je raspeće Isusa Hrista bilo oboreno na pod, dok su ikone i drugi verski predmeti bili razbacani po hramu.
- To me je duboko pogodilo. Tolika tuga i bol ne mogu da se opišu. Najteže mi je palo što su verski predmeti bačeni na pod, a svetinja oskrnavljena - navodi Spasić.
Iz crkve su, prema njegovim rečima, odneti putir, diskos, kadionica i nekoliko krstova, dok su darci kojima se prekrivaju putir i diskos pronađeni razbacani po podu.
Policija obavila uviđaj
Slučaj je prijavljen policiji, a na mestu provale bile su patrole, operativci i forenzičari. Prikupljeni su tragovi sa kutije za priloge, časne trpeze, krstova i drugih predmeta koji bi mogli da pomognu u pronalaženju počinilaca.
- Sada se očekuje rezultate istrage i odgovor na pitanje ko je i zbog čega udario na jednu od najvrednijih svetinja niškog kraja - rekao je Spasić.
Ovo, međutim, nije prvi put da se Latinska crkva nalazi na meti vandala i tragača za navodnim zakopanim blagom. Ranije je u priprati hrama iskopana rupa duboka oko jednog metra.
- Verovatno su tražili zlato ili neke druge vrednosti. Oni nisu svesni da time nanose ogromnu kulturnu štetu ovom spomeniku. Arheološka istraživanja obavljena su još šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a Zavod za zaštitu spomenika kulture tada je istražio i konzervirao lokalitet - objašnjava Spasić.
Za hram vezan od detinjstva
Veljko Spasić o Latinskoj crkvi brine po blagoslovu sveštenika Ivana. Za ovu svetinju vezan je od najranijeg detinjstva, a posebno od 1993. godine, kada je njegov otac preminuo trećeg dana praznika Svete Trojice.
Tokom prethodnih godina, zajedno sa prijateljima i darodavcima, učestvovao je u uređenju unutrašnjosti crkve. Nabavljani su ikone, kandila i drugi verski predmeti, a uređeni su časna trpeza i prostor za proskomidiju.
- Mnogo ljudi je pomoglo svojim prilozima. Zbog toga me još više boli kada vidim da je ono što smo godinama uređivali uništeno ili ukradeno - kaže Spasić.
Priprema se projekat obnove crkve
Latinska crkva nalazi se na brdu Metoh iznad Gornjeg Matejevca. Sagrađena je u prvoj polovini 11. veka i zaštićena je kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Posvećena je Svetoj Trojici, odnosno Silasku Svetog Duha na apostole.
Naziv Latinska crkva dobila je po dubrovačkim trgovcima, koje je lokalno stanovništvo nazivalo Latinima, a koji su ovu svetinju koristili tokom 16. veka.
- Pokrenuta je i inicijativa za obnovu hrama. Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu izdao je uslove za izvođenje radova, među kojima su postavljanje autentičnih vizantijskih prozora od mermera, obnova podne obloge i izgradnja niskog vizantijskog ikonostasa - objašnjava Spasić.
Predviđena je i sanacija krovne konstrukcije, zamena stare ćeramide, ponovno fugovanje zidova i zamena oštećene opeke.
- Arhitekta trenutno priprema projekat, dok su predstavnici Grada Niša izrazili spremnost da pomognu njegovu realizaciju. Cilj obnove je da ovaj jedinstveni spomenik bude zaštićen od daljeg propadanja i novih pokušaja skrnavljenja - kazao je Spasić.
Latinsku crkvu tokom vikenda posećuju ljudi iz Niša i drugih krajeva Srbije, ali i turisti iz brojnih zemalja. Posetioci se, kaže Spasić, često pitaju zašto ovako važan istorijski spomenik nije bolje uređen i zaštićen.
- Ovo je autentična i jedinstvena svetinja. Moramo da je sačuvamo, ne samo zbog nas već i zbog generacija koje dolaze - poručuje Veljko Spasić.
