Nivo Dunava u Novom Sadu 15. jula pao je na -19 cm, što ne znači da je reka toliko plitka, već da je taj nivo ispod referentne nulte kote vodomera.
Redovna i vanredna odbrana od poplava u Novom Sadu proglašavaju se na 450 cm i 700 cm iznad nulte kote respektivno.
Vest da je nivo Dunava u Novom Sadu u sredu, 15. jula, pao na -19 centimetara sigurno izaziva nedoumice kod pojedinih građana, koji pogrešno zaključuju da je reka duboka svega nekoliko centimetara. U stvarnosti, taj podatak ne govori o dubini Dunava, već o visini njegovog nivoa u odnosu na nultu kotu (referentnu tačku od koje se vrše sva merenja) vodomera.
Nulta kota nije dno reke, već geodetski određena visina koja služi kao stalna osnova za praćenje promena nivoa vode. Kada je vodostaj -19 centimetara, to znači da je površina Dunava 19 centimetara ispod nulte kote vodomera, a ne da je reka toliko plitka. Dunav je i tada na plovnom putu dubok više metara.
Vodomerna stanica u Novom Sadu nalazi se na levoj obali Dunava, u blizini Varadinskog mosta, gde Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) već više od dva veka prati promene vodostaja. Danas se merenja obavljaju automatski, uz pomoć digitalnih senzora, ali se i dalje koriste klasične vodomerne letve za proveru očitanih podataka.
Važno je znati da nulta kota vodomera nije ista u svim gradovima. Svaka vodomerna stanica ima svoju geodetski određenu referentnu visinu, zbog čega se brojčane vrednosti vodostaja u Novom Sadu, Beogradu, Apatinu ili drugim gradovima ne mogu direktno upoređivati.
Ono što se prati jeste promena vodostaja na istoj stanici kroz vreme – da li reka raste ili opada.
Kod Novog Sada redovna odbrana od poplava proglašava se kada Dunav dostigne 450 centimetara, dok se vanredna odbrana od poplava uvodi pri vodostaju od 700 centimetara. Ti pragovi određeni su prema sistemu odbrane nasipa.
Praćenje vodostaja važno je zbog bezbednosti plovidbe, pravovremenog upozoravanja na poplave, ali i praćenja sušnih perioda, kada se zbog niskog nivoa vode pojavljuju peščani sprudovi, stari kameni nasipi i drugi delovi obale koji su pri višem vodostaju potpuno pod vodom.
Podaci o vodostaju posebno su važni brojnim Novosađanima. Vlasnici čamaca i marina prate nivo Dunava kako bi znali da li postoji opasnost od nasukavanja ili da li su čamci zbog niskog vodostaja ostali na suvom.
Građani koji imaju vikendice uz reku ili u priobalju pažljivo prate rast vodostaja kako bi se na vreme pripremili za eventualno plavljenje i, ukoliko je potrebno, premestili stvari iz prizemlja na više spratove. Tokom sušnih perioda mnogi prate vodostaj i zbog bojazni da bi dugotrajno nizak nivo Dunava mogao da utiče na vodosnabdevanje.
