Sporni video efendije Kurtagića izazvao je burne reakcije javnosti zbog retorike koju su mnogi ocenili kao govor mržnje protiv Srba
Efendija i njegov tim tvrde da je snimak govorio isključivo o genocidu u Srebrenici i da nije bio usmeren protiv celog srpskog naroda
Nakon što je na društvenim mrežama osvanuo video-snimak u kom efendija Elmaz Kurtagić izgovara reči koje su mnogi okarakterisali kao otvoren govor mržnje usmeren direktno prema Srbiji i srpskom narodu, javnost je ostala duboko uznemirena i zatečena. Uprkos pokušajima da se situacija smiri naknadnim pojašnjenjima i zvaničnim saopštenjima, sam razgovor sa efendijom i njegovim timom, kao i reakcije koje su usledile, otvaraju mnoga teška pitanja o granicama slobode govora, odgovornosti verskih lidera i selektivnom sećanju na žrtve ratova devedesetih godina na prostorima bivše Jugoslavije.
Nedopustivi govor mržnje
U spornom videu, koji je podigao ogromnu prašinu pre nego što je uklonjen sa društvenih mreža, Kurtagić je izneo stavove koji su u javnosti prepoznati kao uvredljivi. Građani su masovno komentarisali da je reč o nedopustivom govoru mržnje, a sam video vrlo brzo je nestao.
Tokom razgovora o spornom snimku, ukazano je na njegove reči da su ljudi iz Sandžaka navodno drugačiji od Bosanaca zato što "Bosanac sedi i pije kafu sa Srbima", uz direktno i dramatično podsećanje vernika i pratilaca: "Je l' se sećaš ko ti je ubio babu, ko ti je zaklao majku i ko ti je silovao majku, moramo da pamtimo ko su nam neprijatelji".
Ovakva retorika, plasirana od strane jednog verskog službenika, izazvala je opravdan gnev i strah među građanima Srbije, posebno ako se uzme u obzir da Sandžak i Raška oblast predstavljaju multietničku sredinu u kojoj su suživot, međusobno poštovanje i mir između pravoslavnih Srba i muslimana osnovni preduslov za normalan i bezbedan život.
Zvanično saopštenje i pokušaj odbrane iznetih stavova
Suočen sa oštrim reakcijama javnosti, Elmaz Kurtagić je odlučio da se oglasi i zvaničnim saopštenjem za javnost u kojem je pokušao da odbrani svoje stavove i negira optužbe za širenje međunacionalne mržnje.
- Povodom zlonamernih i netačnih tumačenja moje nedavne hutbe, osećam dužnost i odgovornost da javnosti prenesem jasne i nedvosmislene činjenice o njenom stvarnom sadržaju i poruci. Želim jasno i kategorički istaći da se sadržaj moje hutbe ni u jednom svom delu nije odnosio na srpski narod, niti je njen cilj bio podsticanje mržnje ili netrpeljivosti prema bilo kome. Centralna tema hutbe bila je godišnjica genocida u Srebrenici s isključivim ciljem očuvanja sećanja na žrtve, odavanja počasti nevinima i ukazivanja na opasnost od istorijskog revizionizma i veličanja ratnih zločinaca - navodi se u saopštenju.
Kurtagić dalje u svom obraćanju tvrdi da su njegove teške reči bile usmerene isključivo prema pojedincima koji su lično odgovorni za zlodela, kao i prema onima koji te zločine danas javno negiraju ili proslavljaju. Efendija u nastavku svog teksta pokušava da skine teret kolektivne odgovornosti sa celog naroda.
- Nijedan narod ne može i ne sme snositi kolektivnu krivicu za zločine pojedinaca. Svako odgovara isključivo za svoja dela i svoj greh. Zbog toga odlučno odbacujem svako zlonamerno tumačenje da je moja poruka bila usmerena protiv srpskog naroda - objašnjava.
On takođe dodaje da je njegovo opredeljenje "dosledno i principijelno" te da osuđuje svaki oblik nasilja, ratnih zločina i genocida, bez obzira na to ko su počinioci, a ko žrtve, uz poruku da "zločin nema ni naciju ni veru, niti se može opravdati bilo kakvom pripadnošću".
- Duboko verujem da su suočavanje s istinom o počinjenim zločinima, poštovanje prema svim nevinim žrtvama i jasna osuda zločinaca jedini ispravan put i temeljni preduslov za izgradnju međusobnog poverenja, suživota i trajnog mira među svim narodima na ovim prostorima - ističe.
Ostaje gorak ukus i opravdana sumnja
Ipak, uprkos ovim pomirljivim tonovima iz zvaničnog saopštenja, u javnosti ostaje gorak ukus i opravdana sumnja. Činjenica da se u video-snimcima, koji su bili plasirani na društvenim mrežama, koristila retorika koja deli ljude i podseća na najmračnije trenutke istorije, ne može se tek tako izbrisati jednim pisanim saopštenjem. Pitanje koje građani opravdano postavljaju jeste zašto se u javnim nastupima koristi rečnik koji asocira na "neprijatelje" i "zveri", ako je stvarni cilj izgradnja poverenja i suživota. Da bi se došlo do istinskog pomirenja i trajnog mira, o kojem efendija Kurtagić govori u svom saopštenju, neophodno je pokazati jednako poštovanje prema svim žrtvama bez razlike.
