Američke vlasti tvrde da su dodatne tarife neophodne radi zaštite američkih radnika i kompanija
Spor oko carina postao je i političko pitanje uoči brazilskih predsedničkih izbora u oktobru, dodatno komplikujući odnose između dve zemlje
SAD su uvele carine od 25% na većinu uvoza iz Brazila, stupajući na snagu sledeće nedelje, završavajući jednogodišnju istragu o onome što Vašington naziva nefer trgovinskim praksama i ponovo rasplamsavajući tenzije sa latinoameričkom državom nakon što su pregovori propali.
Mera, preduzeta u skladu sa Članom 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, usmerena je na brazilske prakse, kao što su naredbe kojima se američkim tehnološkim firmama - uključujući X, Meta i Google - naređuje da uklone određeni politički sadržaj i suspenduju naloge koji pripadaju stanovnicima SAD, preferencijalne carine za Meksiko i Indiju, slabo sprovođenje prava intelektualne svojine i barijere na tržištu etanola.
Cena od 25%, koja treba da stupi na snagu 22. jula, primenjivaće se na većinu uvoza iz Brazila, sa izuzecima za određenu robu kao što su govedina, sok od pomorandže, avioni i delovi, i energetski proizvodi.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva je u saopštenju objavljenom na X odbacio odluku o carinama kao neosnovanu i obećao da će pokrenuti kontramere dok će pokrenuti pitanje u okviru mehanizma za rešavanje sporova STO.
„Nema opravdanja za jednostrane mere“, s obzirom na to da je Vašington imao kumulativni suficit u robnoj i uslužnoj razmeni sa Brazilom tokom 15 godina od 424,5 milijardi dolara, rekao je predsednik, pozivajući se na podatke američke vlade. Američki suficit u trgovini robom sa Brazilom iznosio je 14,4 milijarde dolara prošle godine, što je više nego udvostručeno u odnosu na prethodnu godinu.
Nove američke tarife dolaze nakon što je Vrhovni sud u februaru poništio prethodne takse predsednika Donalda Trampa od 50% na brazilsku robu, zadržavajući na snazi samo globalnu tarifu od 10%. Tramp je pokušao da povrati svoja carinska ovlašćenja pokretanjem istraga po članu 301, što mu omogućava da uvodi takse zemljama za koje se utvrdi da su se bavile nefer trgovinskim praksama, bez dodatnog odobrenja Kongresa.
Dodatne tarife su neophodne kako bi se izjednačili uslovi za američke radnike i kompanije, saopštila je kancelarija američkog trgovinskog predstavnika.
U objavi na X ubrzo nakon zvanične objave, državni sekretar Marko Rubio je rekao da Lulina vlada „nije pregovarala u dobroj veri“ i da su tarife cena Lulinog „stavljanja sopstvenog egoa ispred sklapanja dogovora“.
Ovaj potez usledio je nakon višemesečnog angažovanja, uključujući nekoliko sastanaka na visokom nivou između brazilskih zvaničnika i predstavnika USTR-a poslednjih nedelja.
Lula je navodno prošlog meseca rekao da Brazil neće prihvatiti tretman koji je njegova zemlja dobila, misleći na Trampov predlog o dodatnih 25% carina.
Posebna američka istraga o sprovođenju prisilnog rada mogla bi da dovede do dodatnih 12,5% carine na brazilsku robu pored 25%, a odluka bi trebalo da bude doneta sledeće nedelje.
Spor se prelio i na predstojeće predsedničke izbore u Brazilu u oktobru. Lula je optužio senatora Flavija Bolsonara da je pomogao u pokretanju tarifa nakon svoje posete Vašingtonu, iako je senator negirao i rekao da planira da ubedi Trampovu administraciju da odloži uvođenje tarifa do posle izbora.
(CNBC)
