Dalibor Nakić i Dušan Stojanović prešli su biciklima 400 kilometara od Bujanovca do manastira Hilandar kao deo hodočašća.
U manastiru Hilandar dočekani su srdačno, obišli su sve značajne delove manastira i prisustvovali službama.
Dalibor Nakić iz Bujanovca i Dušan Stojanović iz Levosoja, prevalili su 400 kilometara na biciklima do manastira Hilandar i okončali nesvakidašnje hodočašće kojim su spojili čvrstu veru, ljubav prema biciklizmu i nepokolebljivu istrajnost. Biciklisti su krenuli na put 10. avgusta, nakon vožnje 400 kilometara i usputnih noćenja, 15. avgusta su se ukrcali na brod u Jerisosu koji ih je dovezao do hilandarskog pristaništa na Atosu. Emocije su odmah proradile.
- Boravak na Svetoj Gori je od prvog koraka bio nesvakidašnji. Samo približavanje brodom je izazvalo treperenje u stomaku i neku vrstu treme. Kod Dušana je iskrcavanje izazvalo suze jer mu je to bilo prvi put da kroči na Svetu Goru – priča Dalibor za „Blic“.
Motiv hodočašća, kako je „Blic“ pisao, bio je duboko emotivan — Dalibor je vozio do manastira Hilandar kako bi dao pomen nedavno preminulom ocu, dok je Dušan krenuo na put u čast svojih ćerkica, koje je dobio nakon korišćenja grožđa sa loze Svetog Simeona Mirotočivog koja raste u manastiru Hilandar.
Sve je bilo besprekorno organizovano, poveravaju se Dalibor i Dušan. Monasi su mislili na svakog poklonika prilikom boravka. Prijem je bio srdačan i prijatan: kafa, hladna voda, ratluk za osveženje. Nakon smeštanja u spavaonama, sa vodičem su obišli sve bitne delove manastira i čuli prelepe priče.
- Dušan je emotivno reagovao kod loze Svetog Simeona. Suze nije mogao kontrolisati. Okrepili smo se svežom vodom sa bunara Svetog Save pa u crkvi, gde smo se pomolili za svoje najbližnje i svoje pokojne, celivali ikone i mošti presvetih – navodi Dalibor.
Nakon službe, biciklisti su obedovali u odajama. Hrana, naravno, posna i — preukusna.
- Sutradan je bilo bdenje od četiti časa ujutru i odmah zatim liturgija. Dušan je stoički izdržao i bdenje i liturgiju, dok sam ja bio samo na liturgiji. Dule je razgovarao sa monasima i ispovedio se – poverava se Dalibor.
Liturgija i pojanje manastirskih monaha posebno su ostavili utisak na Dalibora i Dušana.
- Bilo je divno prisustvovati i biti deo službe jer se nakon toga i telo i duša preporode. I nakon povratka sa Svete Gore i dalje u ušima i duši odzvanjaju glasovi i predivno pojanje manastirskih monaha. Ovo hodočašće je nešto posebno, i telo i duša se osećaju predivno. Na Svetoj Gori smo proveli dva dana i noć, a osećali smo se, kao da smo sa tim ljudima oduvek. Sve ovo što smo prošli je nešto zaista posebno, svako bi trebalo da bar jednom oseti takvu blagodet – ističu Dalibor i Dušan.
Srdačan doček u manastiru Kakovo
Na putu ka Svetoj Gori, biciklisti su svratili u manastir Kakovo, metoh manastira Hilandar, nedaleko od Jerisosa, gde su takođe dočekani izuzetno srdačno.
-Neverovatan doček, iskreno gostoprimstvo i posebna toplina ljudi koji su nas dočekali. Od prvog trenutka učinili su da se osećamo kao kod svoje kuće. Njihova ljubaznost, srdačnost i pažnja ostavili su na nas predivan utisak i učinili naš boravak još lepšim. Hvala im od srca na svemu — ovakvi ljudi i ovakva dobrodošlica se dugo pamte — opisuje Dalibor trenutke boravka u Kakovu.
