Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ocenio je pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi kao posledicu blokada i političkog delovanja unutar univerziteta
Napomenuo je da univerzitet ima zakonsku autonomiju, te da odgovornost za situaciju snose čelnici te institucije
Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete, ocenio je danas da je pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi za čak 100 pozicija "vidljiv i očigledno štetan epilog aktivnih blokada nastavno-naučnog procesa na visokoškolskim ustanovama" koje su obeležile akademsku 2024/2025. godinu, kao i "političkog obrasca i delovanja" takozvane, kako je naveo, "studentsko-profesorske liste".
"U svetlu najnovijih podataka o plasmanu Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, može jedino da se konstatuje ozbiljan stepen neodgovornosti rukovodstva Univerziteta u Beogradu i značajnog dela rukovodstava njegovih fakulteta", naveo je Stanković.
Ministar je podsetio da Univerzitet u Beogradu uživa nastavnu, naučnu i upravljačku autonomiju propisanu zakonom i podzakonskim aktima, te se odgovornost za ovakav rezultat ne može prebacivati na druge, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
"Rektor i pojedini politički glasni pojedinci i profesionalno neodgovorni dekani, pod plaštom 'podrške studentskim zahtevima', kontinuirano su postupali na štetu akademskog života i budućnosti studenata", istakao je ministar.
Naveo je da su na Univerzitetu umesto predavanja, naučno-istraživačkog rada i podsticanja akademske radoznalosti, cvetali, kako je naveo, "vulgarni politički aktivizam i politikantstvo, medijsko targetiranje neistomišljenika i produbljivanje podela među nastavnim osobljem i studentima".
"To je svedočanstvo o praktičnom poimanju autonomije rektora Đokića, koje je, umesto očuvanju i razvoju, vodilo urušavanju ustanove građene decenijama", dodao je Stanković.
Istakao je da su u godini ozbiljne krize univerzitetskog života u Beogradu i drugim univerzitetskim centrima Srbije, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo prosvete preduzimali mere kako bi omogućili nastavak funkcionisanja visokoškolskih ustanova i završetak školske godine.
"Omogućen je završetak akademske godine, utvrđene su kvote i sproveden upis, značajno su povećane zarade profesorima i saradnicima na univerzitetima, obezbeđeno je pokriće 50 odsto školarine za samofinansirajuće studente, plaćeni su materijalni troškovi rada visokoškolskih ustanova i isplaćeni časovi nadoknade nastavnom osoblju", naveo je ministar.
"Ukinuta i navodno sporna Uredba o finansiranju nastavnog i naučnog rada"
Stanković je dodao da je ukinuta i navodno sporna Uredba o finansiranju nastavnog i naučnog rada.
"Rezultat na Šangajskoj listi otvara ozbiljno pitanje da li je delu politički angažovanog rukovodstva Univerziteta dnevna politika postala važnija od nauke. Delim viziju predsednika Republike Aleksandra Vučića o neophodnosti kadrovskih i organizacionih promena na univerzitetu, kao i o potrebi uvođenja načela konkurencije u visoko obrazovanje, uključujući mogućnost dolaska inostranih univerziteta. Načelo konkurencije doprinosilo je unapređenju brojnih društvenih oblasti, pa bi njegovo pažljivo i odgovorno uvođenje trebalo razmotriti i u sistemu visokog obrazovanja", smatra ministar.
"Rad, red i disciplina"
Istakao je da država, kao osnivač i glavni finansijer Univerziteta u Beogradu, mora da insistira na principima odgovornosti koji se mogu svesti na tri reči: rad, red i disciplina.
"Srbija je zemlja talentovanih mladih ljudi sa velikim potencijalom za nauku, dok je Univerzitet u Beogradu jedan od kamena temeljca obrazovnog i naučnog razvoja zemlje. Upravo zato promene moraju početi što pre radi očuvanja institucije, unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja i, pre svega, bolje budućnosti mladih i generacija koje dolaze", naveo je ministar Stanković.
Prema najnovijem izdanju Šangajske liste (ARWU- The Academic Ranking of World Universities), Univerzitet u Beogradu rangiran je u grupi od 501-600 najboljih univerziteta na svetu.
To znači da je najstariji univerzitet u Srbiji pao na listi u odnosu na prošlu godinu, kada je bio među 500 najboljih svetskih univerziteta.
Šangajska lista meri učinak univerziteta kroz niz međunarodno uporedivih pokazatelja, a na plasman odlučujuće utiču kvalitet obrazovanja, alumnisti koji su osvojili Nobelove nagrade i Fildsove medalje, kvalitet nastavnog osoblja, zaposleni koji su osvojili Nobelove nagrade i Fildsove medalje.
(Tanjug)
