Zatvaraju se atrakcije, nuklearke na čekanju, žetva u 3 ujutru: Kako vrućine ruše ekonomiju Evrope - da li je nestašica gasa realna?

Nuklearne elektrane u praznom hodu. Usevi ubrani u 3 ujutru. Kultne turističke atrakcije rano su zatvorene. Visoke temperature primoravaju na drastične mere u Evropi, gde uzastopni toplotni talasi opterećuju ekonomiju koja je već pod pritiskom američkih carina, kineske konkurencije i viših cena energije zbog rata u Iranu.

Rumunski državni proizvođač nuklearne energije Nuclearelectrica počeo je u četvrtak da isključuje svoj jedini operativni reaktor iz elektroenergetske mreže zbog rekordno niskog nivoa vode u Dunavu, ključnog za hlađenje opreme. Zemlja je proglasila vanredno stanje u energetskoj industriji tokom avgusta i zatražila od preduzeća i domaćinstava da dobrovoljno smanje potrošnju, izvestio je Rojters.

Na drugim mestima, Francuska i Mađarska su morale da smanje proizvodnju nuklearne energije zbog niskog nivoa reka i visokih temperatura. Suša takođe podstiče razorne, skupe požare i smanjuje prinose useva, preteći da poveća cene hrane.

Peti toplotni talas u godini

Vruće leto u Evropi moglo bi koštati ekonomiju 180 milijardi evra (208 milijardi dolara) ove godine, ili 1% BDP-a – otprilike ceo očekivani ekonomski rast Evropske unije, prema proceni holandske Triodos banke. „Niža produktivnost rada će verovatno imati najveći ekonomski uticaj, uz poremećaje u poljoprivredi, energetici i transportu“, navela je banka u izveštaju ovog meseca.

Delovi Evrope ove nedelje prolaze kroz svoj peti toplotni talas u godini, a delovi Britanije, Francuske, Španije i Italije su pod upozorenjima na ekstremne vrućine. Najnovija vrućina dolazi nakon što je Zapadna Evropa zabeležila najtopliji jun i jul u istoriji, prema Kopernikusu, klimatskom monitoru Evropske unije. U Parizu, ekstremne vrućine su navele Ajfelov toranj i Luvr da se rano zatvore nekim danima.

Iako neki analitičari sumnjaju da će vrućina imati značajan uticaj na ekonomski rast ove godine, ukazujući na poboljšano poslovno poverenje u julu i povećanje BDP-a u prvoj polovini godine, vruće vreme nije jedina ekonomska pretnja.

Visoke cene energije ove zime

Evropljani se takođe suočavaju sa mogućnošću povećanja računa za energiju ove zime, kako cene prirodnog gasa rastu. Cena fjučersa za referentni prirodni gas trgovana je blizu najviših nivoa od početka rata u Iranu ove nedelje i skoro dvostruko veća nego u isto vreme prošle godine.

Rat na Bliskom istoku učinio je terete oskudnijim i, zauzvrat, skupljim, što povećava izglede za još jednu energetsku krizu. Žestoke vrućine su takođe povećale potražnju za klimatizacijom, povećavajući potrošnju prirodnog gasa u vreme kada prodavnice treba dopuniti pre zime.

„Tržište prirodnog gasa EU je ranjivo u očekivanju vrhunca zimske potražnje“, napisao je Kiran Tompkins, viši ekonomista za klimu i robu u kompaniji Capital Economics, u belešci ranije ovog meseca. „Nivoi skladištenja su najniži za ovu tačku godine u poslednjih više od decenije.“

Suve reke, poljoprivreda preko noći

Dunav nije jedini kritični evropski plovni put koji se suši kao rezultat dugotrajne suše.

U Nemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji, rekordno nizak nivo vode u Rajni – važnoj transportnoj ruti za industrijsku robu poput čelika i hemikalija – mogao bi da smanji rast BDP-a zemlje za 0,3 procentna poena ove godine, prema ekonomistima panevropske banke ING. To bi bio težak udarac za ekonomiju koja raste manje od 1% godišnje.

BASF, nemački hemijski gigant, saopštio je da možda neće biti u mogućnosti da ispuni porudžbine nekih hemijskih jedinjenja jer je nizak vodostaj Rajne ograničio snabdevanje određenim ključnim sirovinama.

„Prebacujemo količine na alternativne vidove transporta kao što su kamioni i železnica“, rekla je kompanija za CNN, napominjući da takođe koristi veći broj plovila posebno dizajniranih za plovidbu plitkim vodama. Više nemačkih pokrajina privremeno je obustavilo zabrane vožnje kamiona nedeljom u hitnim naporima da se ublaže poremećaji u lancu snabdevanja.

Evropska komisija je ranije ove godine saopštila da bi države članice EU trebalo da ulažu oko 70 milijardi evra (81 milijardu dolara) godišnje do 2050. godine u prilagođavanje klimatskim promenama – troškovi koji bi mogli da podstaknu ekonomije, ali će takođe izvršiti pritisak na opterećene državne budžete.

Neke kompanije već su počele da se prilagođavaju na inovativne načine.

U Engleskoj, delu sveta koji je poznat po kišovitom vremenu, porodična farma Rookery Farm žetvu obavlja u 3 sata ujutru, kako bi osigurala da usevi imaju dovoljno vlage.

„Žetva više nije samo pitanje izbegavanja kiše – sada se prilagođavamo usevima koji mogu da postanu previše suvi, što znači da se sve više žanje tokom noći kako bismo ispunili standarde kvaliteta koje zahtevaju naši kupci“, rekla je farmerka Eleonor Gilbert u video-snimku objavljenom na Instagramu.

Pred nama su visoke cene energije

Dok se Evropa bori sa uzastopnim toplotnim talasima, istovremeno se suočava sa mogućnošću energetske krize tokom zime.

Nivo popunjenosti skladišta gasa širom EU u utorak je iznosio 59%, prema podacima organizacije Gas Infrastructure Europe – znatno manje od proseka za ovo doba godine i približno na nivou zabeleženom tokom leta 2021. godine, kada je Rusija počela da ograničava izvoz gasa u Evropu.

„Veoma sam zabrinuta“, rekla je En-Sofi Korbo, istraživačica u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija, govoreći o sposobnosti EU da nadoknadi smanjene zalihe.

„Veoma malo tereta izlazi iz Ormuskog moreuza... Svi odlaze u Aziju“, rekla je ona za CNN.

Leto je u Evropi period kada se tradicionalno pune zalihe gasa pred hladnije zimske mesece, kada su cene često znatno više.

Međutim, Ormuski moreuz je i dalje praktično zatvoren, što ograničava isporuke petine svetske količine tečnog prirodnog gasa – tečnog oblika goriva koje se prevozi tankerima.

Preostali tereti, poput onih iz Sjedinjenih Američkih Država, takođe će verovatnije biti usmereni ka Aziji nego ka Evropi, navode analitičari, jer je tamo potražnja posebno velika, a kupci nude više novca.

Ipak, ovo „nije kriza iz 2022. godine“, rekao je Kristof Halser, viši analitičar za istraživanje gasa i LNG-a u kompaniji Rystad Energy, podsećajući na istorijski rast cena u Evropi te godine nakon što je Rusija pokrenula invaziju punih razmera na Ukrajinu.

Od tada je kontinent značajno smanjio uvoz ruskog gasa – od kojeg je najveći deo stizao gasovodima – kao i ukupnu potrošnju.

„Potražnja za gasom u Evropi danas je otprilike 20% niža nego, recimo, 2021. godine“, rekao je Halser za CNN.

Masimo Di Odoardo, potpredsednik odeljenja za istraživanje gasa i LNG-a u kompaniji Wood Mackenzie, takođe smatra da će Evropa izbeći najgori scenario koji bi podrazumevao ozbiljne nestašice energije i nestanke struje.

Rizik od nestašica je „preuveličan“, rekao je on, dodajući da region ima mogućnost da „kupi sebi izlaz“ iz takve situacije.

Ipak, cene su uznemirujuće visoke.

Cena referentnog evropskog ugovora za prirodni gas u sredu je završila trgovanje na nivou od 61 evro (70 dolara) po megavat-satu, što je znatno više od 32 evra (37 dolara), koliko je iznosila istog dana 2025. godine, prema podacima Intercontinental Exchange.

Tokom zime, „Evropa bi zaista trebalo da bude zabrinuta zbog situacije u kojoj se Ormuski moreuz ne otvori, jer bi to svakako moglo dovesti do toga da cene budu izuzetno visoke“, rekao je Di Odoardo.

(Izvor: Blic Bizni/CNN)