Ekstremne temperature i suša su značajno smanjile prinos kukuruza i soje u Srbiji, ponegde čak i do 30%
Proizvodnja na njivama bez navodnjavanja postaje sve rizičnija, dok usevi sa navodnjavanjem ostvaruju stabilnije prinose
Ekstremne temperature već su "pojele" deo ovogodišnjeg roda u Srbiji. Kukuruz, koji je do pre samo nekoliko nedelja na pojedinim njivama obećavao rekordnu godinu, na temperaturama od 40 i više stepeni prestao je da naliva zrno, dok bi soja na pojedinim parcelama mogla da donese znatno manje nego u dobrim godinama. Posle nekoliko sušnih sezona postaje jasno i da proizvodnja koja zavisi samo od kiše nosi sve veći rizik. Za građane, međutim, stiže važna vest - nestašica povrća se ne očekuje, a pred sezonu zimnice nema ni najava drastičnog skoka cena paprike i paradajza.
Ovogodišnja suša još jednom je pokazala koliko samo nekoliko nedelja može da promeni čitavu računicu na njivi.
Kiše je tokom prvog dela vegetacije bilo u mnogim krajevima Srbije, pa je kukuruz u leto ušao u boljem stanju nego prošle godine. Onda su stigle dugotrajne visoke temperature. Posledice nisu svuda iste - velike razlike postoje između regiona, ali i između parcela, u zavisnosti od zemljišta, agrotehnike i izbora hibrida.
Goran Đaković, poljoprivredni novinar, kaže za Blic TV da upravo izbor hibrida može da napravi veliku razliku kada nastupi suša.
- Kada pogledate kukuruz, recimo u Šumadiji i u Vojvodini, vidite nebo i zemlju razliku. Mada, obilazio sam i Vojvodinu, i u Vojvodini ima njiva gde se kukuruz i dalje zeleni, što znači da je primenjena pravilna i dobra agrotehnika, da su korišćeni hibridi koji bolje podnose sušu. Neki kukuruzi malo bolje podnose sušu, neki je uopšte ne podnose, a obično su to visokoprinosni hibridi. I onda kad želite mnogo, često se dobija vrlo malo, jer nije samo dovoljno da vi želite, nego da imate agroekološke uslove za tako nešto. Tako da, uvek je bolje ići na neki optimalan hibrid koji bolje podnosi sušu i ići na siguran prinos nego očekivati previše, a onda dobiti veliko razočarenje i onda posle kriviti državu, Boga i sve ostale, a ne samog sebe, jer ste loše izabrali, zapravo - počeo je Đaković.
Za 15 dana od rekordnog roda do borbe za svako zrno
Koliko brzo vrućina može da preokrene sezonu vidi se u Sremu. Kukuruz je na pojedinim parcelama do početka toplotnog talasa izgledao toliko dobro da su proizvođači očekivali rekordne rezultate.
Temperatura od 40 i više stepeni stigla je, međutim, u veoma osetljivoj fazi. Kukuruz je prekinuo nalivanje zrna i zadržao praktično samo onaj deo klipa koji je do tada uspeo da razvije.
Goran Eror, urednik emisije "Brazde" na televiziji Vojvodina, koji se i sam bavi poljoprivrednom proizvodnjom, kaže da se očekivanja sada drastično razlikuju od onih od pre samo dve nedelje.
- Da ste me pre 15 dana pitali kakav rod kukuruza očekujem, ja bih vam rekao rekordan. I sve je delovalo da će tako i biti, sve do početka ovog toplotnog talasa i ovih ekstremnih vremenskih prilika, odnosno temperatura od 40 i više stepeni, što je dovelo do toga da je kukuruz drastično prekinuo fazu nalivanja zrna, da je bukvalno onoliko klipa koliko je uspeo do tog trenutka da, "napuni", to i učinio. Ostali deo klipa je odbacio. Čini mi se da smo svi preuranjeno govorili o prinosu kukuruza, samom rodu i o svemu ostalom - kaže Eror.
Prava slika roda kukuruza zato će biti poznata tek kada počne skidanje useva. Suncokret je u delu Srema već skinut sa pojedinih parcela, a Eror kaže da se prinos na lokalitetu između Vrdnika i Rume kretao do 2,2 tone po hektaru.
Gulan: Kukuruz najmanje 30 odsto manji
Ni soja nije prošla bez posledica. Branislav Gulan, agroanalitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, procenjuje da će prinos kukuruza biti najmanje 30 odsto manji. Kod soje bi računica mogla da bude još nepovoljnija. Ako prinos bude oko 1,6 tona po hektaru, naspram 3,5 tona u redovnim prilikama koje navodi Gulan, gubitak bi mogao da iznosi između 500 i 600 evra po hektaru.
Za proizvođača je to mnogo više od lošije statistike na kraju godine - troškovi semena, đubriva, goriva i obrade već su napravljeni, a manje tona po hektaru direktno znači i manje novca kojim ti troškovi mogu da se pokriju.
A šta čeka građane na pijacama?
Uprkos slikama sa osušenih njiva, suša ne znači automatski i drastično skuplju zimnicu.
Najveći problem trenutno je u ratarstvu, dok povrtarske kulture koje se navodnjavaju imaju znatno stabilnije prinose. Uz to, na tržište u periodu pripreme zimnice stižu veće količine paradajza i drugog povrća sa otvorenog polja.
Đaković zato ne očekuje skok cena. Njegova procena je čak da bi paprika i paradajz mogli da pojeftine.
- Neće ništa poskupeti. Ostaće sve na nivou ovoga što jeste, odnosno pojeftiniće kad dođe ona priprema ajvara, paradajz sokova, što je već praktično i počelo. Video sam da su i pale cene i paprike i paradajza. Naravno, to ne ide na ruku poljoprivrednim proizvođačima u smislu cena, ali oni su već zaradili dovoljno na ovim količinama paradajza koje su imali tokom letnjeg perioda, dakle za tekuću potrošnju, a ne za zimnicu. Ovo sad što će stizati paradajza, to stiže sa polja, ne iz plastenika. To je nešto jeftinija proizvodnja, veća je rodnost i, naravno, kvalitet koji se traži za preradu - kaže Đaković.
Ni Eror ne očekuje veći cenovni udar na pijacama. Ključ je, ponovo, u vodi: kulture koje se navodnjavaju imaju stabilnije prinose.
- Ja mislim da se cene neće drastično menjati u odnosu na ovaj period. Sve ukazuje na to da povrća ima sasvim dovoljno i mislim da je generalno snabdevenost naših pijaca fenomenalna. Tako da sve ono što mislim da u ovom trenutku brine građane je potpuno neopravdano. Povrća ima dovoljno, cene ne verujem da će se nešto drastično menjati. Kažem, sve one koje se navodnjavaju imaju stabilne prinose i to je ono što je vrlo važno reći u ovom trenutku. Jedini problem može da nastaje u ratarstvu - kaže Eror.
Hoće li Srbija imati dovoljno kukuruza?
Pad prinosa na pojedinim njivama ne znači i da će Srbija ostati bez kukuruza. Eror očekuje da će ovogodišnja proizvodnja zadovoljiti domaće potrebe i da će određene količine ostati za izvoz, ali upozorava da je za preciznu procenu još rano. Prvi pouzdaniji podaci stići će kada kukuruz počne da se skida.
Za cenu i stanje na širem tržištu biće važan i rod u drugim velikim proizvođačkim zemljama. Posebno Ukrajini, gde je, prema Đakovićevim rečima, suša počela ranije nego u Srbiji.
- Neće biti deficita kukuruza, ima dovoljno. Čekamo rezultate Ukrajine. Ukrajina je najbitnija što se tiče žitarica: kukuruza, suncokreta, soje, pšenice. Kod njih je takođe nastupila suša još ranije nego kod nas. Ja očekujem neki pad kod njih proizvodnje. Sad ćemo videti, tokom dana ću probati da saznam najnovije podatke da li se suša i nastavila, ali oni su imali mnogo više izraženu sušu pre 20 dana nego mi - kaže Đaković.
"Ne možemo da se bavimo suvim ratarenjem više"
Posle nekoliko sušnih sezona zaredom, računica za deo proizvođača postaje sve jednostavnija: ili ulaganje u vodu i promena načina proizvodnje ili prihvatanje sve većeg rizika da nekoliko nedelja ekstremnih temperatura odnese veliki deo roda.
U Vojvodini već postoje i drugačiji modeli proizvodnje. Đaković navodi mini lubenice iz Kaća koje se izvoze u Nemačku, kao i kornišone, dinje i druge intenzivnije kulture. Ideja, prema njegovim rečima, nije potpuno odustajanje od kukuruza, već prilagođavanje proizvodnje uslovima tamo gde on više ne daje stabilne rezultate.
- Treba ulagati novac, treba investirati. Ima problema. Ali ima problema u glavi. Moramo da menjamo svest. Ne možemo da se bavimo suvim ratarenjem više, to je očigledno. Naročito u Banatu, gde je očigledno suša uzela danak i ove godine i prošle i prethodne. Zašto sejete kukuruz ako vam kukuruz svake godine podbaci? Ove godine neće toliko podbaciti kao prošle godine. Znači, ove godine ćemo sigurno imati veće prinose, jer je prošle godine mnogo veća suša bila. Ranije je nastupila, kukuruz je lošije ušao, da tako kažem, u letnji period. Ove godine će, videli ste i kod Gorana, to mnogo bolje izgleda nego što je bilo prošle godine - zaključio je Đaković.
Za građane je, barem za sada, najvažnije da se problem sa ratarskih njiva ne preliva automatski na pijace. Povrća ima dovoljno, drastičan rast cena pred zimnicu se ne očekuje, a kukuruza bi trebalo da bude dovoljno za domaće potrebe.
Za poljoprivrednike je računica mnogo ozbiljnija. Ako ekstremna suša postaje pravilo umesto izuzetka, više nije dovoljno pitati koliko će kukuruza roditi ove godine. Sve važnije postaje pitanje koliko dugo se na istim njivama može proizvoditi na isti način.
