Izvoz voća i orašastih plodova premašio je tradicionalne proizvode poput kakaa, dok afričke zemlje zaostaju za Latinskom Amerikom po vrednosti izvoza
Tehnološki napredne farme u Africi koriste savremenu opremu i inovacije, što podstiče razvoj novih proizvoda, kompanija i zapošljavanje u regionu
Borovnice, avokado, agrumi i cveće postaju nova afrička izvozna sila. Visokotehnološke farme sve više liče na fabrike, zapošljavaju hiljade ljudi i otvaraju Africi put do milijardi dolara sa svetskog tržišta. Ipak, postoje brojni izazovi.
"Ovde sve vrvi od aktivnosti", kaže Alister Kembel posmatrajući prizor na svojoj farmi borovnica, 40 kilometara od Hararea, glavnog grada Zimbabvea. Stotine radnika beru plodove sa žbunova i potom ih odnose u hladnjaču. Nakon sortiranja, borovnice se avionima šalju u istočnu Aziju, gde je posebno velika potražnja za najvećim plodovima, ili se brodovima izvoze u Evropu.
"Radimo punom parom"
"Radimo punom parom", kaže Kembel, nekadašnji kapiten zimbabveanske reprezentacije u kriketu. "Mogli bismo prodati pet ili šest puta više nego što proizvedemo."
Ovog puta simbol ekonomskog procvata Zimbabvea nisu zlato, već borovnice. U 2026. zimbabveanski uzgajivači očekuju izvoz od 12.000 tona borovnica, čak 40 puta više nego 2017. godine. "Danas praktično svi sade borovnice", kaže jedan od najpoznatijih bankara u zemlji.
Iza tog sitnog ploda krije se mnogo veća ekonomska priča. Prerađivačka industrija teško se razvija u podsaharskoj Africi: njen udeo u ukupnoj ekonomiji gotovo se nije promenio poslednjih 15 godina. To zabrinjava analitičare koji smatraju da ekonomski rast Afrike zavisi od razvoja izvozno orijentisanih fabrika po uzoru na azijske zemlje.
Međutim, savremene visokotehnološke farme zapravo funkcionišu kao male fabrike: zapošljavaju mnogo radnika i povezane su sa globalnim lancima snabdevanja. Takav model bi mogao doneti velike koristi Africi, ali i promeniti način na koji razmišljamo o granici između poljoprivrede i industrijske proizvodnje.
Loša iskustva iz prošlosti objašnjavaju zašto su mnoge afričke vlade i danas oprezne prema oslanjanju na poljoprivredni izvoz. Tokom kolonijalnog perioda mnoge su zemlje izvozile gotovo samo jednu poljoprivrednu kulturu, a takav se model nastavio i nakon sticanja nezavisnosti. Između 1966. i 1973. gotovo polovina zemalja podsaharske Afrike čak polovinu svojih prihoda od izvoza ostvarivala je od samo jedne sirovine ili proizvoda. Kada bi njena cena na svetskom tržištu naglo pala, urušavala bi se i ekonomija. To delimično objašnjava zašto su brojne afričke vlade sredstva preusmeravale iz poljoprivrede u često loše osmišljene projekte industrijalizacije.
Voće preteklo kakao
Poslednjih godina afričke poljoprivredne kompanije počele su da koriste rast životnog standarda u svetu i sve veću potražnju za svežom hranom. Prema godišnjem izveštaju Africa Agriculture Trade Monitor, u poslednjoj deceniji za koju postoje podaci voće i orašasti plodovi postali su najveća kategorija afričkog poljoprivrednog izvoza, pretekavši kakao. Istovremeno se smanjio udeo tradicionalnih izvoznih kultura poput kakaa, pamuka, duvana i šećera.
Afrika ipak znatno zaostaje za Latinskom Amerikom, koja izvozi četiri puta više poljoprivrednih proizvoda. Od 2019. do 2023. Latinska Amerika je godišnje u proseku izvozila poljoprivredne proizvode vredne 341 milijardu dolara, a Afrika 81 milijardu. Primer onoga što je moguće postići pruža Peru, koji 2010. gotovo da nije izvozio borovnice, a samo deset godina kasnije postao je njihov najveći svetski izvoznik. Ako Afrika uspe da sledi takve primere, potencijalne koristi mogle bi biti velike.
"Borovnice su odličan primer poljoprivrede kao visokotehnološke industrije", smatra Danijel Huls, direktor investicionog fonda AgDevCo. Američki poljoprivredni gigant Driscoll’s snabdeva uzgajivače u Zimbabveu sadnim materijalom razvijenim tokom godina ukrštanja različitih sorti. Žbunovi se štite polietilenskim pokrivačima, a u skladištima se koriste mašine za optičko sortiranje plodova. Da bi povećale zaradu, kompanije tempiraju proizvodnju za period kada američka ponuda počinje da opada, a peruanska još nije dostigla puni intenzitet.
Procvat poljoprivrede
Borovnice nisu jedini primer nove afričke industrijalizacije. Kenija danas čini šest odsto, a Etiopija dva odsto svetskog izvoza rezanog cveća. Njihove farme koriste tehnologiju za raspršivanje fine vodene magle, prečišćavanje vode reverznom osmozom i posebne lampe kojima se poboljšava izgled cvetova. Afrički izvoz tropskog voća, poput avokada, manga i ananasa, više se nego utrostručio tokom poslednje decenije. Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), to je brži rast nego u bilo kom drugom delu sveta. Evropa je prošle godine prvi put potrošila više od milion tona avokada – količinu čija masa približno odgovara masi deset nosača aviona. Veliki deo te potražnje zadovoljili su proizvođači iz Maroka i Kenije.
U maju je Južnoafrička Republika prvi put pretekla Španiju i postala najveći svetski izvoznik agruma. Agrumi su još 2010. pretekli vino i postali najvredniji poljoprivredni izvozni proizvod zemlje, a u poslednje vreme Južnoafričkoj Republici donose čak više prihoda od izvoza dijamanata. Početak razvoja te industrije može se pratiti do 1997. godine, kada su ukinute državne institucije koje su kontrolisale plasman poljoprivrednih proizvoda. Pre toga država je prihode od izvoza raspoređivala među poljoprivrednicima. Nakon ukidanja tog sistema svaki je proizvođač zadržavao sopstvenu zaradu, što je stvorilo snažniji podsticaj za ulaganje u proizvodnju.
Stručnjaci ističu i važnu ulogu Udruženja uzgajivača agruma (CGA), koje od proizvođača prikuplja naknade i tim novcem finansira istraživanja, zalaže se za povoljnije politike i među poljoprivrednicima širi znanje i nove metode proizvodnje.
Čini se da se neka od svojstava koja ekonomisti tradicionalno pripisuju industrijskoj proizvodnji mogu primeniti i na tehnološki napredne farme. Na primer, izvoz takvih proizvoda poboljšava trgovinski bilans, zapošljava stotine ljudi i podstiče razvoj novih proizvoda i kompanija duž lanaca snabdevanja.
"To su zapravo integrisane proizvodne i logističke kompanije", kaže Wandile Sihlobo, južnoafrički ekonomista specijalizovan za poljoprivredu.
Jane Maina, direktorka kompanije za tropsko voće Vert, kaže da je njena firma počela da izvozi i sušene voćne grickalice. Zahvaljujući novom asortimanu manje manga i ananasa otkupljenih od malih poljoprivrednika završava kao otpad, čime raste i produktivnost proizvođača. Hladnjače izgrađene u aerodromima istočne Afrike za potrebe izvoza cveća danas koriste i izvoznici začinskog bilja, pasulja i povrća.
Procvat uzgoja borovnica u Zimbabveu podstakao je razvoj novih agrotehnoloških aplikacija za praćenje vremenskih uslova i prinosa. U Južnoafričkoj Republici rast proizvodnje agruma doveo je do osnivanja nekoliko novih istraživačkih kompanija.
Problem je, međutim, u tome što loši putevi i zakrčene luke i dalje otežavaju brz prevoz svežeg voća koje mora ostati u besprekornom stanju. Afrički poljoprivrednici, kao i njihove kolege u mnogim drugim delovima sveta, žale se i na nedovoljnu političku podršku. Neke od njihovih kritika su i te kako opravdane. Kada se u Etiopiji počela razvijati industrija cveća, tadašnja vlada je kamionima koji su prevozili cveće prema aerodromima obezbeđivala naoružanu pratnju. Danas se izvoznici žale da ih na putu presreću naoružani razbojnici.
Otvaraju se nova tržišta
Dobra vest je da se otvaraju nova tržišta. Kina je u maju ukinula carine na većinu uvoza iz Afrike, a u julu su tamo poslate prve korpe borovnica iz Zimbabvea. Ipak, najveća prepreka često nisu carine, već drugi trgovinski zahtevi, poput propisa o bezbednosti hrane i zdravstvenoj ispravnosti biljaka. Za njihovo prevazilaženje potrebni su koordinisana diplomatija i snažne strukovne organizacije, poput južnoafričkog Udruženja uzgajivača agruma (CGA).
Uspeh zimbabveanskih borovnica, kenijskog cveća i južnoafričkih narandži pokazuje da afrička poljoprivreda ima ogroman potencijal da preuzme ekonomsku ulogu koja se dugo pripisivala industrijskoj proizvodnji. Ali, ako žele u potpunosti da iskoriste rezultate tog razvoja, afričke vlasti će morati da pomognu svojim kompanijama da postanu konkurentne na svetskom tržištu.
(Izvor: Jutarbnji.hr/Ekonomist)
