Pelet poskupeo "pre vremena", liste čekanja sve duže: Da li su robne rezerve rešenje? Evo šta za "Blic Biznis" kažu iz PKS

Pelet je poslednjih godina postao popularan prvenstveno zbog energetske efikasnosti i povoljnih cena, ali izgleda da se to polako menja. Sve veće cene i česte nestašice sirovine primoravaju građane da razmisle o povratku na ogrevno drvo ili nađu nove opcije grejanja za predstojeću zimu. Istražujemo šta sve utiče na cenu ovog energenta, kako se ona kreće i kakva iskušenja nosi nova grejna sezona.

Cena tone peleta u Srbiji se ovog leta kretala u rasponu od 38.000 do oko 44.000 dinara, a neki navodi pokazuju da negde dostiže i 47.000. U odnosu na prošlogodišnju grejnu sezonu, poskupljenje ide i do četiri hiljade dinara po toni.

"Više krivaca za poskupljenje peleta"

Vera Ražnatović iz Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije (PKS) za "Blic Biznis" kaže da pelet nije izuzetak kada je reč o promenama koje su poslednjih godina zahvatile globalno tržište energenata, sirovina i transporta. Njegova cena rezultat je više međusobno povezanih faktora i ne može se objasniti jednim uzrokom.

- Nakon pandemije došlo je do snažnog oporavka tražnje, ali istovremeno i do ozbiljnih poremećaja u lancima snabdevanja i ograničenja na strani ponude. Situacija se dodatno usložila izbijanjem energetske krize i rata u Ukrajini, kada su značajno porasli troškovi energenata, transporta i brojnih sirovina. Ti troškovi su se postepeno prenosili kroz čitav lanac snabdevanja, pa i na cene finalnih proizvoda, priča nam ona.

Dodatnu neizvesnost na energetsko tržište danas unose i geopolitička kretanja, uključujući sukob SAD i Irana. Iako pelet nije direktno vezan za cenu nafte, ovakvi poremećaji se kroz privredu prenose preko motornih goriva, transporta, električne energije i drugih inputa koji učestvuju u njegovoj proizvodnji.

- Ove godine, međutim, imamo još jedan faktor koji je posebno važan – sušu i ekstremno visoke temperature tokom leta. Tokom jula i avgusta vodostaji brojnih evropskih reka pali su na veoma niske nivoe, a posebno je značajan Dunav. To više nije samo pitanje plovidbe, poljoprivrede ili zaštite životne sredine – nizak vodostaj postaje i ozbiljan energetski faktor, objašnjava naša sagovornica.

Istovremeno, nizak vodostaj ne pogađa samo proizvodnju električne energije već i transport robe, koji postaje skuplji i manje efikasan.

Dodatni signal daju i terminska tržišta električne energije za naše tržište. Kotacije na EEX berzi pokazuju da se terminski ugovori za električnu energiju za naredne periode, uključujući četvrti kvartal ove godine i prvi kvartal naredne godine, kreću na nivoima iznad 145 evra po MWh. Električna energija je jedan od značajnih troškova proizvodnog procesa, pa visoke terminske cene ukazuju na rizik da će i tokom narednih meseci trošak energije ostati visok. A upravo tu dolazimo do same cene peleta.

- Na cenu peleta ne utiče samo cena drvne sirovine. U konačnu cifru ulaze električna energija potrebna za proizvodnju, gorivo i transport, radna snaga, ambalaža, održavanje opreme, skladištenje i distribucija. Kada istovremeno rastu troškovi više tih elemenata, deo tog povećanja neminovno se odražava i na cenu finalnog proizvoda, objašnjava nam ona.

Pored toga, dodaje Ražnatović, domaće tržište peleta poslednjih godina suočavalo se sa velikim oscilacijama tražnje, promenama u režimu uvoza i izvoza, periodima viška i nedostatka peleta, kao i problemima u obezbeđivanju dovoljne količine drvne sirovine. Na sve to utiču i vremenski uslovi, koji mogu otežati seču, izvlačenje i transport drveta do proizvodnih pogona.

Ovog leta poskupljenje peleta počelo ranije

Podsetimo, Vlada Srbije je u martu 2025. godine u potpunosti ukinula ranije važeće mere i zabrane uvoza drvnog peleta. Na pitanje o poskupljenju u odnosu na prošlu godinu, Ražnatović kaže da je za realnu sliku tržišta važnije govoriti o kretanju cena i njihovom relativnom nivou, nego vezivati se za jednu konkretnu cifru u određenom trenutku ili sezoni.

Prema saznanjima Privredne komore Srbije, koja u okviru kontinuiranog praćenja stanja na tržištu peleta prati i kretanje cena, trenutne maloprodajne cene na domaćem tržištu kreću se u različitom rasponu, u zavisnosti od klase peleta, proizvođača, prodajnog mesta i uslova prodaje.

- Na tržištu imamo domaće proizvođače, ali i uvozni pelet iz više zemalja regiona. Zato se cena razlikuje i u zavisnosti od toga da li se pelet kupuje direktno od proizvođača ili preko trgovca, kao i od količine koja se kupuje. Ono što je važno jeste da je pelet tokom ovog leta primetno poskupeo u odnosu na vansezonski period, kada su cene tradicionalno niže, kaže Vera Ražnatović.

Rast je, kako kaže, počeo ranije nego što je uobičajeno, a jedan od važnih razloga jeste povećana tražnja, odnosno činjenica da su građani ove godine ranije počeli da obezbeđuju ogrev za predstojeću grejnu sezonu.

- U poređenju sa samim vrhom prošle grejne sezone, trenutne cene nisu bitno više. Međutim, neuobičajeno je to što se već tokom leta približavaju nivoima koji su ranije bili karakteristični za period pred početak ili za sam vrh grejne sezone. To praktično znači da je razlika između letnje i zimske cene ove godine manja nego što smo ranije navikli - dodaje.

Drugim rečima, nije važno samo koliko pelet košta danas, kaže naša sagovornica iz PKS, već i koliko rano je počeo da poskupljuje.

- Cena peleta veoma zavisi od odnosa ponude i tražnje. Sada imamo povećanu tražnju i veći pritisak na cene, ali ne i opštu nestašicu peleta. To je važna razlika. Kada veliki broj ljudi u isto vreme krene da kupuje ogrev, moguće je da ga privremeno nema kod pojedinih prodavaca ili proizvođača. To ne znači nužno da peleta nema na tržištu, već da ponuda u tom trenutku ne uspeva dovoljno brzo da odgovori na povećanu tražnju.

Postoji rizik od novog rasta cena peleta

Kada sve uzmemo u obzir, pelet je ovog leta skuplji nego što je uobičajeno za ovaj period godine, a poskupljenje je počelo ranije nego što su potrošači navikli. U odnosu na najviše cene iz prošle grejne sezone, međutim, situacija nije dramatično drugačija, kaže ona.

Pravo pitanje je šta će se dešavati tokom jeseni i zime. - Ako ponuda ostane stabilna i bude dovoljno peleta, možemo očekivati mirnije tržište. Ako tražnja ponovo snažno poraste, a proizvodnja i snabdevanje ne budu mogli da je isprate, postoji rizik od novog rasta cena.

- Istovremeno, deo građana je ove godine ranije počeo da nabavlja pelet, što je dodatno povećalo tražnju već tokom leta. To može biti važno i za naredne mesece, jer će konačno kretanje cena zavisiti od toga koliko će peleta biti na raspolaganju kada počne intenzivnija nabavka pred grejnu sezonu.

Uključivanje peleta u sistem robnih rezervi

U skladu sa tim, zanimalo nas je da li građane treba da brinu ograničenja prodaje ili nestašica peleta, kao što je bio slučaj prethodnih godina?

- Trenutna kretanja na tržištu svakako treba pažlјivo pratiti, ali u ovom trenutku ne bi bilo opravdano unapred govoriti o nestašici ili ograničenjima u prodaji. Stabilnost snabdevanja zavisi od više faktora, pre svega od dostupnosti drvne sirovine, proizvodnje, nivoa zaliha, kretanja tražnje i mogućnosti dopune domaćeg tržišta iz uvoza, odgovara Vera Ražnatović.

Iskustvo iz prethodnih godina pokazalo je da je tržište peleta veoma osetlјivo na nagle promene tražnje i ponude, potvrđuje ona i napominje da je najvažnije pravovremeno praćenje tržišta i reagovanje pre nego što eventualni problemi u snabdevanju postanu izraženiji.

- Očekujemo da će država, zajedno sa svim učesnicima na tržištu, JP za gazdovanje šumama, proizvođačima, uvoznicima, trgovcima, nastojati da najpre pronađe tržišna i druga održiva rešenja za stabilizaciju snabdevanja, kao što je to činjeno i u prethodnim periodima, pre pribegavanja eventualnim administrativnim merama, objasnila je.

U tom smislu, dodaje, privreda je već ukazala na rizike koji postoje na tržištu i pokrenula inicijativu da se razmotri mogućnost uklјučivanja drvnog peleta u sistem robnih rezervi Republike Srbije, slično kao i drugi strateški važni proizvodi i energenti, u uslovima poremećaja na tržištu može koristiti kao jedan od mehanizama za obezbeđivanje kontinuiteta snabdevanja.

Formirane liste čekanja: Nemaju zalihe peleta klase A2

Prema saznanjima PKS, navodi naša sagovornica, posmatrajući ceo lanac snabdevanja, pojedini proizvođači nemaju zalihe peleta klase A2, kako za slobodnu prodaju na domaćem tržištu, tako i za ugovorene domaće i izvozne isporuke.

- Ovaj podatak ukazuje na ograničenu raspoloživost gotovog proizvoda kod dela proizvođača i na mogućnost da se tekuća proizvodnja u značajnoj meri oslanja na kontinuirani priliv sirovine jer su pojedini proizvođači ograničeni isporukom sirovine.

Kada govorimo o maloprodajnim objektima, dodaje, takođe, prijavlјuju poteškoće u nabavci, a ima i onih koji imaju formirane liste čekanja, što takođe ukazuje na to da je snabdevanje maloprodajnog tržišta trenutno značajno otežano.

Na osnovu čega se određuje cena peleta?

Cena peleta se formira na osnovu ukupnih troškova proizvodnje i uslova na tržištu, pri čemu na nju utiče više različitih faktora. Ne postoji jedan faktor koji određuje cenu, već se ona formira kroz ceo lanac, od nabavke drvne sirovine, preko proizvodnje, do transporta, distribucije i prodaje.

- Drvna sirovina predstavlјa najznačajniju stavku u strukturi proizvodne cene i okvirno čini oko 50 % ukupnih proizvodnih troškova. Zbog toga kretanje njene cene i dostupnosti sirovine ima najdirektniji uticaj na cenu peleta.

Sledeći značajan trošak je električna energija, koja okvirno učestvuje sa 10–15%, dok troškovi radne snage takođe mogu činiti oko 10–15% proizvodne cene. Nјihov udeo može da varira u zavisnosti od stepena automatizacije proizvodnje, energetske efikasnosti postrojenja i organizacije rada.

Pored toga, u strukturu troškova ulaze ambalaža, gorivo i maziva, održavanje proizvodnih postrojenja, transport i interna logistika, ostali materijali i potrošna roba, finansijski i drugi operativni troškovi. Pojedinačno posmatrano, ove stavke imaju manji udeo, ali zajedno predstavlјaju značajan deo ukupnih troškova proizvodnje.

Na cenu dodatno utiču uslovi nabavke sirovine, obim proizvodnje, udalјenost proizvodnog pogona od izvora sirovine i tržišta, troškovi transporta, kao i uslovi prodaje i distribucije. Kod uvoznog peleta cenu određuju i nabavna cena na inostranom tržištu, troškovi transporta i drugi troškovi povezani sa uvozom.

- Zato je važno naglasiti da ne postoji jedna jedinstvena cena peleta koju primenjuju svi proizvođači i prodavci. Svaki privredni subjekt formira svoju cenu u skladu sa sopstvenim troškovima, uslovima nabavke i prodaje i tržišnim okolnostima. Zbog toga ista klasa peleta može imati različitu cenu kod različitih proizvođača ili na različitim prodajnim mestima, objašnjava naša sagovornica.

Na kraju podvlači da maloprodajna cena koju plaća potrošač nije samo proizvodna cena peleta, već uklјučuje i troškove transporta, skladištenja, distribucije i trgovine, kao i poreze. Upravo zbog toga se konačna cena formira na više nivoa lanca snabdevanja i može značajno da varira u zavisnosti od uslova prodaje i zato je vrlo nezahvalno davati prognoze za predstojeću grejnu sezonu, zaključuje Vera Ražnatović za "Blic Biznis".