Kratak vodič da vam renoviranje ne pojede ušteđevinu: Evo zašto fasada počne da puca već posle prve zime

Iako je kvalitetna fasada glavni štit doma od vremenskih promena, čak i najskuplja investicija može propasti ako se naprave ovi propusti.

Ugradnja

Kada se lepak nanosi samo u nekoliko tačaka u centru stiropor ploče, između zida i izolacije ostaju vazdušni džepovi koji posle nekoliko meseci postaju toplotni mostovi, a fasada počinje da puca po šavovima. Pravilno lepljenje znači traku lepka duž celih ivica ploče i nekoliko tačaka po sredini, a izolacija mora dodatno da se mehanički pričvrsti tiplovima pravilo je šest do osam po kvadratu, više na uglovima koji su najizloženiji vetru.

Mešanje materijala

Druga skupa greška je mešanje materijala različitih proizvođača zato što je negde nešto jeftinije.

Garancija od deset i više godina koju daju proizvođači važi isključivo kada se koristi sistemsko rešenje jednog proizvođača, od lepka i ploča do mrežice, prajmera i završnog maltera. Čim se kombinuju delovi iz različitih sistema, garancija pada, a sa njom i očekivani vek fasade.

Rad zimi

Treći problem je rad zimi. Demit fasada se ne radi na temperaturi nižoj od pet stepeni, ni na zidu koji je vlažan, jer lepak i malter ne mogu da vežu kako treba. Domaćinstva koja žure da iskoriste subvenciju države za energetsku sanaciju do kraja kalendarske godine često upravo zato dobiju fasadu koja narednog proleća počinje da pokazuje prve probleme.

Najveća greška

Najveća greška, međutim, dolazi pre nego što se digne i jedna ploča. Energetska sanacija fasade nema puni smisao ako stolarija nije zamenjena.

Stari prozori puštaju toliko toplote da ulaganje u izolaciju zidova jedva da se oseti na računu. Zbog toga je pravilo struke da se fasada i stolarija planiraju kao jedna investicija, što je istovremeno i jedini način da se uđe u paket mera i podigne subvencija sa 50 na 65 odsto.

Koliko država vraća novca, čitajte klikom na link.

(Izvor: Blic Biznis, Nekretnine.rs)