Toplotni talasi su doveli do povećanja troškova električne energije za oko 30%, što je nateralo vlasnike skladišta da unaprede rashladne sisteme i izolaciju
Visoke temperature utiču i na farme, jer smanjuju proizvodnju mleka za do 10% i otežavaju ispunjavanje strogih pravila za proizvodnju parmidžana
Ekstremne vrućine ove godine opterećuju i jedan od najneobičnijih delova italijanskog finansijskog sistema - takozvane "banke sira".
Reč je o klimatizovanim skladištima u italijanskoj regiji Emilija-Romanja u kojima sazrevaju stotine hiljada kolutova parmidžano ređana. Dok sir odležava, on istovremeno služi kao garancija za kredite koje banke odobravaju proizvođačima mleka i sira.
Jedna od banaka koja primenjuje ovaj model je Kredito Emilijano, koja još od 1953. godine prihvata mladi parmidžano ređano kao kolateral. Njena podružnica Magacini Đenerali dele Taljate u skladištima u Ređo Emiliji i Modeni trenutno čuva više od pola miliona kolutova sira, čija vrednost premašuje 300 miliona evra.
Sir kao zalog za kredit
Proizvođači mogu unapred da dobiju između 60 i 80 odsto vrednosti sira, iako će on na tržište stići tek za godinu, dve ili čak tri godine. To je važno jer parmidžano ređano mora da sazreva najmanje 12 meseci, dok se najvredniji primerci često prodaju tek posle 24 ili 36 meseci.
Na taj način mlekare dolaze do novca za svakodnevno poslovanje, umesto da čekaju završetak dugog procesa sazrevanja.
Sistem je poslednjih godina dodatno unapređen primenom blokčejn tehnologije. Zahvaljujući tome, proizvođači mogu da koriste sir kao zalog čak i kada se kolutovi nalaze u njihovim sopstvenim skladištima, što bankama omogućava da odobre više kredita.
Toplotni talasi podižu troškove
Ekstremne temperature sada stvaraju novi problem. Skladišta u kojima sir sazreva moraju da održavaju strogo kontrolisanu temperaturu, a tokom ovogodišnjeg toplotnog talasa potrošnja električne energije porasla je za oko 30 odsto.
Zbog toga su vlasnici morali da unaprede rashladne sisteme, poboljšaju izolaciju objekata i povećaju proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Pošto jedan kolut sira može da sazreva i do tri godine, svako novo vrelo leto povećava troškove mnogo pre nego što proizvod stigne do kupaca. Leto 2026. godine, prema dosadašnjim podacima, moglo bi da bude jedno od najtoplijih otkako se u Italiji vodi evidencija.
Posledice počinju još na farmama
Problemi ne nastaju samo u skladištima. Kada temperatura pređe 40 stepeni Celzijusa, krave manje jedu i više odmaraju, pa proizvodnja mleka može da opadne i do 10 odsto.
"Ekstremne vrućine utiču na kvalitet i količinu mleka", rekao je Nikola Bertineli, predsednik Konzorcijuma Parmidžano Ređano.
Dodatni izazov predstavljaju stroga pravila proizvodnje. Parmidžano ređano sme da se proizvodi samo u pet italijanskih provincija, a krave se hrane isključivo travom i senom sa tog područja. Zbog toga sušne godine direktno utiču na količinu hrane za stoku i proizvodnju sira.
Razmere ovog posla su velike. Tokom 2025. godine u Italiji je proizvedeno 4,19 miliona kolutova parmidžano ređana, dok je promet na nivou potrošača dostigao oko četiri milijarde evra, prema podacima Konzorcijuma.
Ekonomisti upozoravaju da se posledice klimatskih promena često ne vide odmah u finansijskim izveštajima, već se postepeno prenose kroz čitav lanac proizvodnje - od farmi i mlekara, preko skladišta, pa sve do banaka koje finansiraju ovaj posao.
Istraživanje Evropske centralne banke objavljeno u martu pokazalo je da ekstremne vrućine imaju manji uticaj na privredni rast u Italiji i Španiji nego u Nemačkoj, jer su ekonomije južne Evrope bolje prilagođene visokim temperaturama. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ukupni privredni pokazatelji mogu da prikriju ozbiljne gubitke u pojedinim sektorima, poput proizvodnje čuvenog italijanskog sira i njegovog finansiranja.
(Blic Biznis/Bizlife)
