Od nastavnika preko lekara do bravara: Evo ko u Hrvatskoj zarađuje 7, a ko 15 evra po satu

Diskusije o hrvatskoj ekonomiji uglavnom se ograničavaju na makroekonomske pokazatelje, rast BDP-a i poređenja sa prosekom Evropske unije. Pravi puls radnog naroda, međutim, retko se može pročitati iz zvaničnih izveštaja. Češće se nalazi na onlajn forumima, gde anonimnost omogućava retku iskrenost o realnim prihodima, piše Večernji.hr.

Nedavna objava na Redit zajednici r/askcroatia pokazala je upravo to. Korisnici su bez ulepšavanja odgovarali na jednostavno pitanje - šta rade i kolika im je stvarna satnica. . Godine studija i poslovi sa visokim nivoom odgovornosti često donose zaradu koja jedva prati rastuće troškove života - moglo bi se zaključiti na osnovu odgovora.

Među najčešće pominjanim sektorima bilo je zdravstvo, koje se godinama suočava sa hroničnim nedostatkom osoblja. Lekar hitne pomoći rekao je da mu je satnica oko 15 evra. „Svaki put kada neko pomene lekare i plate, odmah pomisli da zarađujemo milione“, komentarisao je jedan lekar. Visoki mesečni iznosi, objasnio je, gotovo su u potpunosti rezultat napornih prekovremenih sati, a ne osnovnih plata.

„Da imamo solidnu osnovnu platu, ne bismo morali da radimo prekovremeno. Ovako nas koriste jer ionako nema radne snage, i mi se slažemo.“ Mnogi su bili neverični: „15 evra na hitnom prijemu? Za toliko čistim stanove, a nedeljom zarađujem 18.“

Doktorka porodične medicine bez specijalizacije prijavila je osnovnu satnicu od 11 do 13 evra, napominjući da joj satnica zapravo opada što više dana ima u mesecu, jer joj je mesečna fiksna osnova ista. Specijalizacije se suočavaju sa dodatnom ironijom sistema. „Logika našeg zdravstvenog sistema je da kada idete na specijalizaciju, vaša plata opada. Lekar koji je tek počeo da radi ima veću satnicu od specijalizanta. Zato mnoge kolege ne idu direktno na specijalizaciju“, upozorio je jedan učesnik, dodajući da specijalizant bez dežurstva zarađuje oko 1.850 evra mesečno. Ni drugo medicinsko osoblje nije u boljem položaju. Operacioni tehničar je prijavio satnicu od oko 7,5 evra, dok diplomirani medicinski tehničar na zahtevnom zagrebačkom odeljenju radi za 8 evra po satu.

Pritisak se proteže daleko izvan prakse. Fakultetski asistent bez doktorata prijavio je neto satnicu od 7,82 evra (bruto 11,20 evra) i upozorio da je akademska zajednica finansijski nekonkurentna i da su mladi istraživači godinama nesolventni. Školski nastavnici su prijavili neto satnicu od oko 10 evra, što iznosi oko 1.500 evra neto mesečno za rad sa punim radnim vremenom. Drugi je sa žaljenjem dodao: „Za mene je bilo 8 evra kada sam radio u školi.“

Privatni sektor i plate u Hrvatskoj

U privatnom sektoru situacija se znatno razlikuje. U deficitarnim zanimanjima plate su relativno solidnije, dok se u trgovini i proizvodnji neto satnice često kreću između 6,50 i 7,50 evra.

Menadžer skladišta u privatnoj kompaniji sa više od 300 zaposlenih u Međimurju prijavio je fiksnu bruto satnicu od 19 evra i prosečnu neto platu u industriji od oko 1.600 evra, što je izazvalo nevericu među Hrvatima u dijaspori. „Živim u Zapadnoj Evropi i zarađujem manje od vas“, komentarisao je jedan od njih. Radnici u proizvodnji i bravarstvu, s druge strane, izveštavaju da im neto satnica, bez prevoza i toplih obroka, pada na samo 6,6 evra.

Debata se brzo proširila i na druga zanimanja.

Sudija je naveo satnicu od oko 17 evra neto, stomatolog zaposlen u privatnoj kompaniji između 12 i 13,5 evra, viši veb dizajner 15,5 evra neto, a programer u većoj kompaniji oko 14 evra bruto. U filmskoj industriji, tehnički sektor dobija fiksnih 150 do 250 evra za 12-časovni radni dan, iako često rade samo tri do četiri sata. Neki su se hvalili znatno većim iznosima: „Privatne, električne instalacije svih vrsta, telekomunikacije, sateliti, kamere. Za sebe i pomoćnika uzimam 50-80 evra/h, u zavisnosti od toga šta se radi.“

Kako su se svedočenja nastavljala, diskusija je prerasla u kolektivnu dijagnozu. Mnogi su zaključili da su osnovni troškovi života progutali svako povećanje. Jedan električar je to najbolje sumirao: „Suze mi krenu na oči kada vidim nekoga ko se školovao 15 ili više godina, tuđi životi zavise od njega, a on radi za sitne pare, dok svi ostali plaćaju 200 do 400 evra mesečno za zdravstveno osiguranje.“

(Izvor: Večernji.hr)