Munja uživa u svom poslu i ističe da ga ispunjava jer svaki dan donosi novo iskustvo u zoološkom vrtu koji ove godine slavi 90 godina postojanja
Njegov radni dan počinje u sedam ujutru čišćenjem i hranjenjem životinja, a posao nosi mnogo odgovornosti i nepredviđenih situacija
Miodrag Popović, poznatiji kao Munja, već skoro 20 godina radi kao timaritelj u Beogradskom zoološkom vrtu. Njegov radni dan počinje u sedam ujutru, a za to vreme brine o nilskim konjima, bizonima, zmijama, aligatoru Muji, lamama, kamilama i drugim životinjama. Kaže da nijedan dan nije isti, a tokom karijere učestvovao je i u brojnim zahtevnim akcijama spasavanja i hvatanja životinja.
Zaposleni Beogradskog zoološkog vrta dobro poznaju Miodraga Popovića, ali ga gotovo svi oslovljavaju nadimkom – Munja. Kako kaže za "Blic", nadimak je dobio jer je oduvek bio veoma brz, a upravo ga brzina i snalažljivost često prate i u poslu kojim se bavi.
Prvi zadatak od ranog jutra je čišćenje kaveza i sipanje sveže, hladne vode životinjama, nakon čega sledi hranjenje. Kada se završi prva smena, posao preuzimaju kolege koje ostaju do kasnih večernjih sati.
"Svaki dan se nešto novo dešava", kaže Munja.
U Beograd je iz Crne Gore došao pre više od dve decenije, kada je pokucao na vrata Beogradskog zoološkog vrta.
"Direktno sam otišao kod tadašnjeg direktora i pitao da li mogu da se zaposlim. Oko mesec dana radio sam preko omladinske zadruge. Da bi radio ovaj posao moraš da budeš redovan i ozbiljan, jer si odgovoran za veliki broj životinja. Posle mesec dana primili su me za stalno i, evo, posle toliko godina i dalje sam ovde, čekam penziju", priča kroz osmeh.
Brine o nilskim konjima, bizonima, zmijama i aligatoru Muji
Iako je nemoguće da jedan timaritelj bude zadužen za sve životinje u Beo Zoo Vrtu, Munji su povereni neki od najvećih i najzahtevnijih, a mnogima i najopasnijih stanovnika "Vrta dobre nade". Međutim, Munja ne zna za strah!
Svakodnevno brine o nilskim konjima, bizonima, zmijama, lamama, kamilama, jelenima, najstarijem živom aligatoru na svetu, Muji, a godinama je brinuo i o slonu dok je bio u zoološkom vrtu.
Posao, kaže, nosi veliku odgovornost, ali i brojne nepredviđene situacije.
Jedan od događaja koji posebno pamti jeste akcija hvatanja mladunčeta nilskog konja, starog svega mesec dana, koje je trebalo da otputuje u Ameriku.
"Tu mora dobro da se pazi. Važno je da životinju uhvatite na vreme, ali i da sačuvate i nju i sebe. Nas trojica smo za sat vremena uspeli da odvojimo bebu nilskog konja od majke, uhvatimo je i bez ijedne ogrebotine pripremimo za transport. Tako je bezbedno otišla na aerodrom i nastavila put za Ameriku", priseća se Munja.
Od pitona Uroša nema strah
Iako mnogi zaziru od zmija, za Munju one ne predstavljaju nikakav problem. Posebno je vezan za pitona Uroša, jednog od najvećih stanovnika Beogradskog zoološkog vrta.
Kako kaže, Uroš ima pet godina, a uz odgovarajuće uslove može da doživi i dvadeset godina. S vremena na vreme izvodi ga i u kratku šetnju na beogradsko sunce.
Kako kaže, građani često u Beo Zoo Vrt donose zmije koje pronađu u svojim dvorištima ili okolini, bilo je i onih povređenih.
"Imamo veterinara koji ih pregleda, napravi se zapisnik, a potom ih mi preuzimamo i dalje brinemo o njima", kaže Munja za Blic.
Posle skoro dve decenije rada među životinjama, kaže da ga ovaj posao i dalje ispunjava, upravo zato što nijedan dan nije isti i što svaka smena donosi neko novo iskustvo.
Beogradski zoološki vrt danas slavi 90 godina: Preživeo je dva bombardovanja
