Ruski predsednik vidi priliku da do kraja septembra ostvari neku vrstu pobede koju bi mogao da predstavi ruskom narodu
Putin je nedavno na sastanku sa svojim komandantima rekao da “napreduju na svim frontovima”
Osećaj da se rat iz Ukrajine širi regionom je sve jači. Kijev je već upozorio da se Moskva sprema za mogući napad na Evropsku uniju, dok je NATO složan u tome da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na neku njihovu članicu 2029. godine, a možda i ranije. Ako pitate Poljsku, Rusija bi mogla da napadne članicu NATO u roku od nekoliko meseci, a ne godina.
SAD su početkom jula navodno upozorile Poljsku na mogućnost da Rusija u narednim mesecima pokuša da izvede ograničenu oružanu provokaciju na njenoj teritoriji kako bi testirala spremnost i jedinstvo NATO.
- SAD sistematski obaveštavaju Poljsku o novim ruskim planovima za konvencionalni napad na istočni bok NATO-a, iz kojih Poljska nikako nije isključena - rekao je predsednik Poljske Karol Navrocki.
Ranije je poljski premijer Donald Tusk upozorio da bi Rusija mogla da napadne članicu NATO u roku od nekoliko meseci, a ne godina. Takođe je doveo u pitanje da li bi SAD branile Evropu u slučaju takvog scenarija. Dok američki predsednik Donald Tramp pominje dosadašnje bezbednosne garancije i nastoji da smanji američko vojno prisustvo u Evropi, zemlje koje se graniče sa Rusijom grade utvrđenja, povećavaju broj rezervista, kupuju tenkove i dronove i pripremaju se za mogućnost da će prve dane eventualnog sukoba morati uglavnom same da izdrže.
Strahovi od prelivanja rata
Dok Ukrajina zasipa svojim dronovima mete duboko u Rusiji, Moskva sada vodi kampanju ometanja i dezinformisanja širom regiona: iznose se tvrdnje o navodnim operacijama pod lažnom zastavom protiv baltičkih zemalja, odnosno da one navodno pružaju utočište ukrajinskim bazama za dronove i pomažu u njihovom navođenju prema ciljevima u Rusiji.
Samo su tokom prošle nedelje dve najuticajnije ruske propagandne figure - Marija Zaharova i Nikolaj Patrušev - optužili Letoniju za direktnu umešanost u rat u Ukrajini.
Tokom vikenda kada su izvedeni raketni napadi na Ukrajinu, ruski izviđački bombarder “ber-F” nadleteo je grupu NATO brodova koja je učestvovala u vežbi u Norveškom moru. Ruske podmornice, sa i bez posade, sve su aktivnije u Severnom moru, Irskom moru i Lamanšu, gde ispituju i prate trase naftovoda, gasovoda i komunikacionih kablova.
Utisak da se rat preliva iz Ukrajine na širi region postaje sve izraženiji.
Letonija je objavila priručnik od 30 stranica pod nazivom “72 sata: Šta učiniti u slučaju krize”, kao i veoma praktičan vodič za postupanje u slučaju kopnenog ili vazdušnog napada. Deset severnih članica NATO: Finska, Švedska, Danska, Norveška, Nemačka, Poljska, Island, Letonija, Estonija i Litvanija, pripremaju planove za masovnu evakuaciju u slučaju ruskog napada.
3 znaka u kojima Putin vidi svoju priliku
Prema konzervativnom američkom magazinu “Nešenel rivjuv”, ruski predsednik Vladimir Putin nije ostvario nijedan od svojih predratnih ciljeva i izgubio je prednost u ratu.
- Bez upotrebe nuklearnog oružja, što bi rizikovalo odmazdu koja bi lako mogla da izbriše njegov celokupan režim i veći deo glavnih ruskih gradova, Putin je izgubio rat u Ukrajini - navode u analizi autori Gregori Slejton i Sergej Ivašenko.
Međutim, ruski predsednik vidi priliku da do kraja septembra ostvari neku vrstu pobede koju bi mogao da predstavi ruskom narodu, piše u analizi za "Indipendent" Robert Foks. Putin je nedavno na sastanku sa svojim komandantima rekao da “napreduju na svim frontovima”, a prema Foksu, on svoju priliku vidi u ovim znakovima:
- Iscrpljena protivvazdušna odbrana Kijeva: akutna nestašica PVO projektila, posebno sistema za presretanje balističkih raketa
- Podele na Zapadu: pometnja među posvađanim silama u NATO i Trampove nedosledne poruke kao i zaokupljenost krizama na Bliskom istoku i Persijskom zalivu
- Ograničen rok pre američkih izbora: kako se budu približavali izbori za američki Kongres na polovini predsedničkog mandata, političke okolnosti mogle bi da postanu manje povoljne za Rusiju
"Ogromna kocka za Putina"
Tramp još nekoliko meseci predstavlja izuzetno vredan adut u diplomatskoj igri dezinformacija i lažnih vesti, piše Foks. Njegova vrednost će opadati kako se budu približavali izbori za Kongres na polovini predsedničkog mandata, nakon kojih bi mogao da postane politički oslabljen predsednik, što bi ga verovatno učinilo još nepouzdanijim. Za Putina je to ogromna kocka, piše Foks. Ekonomska situacija se vidljivo pogoršava, o čemu svedoče redovi za gorivo, kao i česti prekidi internet i mobilnih usluga. Krim sve više postaje ostrvo bede, sa hroničnim nestašicama goriva i vode, navodi Foks.
Aleksander Titov, koji je putovao u Rusiju svake godine od 2022, piše da je promena klime u zemlji očigledna.
Tokom 2022. sve se svodilo na preživljavanje i prilagođavanje novoj stvarnosti obeleženoj sankcijama i ratom. Narednih par godina usledili su stabilizacija i rastući optimizam u pogledu sposobnosti privrede da se prilagodi. Međutim, već 2026. počelo je da se govori o ekonomskoj recesiji, i to još pre nego što su nastupile sadašnje nestašice goriva, naveo je on, preneo je “Indipendent”.
