Ruski zvaničnici pokušavaju da umanje značaj ovih udara, ali ekonomisti i opozicija upozoravaju da produženi problemi mogu ozbiljno oslabiti ruski budžet i ekonomiju
Usled napada došlo je do pada proizvodnje benzina, nestašica i ograničenja izvoza dizela iz Rusije, što je dodatno pogoršalo postojeću krizu na tržištu goriva
Nekoliko ukrajinskih dronova kružilo je u ponedeljak iznad najveće ruske rafinerije, a zatim su jedan za drugim pogodili njenu jedinicu za preradu sirove nafte, usled čega su se pojavile ogromne vatrene kugle i gusti oblaci dima. Protivvazdušna odbrana (PVO) gotovo da nije reagovala, jer su ruske vlasti smatrale da je rafinerija u sibirskom gradu Omsku suviše udaljena od Ukrajine da bi bila ugrožena.
Udar, koji je doveo do zabrane izvoza dizela i dodatno produbio jednomesečnu krizu sa gorivom u Rusiji, označio je značajno proširenje dometa dubokih udara Ukrajine. Do sada su takvi napadi bili ograničeni na evropski deo Rusije, na oko 1.600 kilometara od teritorije pod kontrolom Kijeva. Međutim, Omsk je vazdušnom linijom udaljen gotovo 2.400 kilometara, a dronovi su morali da lete znatno dužom i zaobilaznom rutom kako bi izbegli ruski PVO.
Udari na teritorije udaljene 2.400 kilometara
Prema navodima proizvođača "Fajer Point", dronovi korišćeni u ovoj operaciji imaju maksimalni domet od oko 3.400 kilometara. To znači da će Rusija morati da štiti mnogo veći deo svoje teritorije od ukrajinskih vazdušnih napada, uključujući srce svoje naftne i gasne industrije u zapadnom Sibiru, kao i stotine ključnih vojnih objekata, u trenutku kada je njena PVO ozbiljno opterećena zbog neprekidnih ukrajinskih napada, piše "Volstrit žurnal".
- Od ove godine konačno možemo intenzivno da radimo ono što Rusija radi nama još od 2022. Rusija je mnogo veća od nas, ali upravo zato agresor ima problem: nikada ne zna šta će sledeće biti pogođeno i veoma teško može sve da zaštiti. U tom smislu, geografija nam nesumnjivo ide u prilog - rekao je Mikola Bjeljeskov, istraživač u Nacionalnom institutu za strateške studije, državnom ukrajinskom institutu.
Pala proizvodnja benzina u Rusiji, zabranjen izvoz dizela
Sve velike rafinerije u evropskom delu Rusije ove godine bile su meta napada, pri čemu je stepen oštećenja bio različit. Procenjuje se da je proizvodnja benzina pala za najmanje četvrtinu, što je izazvalo duge redove na pumpama, nestašice i racionalizaciju goriva širom zemlje. Susedni Kazahstan je u četvrtak postavio 59 kontrolnih punktova na granici sa Rusijom kako bi sprečio ruske vozače da krijumčare gorivo preko granice.
Rusija je ranije proizvodila oko trećinu više dizela nego što joj je bilo potrebno za domaću potrošnju, što joj je omogućilo da postane jedan od najvećih svetskih izvoznika. Međutim, nestašice dizela sada počinju da se osećaju i na domaćem tržištu, zbog čega je Moskva u sredu zabranila njegov izvoz, uzdrmavši svetska tržišta.
- Na neki način, napad na Omsk mogao bi da bude kap koja je prelila čašu. To je svakako veoma značajan udar. Što Ukrajinci gađaju udaljenije ciljeve, posledice po ruski energetski sistem postaju ozbiljnije - rekao je Džejms Henderson, istaknuti istraživač Oksfordskog instituta za energetske studije.
Putin umanjio značaj ukrajinskih napada
Na hitnom sastanku sa ministrima i nekoliko regionalnih guvernera, ruski predsednik Vladimir Putin umanjio je značaj ukrajinskih napada, ocenivši da je reč pre svega o psihološkoj operaciji.
- Jasno je da neprijatelj pokušava da nanese štetu ekonomiji, ali njegov glavni cilj je da stvori atmosferu napetosti u društvu. Svi razumemo da je to nedostižan cilj. Otpornost ruskog energetskog sistema veoma je velika, jedna od najvećih u svetu - rekao je Putin.
Ipak, prema rečima ruskog opozicionog političara Mihaila Hodorkovskog, koji je posle sukoba sa Putinom završio u zatvoru 2003. i potom otišao u egzil, gubitak proizvodnih kapaciteta ozbiljan, ali da "još nije kritičan" jer ruske naftne kompanije i država raspolažu velikim rezervama goriva, a moguće je ponovo pokrenuti manje rafinerije koje proizvode benzin slabijeg kvaliteta i tako smanjiti nestašice.
- Ruskom društvu je pokazano da Putinov sistem upravljanja ne funkcioniše, a to je za njega politički veoma neprijatno - rekao je Hodorkovski.
Da bi ozbiljnije ugrozila rusku energetsku industriju, Ukrajina bi, dodaje, morala da koristi i znatno snažnije rakete, a ne kao dosad krstareće rakete "flamingo".
- Ako rafinerije počnu da pogađaju bojevim glavama od 500 kilograma, situacija će se radikalno promeniti - naglasio je političar.
Ukrajinci paralelno napadaju okupirani jug Ukrajine i Krim
Dok ukrajinske snage napadaju duboko u teritoriju Rusije, paralelno se odvijaju napadi srednjeg dometa na okupirani jug Ukrajine i Krim, na udaljenostima od oko 80 do 240 kilometara. Poslednjih dana Ukrajina je uspela da pogodi i desetine manjih tankera koji su pokušavali da dopreme gorivo na Krim preko Azovskog i Crnog mora, dok je veliki deo poluostrva, gde je gorivo uglavnom nedostupno, ostao bez struje više dana.
- Rusija raspolaže ograničenim brojem PVO sistema i ne mogu svi biti raspoređeni na liniji fronta. Što više teritorije mora da brani - praktično sve do Vladivostoka - to je teže efikasno je zaštititi, pa će Ukrajini biti još lakše da probije PVO i pogodi ciljeve duboko u unutar Rusije - objasnio je Edvard Stringer, penzionisani maršal britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva.
Novi ciljevi Ukrajine
Među novim ciljevima Ukrajine nalaze se:
- glavni ruski terminal za tečni prirodni gas na poluostrvu Jamal na Arktiku
- ključna naftna i gasna polja u zapadnom Sibiru
- čvorišta i pumpne stanice na naftovodima
- neki od najosetljivijih delova ruske vojne industrije
Ukrajina trenutno svakodnevno lansira nekoliko stotina dronova srednjeg i dugog dometa.
Uprkos velikom broju potencijalnih meta, ekonomisti smatraju da su ruske rafinerije i dalje Ahilova peta zemlje. Zbog nasleđa sovjetskog sistema, proizvodnja benzina nikada nije bila razvijena kao proizvodnja dizela, piše "Volstrit žurnal". Tek ovog meseca Rusija je, prvi put posle više decenija, bila prinuđena da počne da uvozi benzin.
- To je nešto potpuno novo i veoma komplikovano, jer benzin više ne može lako da se uvozi iz obližnje Evrope. To menja pravila igre - rekao je Vladimir Milov, opozicioni političar u egzilu koji je na početku Putinove vladavine bio zamenik ministra energetike Rusije.
Hoće li kriza sa gorivom naterati Putina da okonča rat
Prema njegovim rečima, ruska ekonomija navikla je na jeftino gorivo, pa bi subvencije potrebne da bi poljoprivreda, avio-kompanije i drugi sektori nastavili normalno da funkcionišu mogle da dostignu nekoliko milijardi dolara mesečno, baš u trenutku kada prihodi od izvoza naftnih derivata naglo opadaju.
- Kriza sa gorivom ozbiljno opterećuje budžet, povećava deficit i mogla bi da natera vlast da ponovo razmotri mogućnost okončanja rata - dodao je on.
Strateški cilj ukrajinske vazdušne kampanje jeste da primora Putina, koji kao uslov za prekid vatre traži da Ukrajina preda Donjecku oblast, a moguće i druge teritorije, da pristane na prekid sukoba duž sadašnje linije fronta. Za sada, međutim, nema znakova da takva strategija daje rezultate. Ukrajinski i zapadni zvaničnici nadaju se da bi pritisak u jednom trenutku, možda čak i tokom ove godine, mogao da primora Putina da okonča rat.
(The Wall Street Journal)
