Putin je rekao je da Rusija, kao odgovor na ukrajinsku kampanju, mora da poveća proizvodnju "najtraženijih vrsta municije" i unapredi ih
Zelenski je rekao da će se ukrajinske "operacije koje slabe sposobnost Rusije da vodi ovaj rat nastaviti"
U Rusiji su prethodnih dana registrovani brojni retki prizori, a jedan od najneočekivanijih stigao je nakon masovnih napada na tu zemlju, ali i ilegalno anektirano ukrajinsko poluostrvo Krim: predsednik Vladimir Putin javno je priznao posledice ukrajinske kampanje napada na mete duboko u Rusiji, čime je potvrdio da su istinite scene koje već danima obilaze svet - stanovnici Krima u redovima čekaju na pumpama, neretko sa kanticama u rukama, u koje sipaju gorivo.
Mesecima je rat u Ukrajini bio u zastoju duž linije fronta. A onda je Kijev krenuo žestoko da udara na ruske rafinerije i druge strateške mete duboko u Rusiji. Napadi su ozbiljno ugrozili ruske zalihe goriva, te uzrokovali nestašice i duge redove na pumpama širom zemlje, zbog čega mnogi regioni uveli racionalizaciju goriva.
Nestašica goriva u Rusiji
Prema zapadnim analitičarima, kampanja je takođe usporila napredovanje Rusije na frontu, jačajući pritisak na Kremlj da sedne za pregovarački sto.
Putin je sada, doduše neodređeno, priznao posledice ukrajinske kampanje udara po Rusiju, ali je pokušao da umanji zabrinutost i održi privid stabilnosti, piše Institut za proučavanje rata (ISW) u svom najnovijem izveštaju. Rekao je da Rusija prolazi kroz “teško” i “sudbonosno” vreme i da je Kremlj svestan svih problema i da na njih odgovara. Putin nije eksplicitno govorio o ukrajinskoj kampanji udara na Rusiju niti o velikim nestašicama benzina koje pogađaju čitavu zemlju, ali verovatno pokušava suptilno da prikaže sebe kao lidera koji je svestan ekonomskih i društvenih teškoća sa kojima se Rusija suočava, navodi ISW.
Šta je rekao Putin
Pre svega, priznao je postojanje redova na benzinskim pumpama u Rusiji i nestašice različitih vrsta goriva, prenosi “Kijev independent”.
- Nažalost, redovi na benzinskim pumpama i dalje postoje, a odgovarajuća vrsta benzina nije uvek dostupna. Razumemo i izazove sa kojima se tokom leta suočavaju poljoprivredni proizvođači i farme - rekao je Putin na sastanku sa čelnicima ruske energetske industrije.
Rekao je da je Rusija aktivirala rezerve goriva, pri čemu su zalihe pale za oko četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu.
- U interesu domaćih potrošača, privremeno je uvedena potpuna zabrana izvoza benzina i avionskog goriva. Razmatra se i potreba za potpunom zabranom izvoza dizel goriva - rekao je Putin.
Dodao je da Rusija planira povećanje proizvodnje i nastavlja napore da „umanji posledice“ ukrajinskih udara na energetsku infrastrukturu. U odvojenom intervjuu nakon sastanka, Putin je priznao da Rusija trpi energetski deficit usled ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu.
- Sada primećujemo određeni deficit, ali rekao bih da nije kritičan. Ovde postoji nekoliko pitanja kojima moramo da se pozabavimo - rekao je Putin.
Istakao je da Rusija, kao odgovor na ukrajinsku kampanju, mora da poveća proizvodnju “najtraženijih vrsta municije” i unapredi ih.
- Potražnja na Krimu će biti zadovoljena - rekao je on, dodajući da je na poluostrvu ostalo energije za još samo nekoliko dana.
Putin je naveo da je jačanje udara na rusku infrastrukturu usmereno na to da Ukrajini obezbedi bolju pregovaračku poziciju.
- Nećemo im dati takvu priliku. Svi ti teroristički napadi nemaju nikakav uticaj na situaciju na frontu - rekao je on.
"Ukrajinski udari će se nastaviti"
Uprkos Putinovim tvrdnjama, ukrajinske snage su poslednjih meseci uspešno povratile neke teritorije, piše "Kijev independent". Prema ukrajinskoj vojsci, Kijev je u maju povratio skoro 100 kvadratnih kilometara više teritorije nego što je izgubio duž linije fronta, čime su ukupni dobici od početka 2026. premašili 600 km².
Do Putinovog priznanja problema došlo je svega nekoliko sati nakon novog uspešnog ukrajinskog napada dronom na rafineriju Slavjansk u regionu Krasnodar, oko 300 kilometara od fronta. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zvanično je potvrdio odgovornost za ovaj napad, kao i za uspešan napad na još jednu rafineriju u Jaroslavskoj oblasti, koja se nalazi čak 700 km od ukrajinske granice.
On je rekao da će se ukrajinske “operacije koje slabe sposobnost Rusije da vodi ovaj rat nastaviti”.
"Krajnji cilj oslobođenje celog juga"
Samo prošle nedelje, veliki ukrajinski napad izazvao je katastrofalan požar u rafineriji na jugoistoku Moskve, zbog čega su predgrađa ruske prestonice danima bila obavijena gustim crnim dimom. Istovremeno, na okupiranom ukrajinskom poluostrvu Krimu u petak je proglašeno vanredno stanje. Poluostrvo, koje je Rusija anektirala još 2014, trenutno se suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i stalnim restrikcijama struje jer su ukrajinske snage uspešno presekle tamošnje logističke lance i naftne terminale.
Ukrajinske trupe su podigle nacionalnu zastavu na Kinburnskoj prevlaci na jugu zemlje, dok su se ruske snage povlačile sa svojih položaja u tom području, ističući da operacija još traje i da je krajnji cilj oslobođenje celog juga Ukrajine.
"Ko kontroliše Krim, dobija rat"
Ukrajina je više puta rekla da rat za njih neće biti zaista završen dok ne oslobode Krim, koji je Moskva anektirala 2014. Za Rusiju i Putina, Krim je “neodvojivi deo Rusije”. Krim je takođe imao ključnu stratešku ulogu u ratu, kao baza iz koje je pokrenuta ofanzivu na jug Ukrajine 2022.
- Od aneksije koju je sprovela Katarina Velika 1783. pa do Putinove vlasti više od dva veka kasnije, poluostrvo ima toliki strateški značaj da, prema rečima bivšeg komandanta američke vojske u Evropi Bena Hodžisa, strana koja kontroliše Krim dobija ovaj rat. Ukrajina pokazuje da posedovanje Krima od strane Rusije nije isto što i stvarna kontrola nad njim - piše analitički portal “Anherd”.
Ranije ovog meseca je ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov potvrdio da Kijev namerno izoluje Krim od ruskog snabdevanja i kontrole i najavio da će se “poluostrvo u bliskoj budućnosti pretvoriti u ostrvo”.
- Pakao tek počinje - rekao je on.
