Vazdušni napadi sa obe strane doživljavaju eskalaciju
Analize pokazuju da Ukrajina poslednjih mesec dana uspeva da povrati deo izgubljene teritorije
Dok se lideri Evropske unije (EU) prepiru oko toga ko, kada i kako bi trebalo da pregovara sa ruskim liderom Vladimirom Putinom o kraju rata u Ukrajini, stižu izveštaji da je maj bio najsmrtonosniji mesec za ukrajinske civile od 2022. godine, ali i da je Rusija, s druge strane, ove godine pretrpela teritorijalne gubitke prvi put od oktobra 2023. Drugim rečima, malo je verovatno da će se - iako pažnja svetske javnosti nije toliko usmerena ka Iranu - rat u Ukrajini uskoro završiti.
Ukrajinci su se u ponedeljak probudili uz već poznat smrad kerozina, vatre i krvi. U jednom od novijih većih ruskih napada, u kojem je učestvovalo 611 dronova i 70 raketa, meta je bio Kijev. Pogođen je i drevni manastirski kompleks Kijevsko-pečerska lavra, koji je pod zaštitom UNESCO, a na drugim mestima mete su bile vojne fabrike i energetska infrastruktura, pa i stambene zgrade.
Zatim je Ukrajina juče izvela jedan od najvećih napada od početka invazije na Ukrajinu. Gorela je Moskva, a glavna meta je bilo ključno ruska rafinerija, što je, kako je poručio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovor na napad Rusije na Kijevsko-pečersku lavru.
Intenziviranje vazdušnog rata
Intenziviranje vazdušnog rata delimično odražava sve veće probleme Rusije na terenu, piše "Ekonomist". Od kraja 2025. ukrajinske snage, oslonjene na dronove, ubijaju i teško ranjavaju ruske vojnike brže nego što Kremlj uspeva da ih regrutuje, što je usporilo njihovo napredovanje - što je njihovo napredovanje praktično zaustavilo, a na nekim mestima ga čak i delimično vratilo unazad. Skoro pat-pozicija pomera težište rata sa rovova ka fabrikama i logističke daleko iza linije fronta. Svaka strana odgovara sredstvima koja ima.
Ukrajina se fokusirala na asimetričnu kampanju dronova srednjeg dometa, kojom ugrožava ruske snabdevačke pravce novim preciznim oružjem. To je, između ostalog, dovelo do nestašice goriva na anektiranom Krimu, ali i u nekim gradovima u Rusiji. Rusija, sa svoje strane, intenzivira bombardovanje ukrajinskih gradova. Njeni ciljevi nisu samo vojni, već i psihološki: slomiti moral stanovništva i poljuljati poverenje stranih saveznika u sposobnost Ukrajine da se brani.
Rusi počinju da gube osvojene teritorije u Ukrajini
Prema procenama "Ekonomista", do 12. maja ubijeno je između 280.000 i 518.000 ruskih vojnika, dok je ukupan broj žrtava, uključujući ranjene, između 1,1 miliona i 1,5 miliona - što znači da je Rusija ostala bez oko 3 odsto muške populacije. Broj stradalih Ukrajinaca do decembra 2025, prema proceni istraživačkog centra CSIS, ukupno iznosi 600.000.
Mapiranje bojišta postaje sve teže jer je linija borbenih dejstava sve razuđenija. Proračun "Ekonomista", zasnovan na mapama bojišta koje objavljuje institut Institut za proučavanje rata (ISW), pokazuje da je Rusija ove godine zauzela oko 220 kvadratnih kilometara, što je svega 0,04 odsto teritorije Ukrajine.
Međutim, u poslednje vreme Ukrajina počinje da vraća deo izgubljene teritorije: podaci za poslednjih 30 dana pokazuju da je povratila oko 189 kvadratnih kilometara. Rusija bi, prema procenama, mogla da pravi pauzu pred letnju ofanzivu. Ovo bi ujedno mogla da bude i prekretnica u ratu.
Rat bi mogao da dobije novu dimenziju
U obe vojske postoje veliki problemi. Ukrajinske snage nedostatak presretača za balističke rakete primorava donose teške odluke šta da gađaju, a šta da puste da prođe. Nove proizvodne linije neće dati značajne rezultate još godinama.
Rusija koristi ovaj prozor da pojača svoju nadmoć u raketnom naoružanju. Ukrajinska raketna industrija je u velikoj meri "razbijena" posle raspada Sovjetskog Saveza, delom na insistiranje Rusije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Kremlj je, za razliku od toga, nastavio da razvija i proizvodi svoje sisteme, piše "Ekonomist".
Ukrajina je svoj nedostatak raketa delimično pretvorila u prednost oslanjajući se na masovne napade jednostavnijim dronovima i krstarećim raketama. Postigla je određene uspehe u dubokim udarima unutar Rusije, pa je čak i osramotila Putina napadima na luku Sankt Peterburga tokom njegovog godišnjeg ekonomskog nastupa početkom juna.
Zelenski je u intervjuu britanskim medijima tvrdio da je zemlja "veoma blizu" sposobnosti da raketama gađa duboko u rusku teritoriju. Ako je to tačno, rat bi mogao da dobije novu dimenziju - ukrajinske rakete bi mogle da ugroze rusku vojnu industriju i logistiku i odvrate Moskvu od napada na ukrajinske gradove. Međutim, jedan sagovornik iz industrije odbrane upozorava da su očekivanja nerealna i da je maksimum "improvizovana raketa" sastavljena od zapadnih delova.
U kratkom roku, najveći rizik je dalja eskalacija Rusije. Ona bi mogla da koristi još razornije oružje ili da cilja ukrajinsku vladu i civile bez ikakvih ograničenja.
Specijalne vesti za Putina
Dok se vode žestoke borbe, kako piše britanski list "Telegraf", ruska državna televizija snima vesti isključivo za Putina, koje njega i Rusiju prikazuju u pozitivnom svetlu. Prema tvrdnjama Dmitrija Skorobutova, bivšeg glavnog urednika televizije "Rosija-1", standardna praksa je da zaposleni na ovoj televiziji ostanu nakon što se redovno emitovanje završi kako bi napravili posebnu verziju prilagođenu ruskom lideru.
On ističe da ova praksa postoji još od 2011. i da zaposleni Putina zovu "Glavni gledalac".
- Imali smo uputstva koje priloge da zadržimo, koje da dodamo, šta i kako da ulepšamo i koje detalje da uklonimo - rekao je on.
Zapadne obaveštajne službe i nezavisni analitičari su ranije tvrdili da visoki zvaničnici Kremlja dobijaju falsifikovane podatke sa prve linije fronta koji uvećavaju teritorijalne dobitke Rusije, piše britanski "Telegraf".
