Pevač je rođen sa paralizovanom rukom, što mu je otežalo početke, ali njegova ljubav prema harmonici bila je jača od svih prepreka.
Tokom godina suočavao se sa bizarnim i bolnim glasinama, uključujući one da su ga navodno živa sahranili sa harmonikom.
Milanče Radosavljević progovorio je o bolnoj istini o paralizovanoj ruci, suzama zbog harmonike i sinu koji nije verovao u njegov uspeh.
Pevač narodne muzike Milanče Radosavljević (82) uspeo je ono što je malo kome od njegovih kolega pošlo za rukom – da u rekordnom roku rasproda čak tri koncerta na beogradskom Tašmajdanu. Zbog nezapamćenog interesovanja publike, legenda je zakazala i četvrti nastup, za koji je ostalo svega stotinak karata. Sam Milanče skromno priznaje da ovakav uspeh uopšte nije očekivao.
"Imaš 82 godine, ko će tebi doći?"
Iako mu je najveća podrška supruga, sa kojom deli život već 58 godina, porodica je u početku bila veoma skeptična prema ideji o koncertima.
"Mene podržava i sin. Mada smo bili skeptični svi da li će nešto da uspe... Sin je bio najviše skeptičan: 'Imaš 82 godine, ko će tebi doći na koncert?' A vidite da ni godine nisu problem", kroz smeh priča Milanče i dodaje da mu se sin u međuvremenu izvinio i priznao da je pogrešio.
Zanimljivo je da Milanče i njegova supruga nikada ne slave godišnjice braka: "Mi samo znamo da radimo", ističe pevač.
Bolna istina o paralizovanoj ruci i suze zbog harmonike
Iza njegove višedecenijske karijere stoji teška i emotivna životna priča. Naime, Milanče je rođen u izbeglištvu sa paralizovanom rukom, zbog čega na početku niko nije hteo da ga uči da svira harmoniku, plašeći se da će uzalud naplatiti rad. Ipak, ljubav prema instrumentu bila je jača od svega.
Nažalost, vreme je učinilo svoje, a pevač je otkrio izuzetno bolan trenutak koji mu se nedavno dogodio u kući:
"Uzeo sam pre dva meseca da probam neku pesmu u kući i uzeo harmoniku, počeo da plačem kao dete. I bacim sve. Psihički sam popustio. Harmonika je toliko važna stvar u mom životu".
Bizarne glasine: "Živog su me zakopavali sa harmonikom!"
Tokom godina o Milančetu su kružile neverovatne i jezive priče, koje su ga duboko povređivale. Najbistarija od njih bila je teorija da su ga živog zakopali sa harmonikom, pa potom otkopali.
"Publika više zna o meni nego što ja znam. I čak su i dodavali o meni. Povredilo me je to da su me živog zakopavali sa harmonikom, pa me vadili. Pa sam ja u Kraljevu sad rekao: 'Mene su ignorisali, potcenjivali, zakopavali i dođe Sofra i iskopa me'", priča Milanče osvrćući se na pomoć mlađeg kolege Ace Sofronijevića.
Decenija tišine za najveći hit
Njegov put do uspeha bio je trnovit. Čuvena pesma "Dao bih ovo malo života", koja ga i danas drži u životu, nakon snimanja je bila potpuno zaboravljena. Punih deset godina je nijedna radio stanica nije pustila, sve dok je devojka po imenu Jelena Milenković nije prva stavila na gramofon u "Radio Safiru" u Pančevu, nakon čega ju je preuzeo i "BN" radio u Bijeljini.
Danas, kada se estrada potpuno promenila, Milanče se drži podalje od gužve. Isključio se iz Udruženja estradnih umetnika i živi skromno u Bariču, pevajući po svadbama. Mlađim kolegama ne sudi, već im želi svu sreću i poručuje: "Deci želim da se žene i udaju na vreme. Ne ženi se kad vi hoćete, nego kada imate s kim".
(Telegraf)
