Upornošću i trudom postao je i harmonikaš i pevač, usrećivši sebe i slušaoce svojih pesama.
Iako bi mogao živeti bilo gde, ostao je u Bariču, stalno ulagao u dom i bavio se poljoprivredom i stočarstvom.
Milanče Radosavljević (82) jedan je od najpoznatijih pevača narodne muzike, a ispisao je istoriju kada je za 25 minuta rasprodao treći koncert na Tašmajdanu. Iako je ostvario neverovatan uspeh, mnogi ne znaju da njegov put nije bio nimalo lak.
Milanče je imao težak život i izborio se sa mnogim nedaćama kako bi došao do ovoga gde je sada.
- Ja sam vam ratno dete. Moja majka je 1944. godine pobegla preko dva brda u Vranić i mene tu rodila. Od oca sam nasledio talenat za muziku, on je svirao sve instrumente osim harmonike i iako smo bili siromašni, u našoj kući je uvek bilo veselje - rekao je za RINU Milanče Radosavljević.
Retki su oni koji znaju da je Milanče Radosavljević rođen sa paralizom šaka i da one dugo nisu normalno funkcionisale i upravo to je bio razlog zašto niko od učitelja harmonike nije hteo da ga primi u svoju školu kad je kao dečak obilazio mnoge od njih ne bi li mu ko pokazao po neku notu.
- Sećam se da sam nekoliko puta pitao jednog istog učitelja, Dragan se zvao, da me primi u školu za harmoniku i on nije hteo, govoreći mi da ne mogu normalno ni kašiku da držim, a ne da sviram instrument. Ali meni kao da je neko ugradio čip, samo sam hteo da se bavim muzikom i nisam odustajao. Uz puno truda i odricanja postao sam harmonikaš, ali i pevač. Na moju radost, ali i onih koji moje pesme slušaju godinama unazad - rekao je Milanče.
Ostao u mestu Barič
Iako je mogao da bira stranu sveta na kojoj će živeti, odlučio je da ostane u mestu Barič.
- Sve što sam zarađivao uložio sam u kuću, jedna svirka – kupim prozor, od druge kupim vrata i sve tako u krug dok se žena i ja nismo skućili. Imanje nikad nisam zapostavio, znao sam nekad da u četiri ujutru dođem sa svirke, a ustanem u šest sati, sa radnicima oberem kukuruz. Sad držim oko 40 ovaca i ovnove za priplod. Sa svojih deset prstiju napravio sam spravu za razbacivanje đubreta, kao i grtalicu za sneg koja se prikači za traktor i od tih mašina jedino nemam kombajn, ponosno priča Milanče koji je u višedecenijskom skladnom braku.
