BESEDA PETRA BOŽOVIĆA Dođoše balkanska pravila i primeniše se u sferama duha
Sila otme zemlje i gradove, a kamoli... A ja, što ću, a i sa kime ću, malo rukah malena i snaga; slamka jedna među vihorove. Pleme moje snom mrtvijem spava. Suza moja nema roditelja. Nada mnom je nebo zatvoreno. Da je iđe brata u svijetu da zažali ka’ da bi pomoga’... Ima li iđe iđe iđe iđe išta išta išta, Ima li iokle, iokle, iokle, ikakvoga java i avaza? Moga li ikad, ikad, ikad, isto, isto, isto, ikako, ikako, i od koga, doznat, da se crno čeljade, ičemu, ičemu, ičemu, ičemu, tobož nada?
Sekcija komentara na ovom tekstu je sada zaključana. Sekcije komentara na svim tekstovima se automatski zaključavaju posle 48 sati od poslednjeg osvežavanja teksta.