Cene energenata su na mesečnom nivou porasle za 0,3 odsto, a na godišnjem za 9,3 odsto, s tim da su naftni derivati poskupeli 11,4 odsto međugodišnje
Bazna inflacija je u julu bila 4,5 odsto, a na njen rast najviše su uticali turistički aranžmani, dok su cene obuće i odeće snižene sezonski
Međugodišnja inflacija je u julu usporila na 1,9 odsto, čemu su najviše doprinele niže cene voća i povrća, usled izuzetno dobrog novog roda, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, a objavila je danas Narodna banka Srbije.
Na mesečnom nivou, kako je navedeno u saopštenju, potrošačke cene su u julu u proseku snižene za 0,2 odsto, vođene pojeftinjenjem neprerađene hrane, dominantno svežeg povrća ( - 15,1 odsto) i svežeg voća (- 6,7 odsto).
Cene prerađene hrane su u julu u odnosu na jun povećane za 0,4 odsto, uz rast cena pšeničnih proizvoda i bezalkoholnih pića.
Cene obe potkategorije prehrambene inflacije (neprerađena i prerađena hrana) u proseku su niže nego u julu prošle godine za 6,1 odsto, pri čemu je pad cena neprerađene hrane iznosio 12,9 odsto, a pad cena prerađene hrane 2,5 odsto.
Skuplja nafta utiče na rast cene energenata
Cene energenata su na mesečnom nivou povećane za 0,3 odsto, dok je na međugodišnjem nivou taj rast iznosio 9,3 odsto.
Na rast cena energenata u najvećoj meri je uticalo poskupljenje naftnih derivata, koje je u julu iznosilo 0,6 odsto (međugodišnje posmatrano, cene naftnih derivata više su za 11,4 odsto).
Turistički aranžmani pogurali baznu inflaciju
Kako je navedeno, rastu cena u okviru bazne inflacije (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) od 0,6 odsto na mesečnom nivou najviše je doprinelo sezonsko poskupljenje turističkih paket-aranžmana.
Na neutralan doprinos cena proizvoda iz bazne inflacije uticali su, s jedne strane, kako navode, rast cena proizvoda kućne hemije, a s druge strane, sezonsko sniženje cena obuće i odeće.
Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija je nastavila relativno stabilno kretanje i u julu je iznosila 4,5 odsto, navodi se u saopštenju NBS.
