Iznajmljivači i ugostitelji primećuju kasnije rezervacije, veće troškove poslovanja i oprezniju potrošnju gostiju
Konačna ocena uspešnosti sezone biće moguća tek na jesen, nakon završetka glavnih meseci i postsezone
Da li je hrvatska turistička sezona 2026. uspešna ili se iza dobrih ukupnih rezultata kriju problemi u samom špicu leta? Poslednjih nedelja vode se dve potpuno različite priče. Jedna govori o rastu broja turista i noćenja, dok druga upozorava na slabije popunjene termine, oprezniju potrošnju gostiju i mogućnost da se pravi efekti osete tek na jesen.
Međutim, podaci pokazuju da je stvarnost između te dve krajnosti. Hrvatska nije doživela turistički krah, ali ni svi delovi sezone nisu prošli onako kako su očekivali iznajmljivači i ugostitelji. Mnogo zavisi od toga koji period se posmatra i koje brojke se upoređuju.
Dobar početak godine, pa usporavanje
Hrvatska je u prvom tromesečju zabeležila više od 1,1 milion dolazaka i tri miliona noćenja, što je predstavljalo rast od devet odsto u dolascima i osam odsto u noćenjima u odnosu na isti period prošle godine. Do kraja maja rezultat je i dalje bio pozitivan, sa 4,5 miliona dolazaka i više od 14 miliona noćenja.
Međutim, do kraja juna prednost je gotovo nestala. U prvih šest meseci ostvareno je više od 7,6 miliona dolazaka i 29,5 miliona noćenja, praktično na nivou prošle godine.
To objašnjava zašto su poslednjih meseci stizale potpuno različite poruke o sezoni. Oni koji su u maju govorili o snažnom rastu nisu pogrešili, ali nisu ni oni koji su kasnije upozoravali da je tempo usporio. Posmatrali su različite delove iste turističke godine.
Sličnu sliku daju i iskustva iznajmljivača. Viktor sa Murtera kaže da je potpuno popunjen i smatra da se svake godine bez razloga govori o propasti turizma. Sa druge strane, dugogodišnja iznajmljivačica Martina iz Biograda primećuje da gosti danas rezervišu mnogo kasnije nego ranije, zbog čega kalendari dugo izgledaju praznije nego što će na kraju biti.
To, međutim, ne znači da problema nema. Troškovi poslovanja ostali su visoki, konkurencija je sve jača, a turisti pažljivije planiraju koliko će potrošiti. Sličan utisak imaju i ugostitelji, koji kažu da gostiju ima, ali da se mnogo više razmišlja pre svake potrošnje.
Potrošnja raste, ali postoji važna statistička zamka
Jedno od ključnih pitanja ove godine nije samo koliko je turista došlo, već koliko su novca ostavili.
Podaci o fiskalizaciji na prvi pogled izgledaju odlično. Ukupan promet do kraja jula veći je za gotovo 24 odsto nego prošle godine. Međutim, od početka 2026. promenjena su pravila fiskalizacije, pa su u sistem uključene i transakcije koje ranije nisu bile obavezno evidentirane na isti način.
Kada se podaci uporede na istoj osnovi, rast iznosi oko 6,5 odsto, što daje znatno realniju sliku. U ugostiteljstvu je povećanje prometa oko deset odsto, ali ni taj podatak ne govori celu priču, jer je deo rasta posledica viših cena, odnosno inflacije.
Zbog toga ni broj dolazaka, ni broj noćenja, ni fiskalni računi pojedinačno ne mogu da pokažu koliko je sezona zaista uspešna.
Hoće li se pravi rezultat videti tek na jesen?
Za sada nema pokazatelja koji bi govorili o turističkom slomu ili ozbiljnom udaru na hrvatsku privredu. Istovremeno, postoje destinacije i pojedini iznajmljivači koji imaju više praznih termina nego prošle godine, dok ugostitelji primećuju da su gosti oprezniji sa trošenjem.
Ekonomisti upozoravaju da će konačna ocena biti moguća tek kada se završe avgust i postsezona. Tek tada će biti jasno da li su dobri ukupni rezultati pratili i veći prihodi ili su više cene prikrile skromniju potrošnju.
Za sada brojke pokazuju da hrvatska turistička sezona stoji stabilno, ali bez rekordnih rezultata koje su pojedini očekivali. Katastrofe nema, ali nema ni razloga da se ignorišu problemi koji su se pojavili tokom glavnog dela leta. Konačan račun biće poznat tek po završetku cele turističke godine.
(Blic Biznis/dnevno)
