Važno je pravilno projektovati i izolovati instalacije kako bi sistem hlađenja bio efikasan i bez problema sa vlagom
Toplotna pumpa prenosi toplotu sa jednog mesta na drugo, a u režimu hlađenja radi kao klima-uređaj
Toplotne pumpe se najčešće pominju kao energetski efikasna zamena za gasne i druge klasične sisteme grejanja. Međutim, tehnologija koja zimi izvlači toplotu iz okruženja može da radi i u suprotnom smeru. U vreme sve češćih i intenzivnijih toplotnih talasa, mogućnost da isti uređaj zimi greje, a leti hladi dom postaje sve privlačnija.
Porodica Ingram iz Velike Britanije ugradila je toplotnu pumpu 2023. godine, kada su iz kuće izbacili gasni kotao. Kompanija koja je postavljala novi sistem predložila im je da ga prilagode tako da jednu od prostorija može i da hladi. Pokazalo se da je ta odluka bila pun pogodak.
„Kupili smo ga računajući na to da bi mogao da naiđe toplotni talas, a ove godine nam je bio pravi spas. Znate one trenutke kada ste potpuno iscrpljeni od vrućine i samo želite negde da sednete na hladno. Spustimo temperaturu, a zatim pustimo da se ponovo podigne“, ispričao je Ingram za Guardian.
Kako toplotna pumpa uopšte hladi?
Iako joj sam naziv sugeriše suprotno, toplotna pumpa ne mora služiti samo za grejanje. Za razliku od sistema koji proizvode toplotu sagorevanjem goriva, ona toplotnu energiju premešta sa jednog mesta na drugo. U režimu grejanja toplotu iz spoljašnjeg vazduha, zemlje ili vode prenosi u kuću.
U režimu hlađenja proces se jednostavno obrće: uređaj preuzima toplotu iz unutrašnjih prostorija i izbacuje je napolje, funkcionišući po istom principu kao i klasični klima-uređaj.
Upravo to omogućava efikasno rashlađivanje prostorija. Takvo rešenje, međutim, zahteva i odgovarajuće izvođenje instalacija. Kroz cevi kojima prolazi hladna voda može se stvarati kondenzacija, pa ih je potrebno dobro izolovati i projektovati sistem tako da vlaga ne izazove probleme. Stručnjaci upozoravaju da sisteme od samog početka treba projektovati imajući na umu i grejanje i hlađenje, kako bi se ti izazovi rešili pre nego što ovakav način rashlađivanja postane široko rasprostranjen.
Istraživanje Univerziteta u Salfordu takođe je pokazalo da se moderne kuće mogu ozbiljno pregrevati već pri spoljašnjim temperaturama višim od 32 stepena, čak i kada nisu izložene direktnom sunčevom zračenju. Upravo zato mogućnost da isti uređaj zimi greje, a leti hladi kuću postaje sve zanimljivija.
Kakva je situacija u regionu?
Za naše podneblje ovo je posebno zanimljivo zbog dugih perioda letnjih vrućina i velike potrebe za hlađenjem. Toplotne pumpe su već prepoznate kao tehnologija koju države i fondovi za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost dodatno podstiču kroz razne subvencije.
Dodatna prednost jeste i mogućnost povezivanja sa solarnim panelima. To je sistem kakav koriste i Ingramovi – imaju solarne panele i kućnu bateriju, pa tokom sunčanih dana toplotnu pumpu mogu pokretati energijom koju su sami proizveli i sačuvali.
Iskustvo Ingramovih i rezultati istraživanja iz Salforda pokazuju zašto bi se o toplotnim pumpama u budućnosti moglo govoriti podjednako leti kao i zimi. U svetu sve češćih temperaturnih ekstrema, uređaj koji jednim sistemom može da reši oba problema postaje znatno privlačniji.
(Tportal)
