Prva hrana koje se sećam sa početaka života je tatina popara koju je često spremao za doručak nedeljom i koju smo obožavali. Kao beba je ostao siroče u kršu severa Crne Gore, a onako sirotom popara mu je često bila jedina nada da ni taj dan neće umreti od gladi. Kad je došao u Beograd i zaradio neke pare, prema njoj se odnosio kao prema najboljem prijatelju. Nikada je nije zaboravio, a nismo ni mi jer nam je spremao bar jednom nedeljno, istina sa dozom dekadencije koja je valjda bila osveta za onaj nakvašeni hleb iz mladosti. Jer mi smo to jelo za siromašne jeli kao drski bogataši: sa sirom, kajmakom i slaninicom, kojoj se u našoj kući oduvek tepalo.
Jelena PantovićUrednik ženske strane u Blicu, izvršni urednik „Elevejta“
Sekcija komentara na ovom tekstu je sada zaključana. Sekcije komentara na svim tekstovima se automatski zaključavaju posle 48 sati od poslednjeg osvežavanja teksta.
Crna Gora tajnu krije: Što kačamak mora da se bije?
Prva hrana koje se sećam sa početaka života je tatina popara koju je često spremao za doručak nedeljom i koju smo obožavali. Kao beba je ostao siroče u kršu severa Crne Gore, a onako sirotom popara mu je često bila jedina nada da ni taj dan neće umreti od gladi. Kad je došao u Beograd i zaradio neke pare, prema njoj se odnosio kao prema najboljem prijatelju. Nikada je nije zaboravio, a nismo ni mi jer nam je spremao bar jednom nedeljno, istina sa dozom dekadencije koja je valjda bila osveta za onaj nakvašeni hleb iz mladosti. Jer mi smo to jelo za siromašne jeli kao drski bogataši: sa sirom, kajmakom i slaninicom, kojoj se u našoj kući oduvek tepalo.
Sekcija komentara na ovom tekstu je sada zaključana. Sekcije komentara na svim tekstovima se automatski zaključavaju posle 48 sati od poslednjeg osvežavanja teksta.