Srpska pravoslavna crkva danas dobija NOVOG SVECA - evo ko je ON I KAKO SE ZOVE: Sveštenik ispričao detalje njegovog života i MUČNOG STRADANJA u kotorskom zatvoru

Kako ističe otac Marko kada je svetac u pitanju, reč je o ličnosti čiji značaj prevazilazi lokalne okvire i dotiče samu srž crkvenog i narodnog pamćenja.

"Naravno da je otac Mihailo bio velika ličnost, ne samo u okvirima našeg ljudskog gledanja, nego i u pogledu cele naše Crkve, jer ga je Gospod naš Isus Hristos, za koga je on postradao, i za Njegovu istinu, i za Njegovo učenje, već proslavio na nebesima. Sada je red da, posle osamdeset godina od njegovog stradanja, i mi njega proslavimo, i bogoslužbeno, i u narodu", istakao je otac Marko.

Od Port Saida do Krtola

Sveštenomučenik Mihailo Barbić potiče iz Krtola, tačnije iz Radovića. Rođen je 24. septembra 1899. godine u Port Saidu, u Egiptu, gde su u to vreme mnogi Krtoljani i Bokelji radili na izgradnji Sueckog kanala.

"Njegovi roditelji su bili tamo na radu, ali je njegov otac poželeo da mu sin odrasta i da se obrazuje u Boki, gde se Sveti Sava voli, poštuje i slavi, da se napaja pravoslavljem, kulturom i običajima ovog kraja. Zato ga je poslao ovde da uči, da se obrazuje i duhovno uzrasta", podsetio je sveštenik Obradović.

Govoreći o njegovom poreklu, otac Marko je naglasio značaj porodice Barbić, jedne od najuglednijih krtoljskih familija.

"To je porodica koja je dala ugledne sveštenike, učitelje, profesore, prave domaćine i čestite ljude. Dovoljno je pomenuti njegovog strica, sveštenika u Dubrovniku, kod koga je otac Mihailo boravio dok je pohađao gimnaziju u Zadru, ali i potomke, poput učitelja Vasilija Barbića i njegovog sina Đura Barbića, koga ja zovem jednim od poslednjih pravih bokeljskih gospodina", rekao je on.

Sveštenik, kulturni delatnik i narodni dobrotvor

Nakon školovanja, otac Mihailo je služio kao paroh u Morinju, potom kao vojni sveštenik u Podgorici i Dalmaciji, da bi se na kraju vratio u svoje Krtole.

"Kao sveštenik bio je izuzetan, ali ne samo kao sveštenik. Bio je kulturni delatnik, osnivao je dobrotvorne ustanove, podržavao sve što je bilo plemenito i korisno za narod. Bog mu je dao mnoge talente: pojanje, besedništvo, pisanje i druge, a on nijedan nije zapostavio", naglasio je paroh krtoljski.

Posebno mesto u njegovoj biografiji zauzimaju ratne godine. Zatečen ratom u Dalmaciji, kao vojni sveštenik, otac Mihailo se uputio peške ka Krtolima.

"Petnaest dana je putovao peške. Kada je stigao, ljudi su ga jedva prepoznali, toliko je bio iscrpljen. Ali srce ga je vodilo kući, porodici i narodu, jer je znao da Krtoli u tim teškim vremenima trebaju svog pastira", kazao je otac Marko.

Tokom okupacije, prema svedočenjima, sveštenomučenik Mihailo je nastojao da smiruje narod i spreči prolivanje krvi.

"On je mirio, urazumljivao, trudio se da ljude upućuje na dobro. Živeo je skromno, služio u crkvama, radio na svom imanju i nikome nije učinio nepravdu. Narod ga je voleo i poštovao", istakao je sveštenik Obradović.

Klevete, hapšenje i mučenička smrt

U vreme njegovog stradanja pojavili su se, kako je naglasio otac Marko, lažni svedoci i teške klevete.

"Pojavila se priča da je on navodno prokazivao ljude Nemcima, što je apsurd nad apsurdima. Ti ljudi su bili njegovi rođaci, kumovi i prijatelji, mladi ljudi koje je on duhovno rukovodio, pričešćivao i čije je živote čuvao", naglasio je on.

Otac Mihailo je uhapšen, vezan i sproveden peške kroz selo do kotorskog zatvora, gde je, prema svedočenjima, teško mučen.

"Njegovo stradanje podseća na stradanje prvih hrišćanskih mučenika. Ljudi koji su bili u susednim ćelijama svedočili su o onome kroz šta je prošao", kazao je otac Marko.

Sveštenomučenik Mihailo Barbić zaklan je u kotorskom zatvoru, a njegovo telo bačeno u septičku jamu, odakle je kasnije uklonjeno na nepoznatu lokaciju. Stradanje je podnela i njegova porodica – supruga i njihovo četvoro dece.

"Njegova porodica je takođe teško stradala i to moramo imati na umu. Nakon njegovog stradanja i mučeničke smrti, porodica je bila prokazana, proganjana i ponižavana, tako da im ni najmanje nije bilo lako. On je postradao 1945. godine, odmah po završetku rata, a njegova porodica je decenijama nakon toga nosila svoj krst u jednom izuzetno teškom vremenu", rekao je otac Marko Obradović.

"Kruna jednog svetog života"

Govoreći o smislu njegovog stradanja, paroh krtoljski naglašava da je mučenička smrt bila kruna već svetog i plodonosnog života.

"On je završio kao mučenik i na taj način je proslavljen od Gospoda. Utisak koji ostaje jeste da on nikako nije mogao ostati nezapamćen. Da mu je Gospod dao da poživi, siguran sam da bismo o njemu govorili i kao o izvrsnom pesniku, piscu i besedniku, jednom od najuglednijih sveštenika naše Crkve toga vremena", istakao je on.

Po odluci Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve, donesenoj na majskom zasedanju prošle godine, sveštenik Mihailo Barbić upisan je u diptih svetih kao sveštenomučenik, a za dan njegovog liturgijskog proslavljanja određen je 22. januar.

Kanonizacija Svetog sveštenomučenika Mihaila Barbića predstavlja, kako poručuju iz Crkve, ne samo čin istorijske pravde, već i snažan podsetnik na snagu vere, istine i žrtve, koje ni nakon osam decenija nisu zaboravljene u narodu Boke Kotorske.

(spckotor.com)