Marići su 70 GODINA U BRAKU, a počeli su bez ičega: "Nismo imali ni kašiku!" - tajna njihove ljubavi staje u DVE REČI

Milosav i Etel Marić iz Novih Kozaraca upoznali su se još kao tinejdžeri, kada nisu imali ni 17 godina. Danas, sedam decenija kasnije, iza njih je zajednički život tokom kojeg su od gotovo ničega stvorili dom i veliku porodicu – troje dece, petoro unučadi i osmoro praunučadi. Posle 70 godina braka kažu da su ih zajedno održali poštovanje, tolerancija i međusobno razumevanje.

"Bili smo prvi tu, preko puta. Nije bilo potrebe daleko ići", priseća se Milosav početka ljubavi sa Etel.

Od tog susreta prošao je gotovo čitav jedan život. Zajedno su podizali decu, gradili kuću, potom je rušili kako bi napravili veću, školovali naslednike i stvarali život korak po korak. Ono što su započeli kao dvoje mladih ljudi bez mnogo toga danas je porodica koja okuplja četiri generacije.

"Ni kašiku nisam imao"

Kada govori o počecima zajedničkog života, Milosav ih nimalo ne ulepšava. Vremena su bila teška, novca gotovo da nije bilo, a sve što im je bilo potrebno za život morali su da stvaraju postepeno i sopstvenim rukama.

"Od nule. Ni kašiku nisam imao", priseća se Milosav.

Od roditelja njegove supruge dobili su četiri kašike i četiri tanjira – tek toliko da imaju od čega da počnu. Sve ostalo, kaže, stekli su sami, godinama gradeći ne samo kuću i domaćinstvo već i život koji danas, sedam decenija kasnije, dele sa velikom porodicom.

"Sve što imamo, sve je stečeno radom. Ništa nije dobijeno, ništa nije poklonjeno", kaže Milosav.

Posebno je ponosan na to što su, uprkos skromnim počecima i brojnim izazovima, uspeli da školuju svu svoju decu, izvedu ih na pravi put i pomognu im da kasnije zasnuju svoje porodice i stvore sopstvene domove.

Upravo to danas smatra svojim najvećim životnim bogatstvom.

"Bogati smo jer imamo troje dece koje smo iškolovali, odgajili i vaspitali", ističe Milosav.

"Za svađu je potrebno dvoje"

Sedamdeset godina zajedničkog života ne znači da među njima nikada nije bilo neslaganja. Naprotiv, Milosav otvoreno priznaje da je tokom toliko decenija bilo trenutaka kada je trebalo zastati, popustiti i ponešto prećutati.

"Mora se prećutati mnogo šta", kaže on.

A onda otkriva možda i najjednostavniji recept za izbegavanje velikih svađa:

"Za svađu treba dvoje. Jedan sam ne može."

Milosav kaže da je njegova supruga znala kada treba da prećuti, ali i kada treba da mu kaže da nije u pravu. Dešavalo se da nakon njenih reči još jednom razmisli i shvati da je pogrešio. Za njega, posle sedam decenija braka, suština nije u tome ko će "pobediti" u raspravi, već u spremnosti da saslušate i razumete osobu sa kojom delite život.

"Nikad mi nije gledala u novčanik"

Još jedan važan temelj njihovog dugog braka bilo je poverenje. Milosav kaže da mu supruga nikada nije proveravala novčanik niti ga ispitivala koliko je novca potrošio.

"Nije mi gurala ruku u džep, u novčanik, da vidi koliko sam para potrošio", priseća se.

Za njega je upravo to bio jedan od znakova međusobnog poverenja. Ipak, naglašava da se novcem raspolagalo pažljivo i planski, jer u vreme kada su stvarali porodicu nije bilo mnogo prostora za luksuz. Trebalo je podizati decu, graditi kuću i obezbediti sve što je bilo potrebno za svakodnevni život.

Velike odluke i planove donosili su zajedno, oslanjajući se jedno na drugo i gradeći ono što danas, posle sedam decenija braka, smatraju svojim najvećim bogatstvom.

Decu su dobili veoma mladi

Milosav i njegova supruga postali su roditelji dok su i sami bili veoma mladi, pa danas kaže da su praktično odrastali zajedno sa svojom decom. Jedan od sinova rodio se čak dok je Milosav služio vojsku.

"Mi smo rasli zajedno sa njima", kaže on.

Godine koje su usledile bile su ispunjene radom, porodičnim obavezama i nastojanjem da deci obezbede bolji život. Dok su podizali porodicu, gradili su i svoj dom, ne primećujući koliko brzo prolaze decenije.

Danas, kada se osvrne na 70 godina zajedničkog života, Milosav ima utisak da je sve prošlo gotovo u trenu.

"To je sad prošlo da čovek ne zna ni kad je bilo. Brzo je prošlo. Tempo života diktira sve".

Danas imaju osmoro praunučadi

Od mladog para koji je zajednički život započeo gotovo bez ičega, tokom sedam decenija nastala je velika porodica koja danas broji troje dece, petoro unučadi i osmoro praunučadi.

Upravo kada govori o svojim potomcima, postaje jasno šta Milosav smatra najvećim životnim uspehom. Ponosan je što se njihova deca slažu, što među njima nema zavisti i ljubomore i što je svako izgradio svoj život i svoju porodicu.

Posebnu radost njemu i supruzi donose praunuci. Milosav sa osmehom priča kako jedan od njih, čim dođe u njihovu kuću, najpre odlazi kod prabake da je poljubi, a isto uradi i pre nego što krene kući.

"To su zdravi odnosi. To je za dušu", kaže Milosav.

Za 70. godišnjicu napravili slavlje za pamćenje

Jubilarnu godišnjicu braka Milosav je želeo da obeleži na poseban način. Iako njegova supruga u početku nije bila naročito oduševljena idejom o velikom slavlju, on je bio odlučan da sedam decenija zajedničkog života obeleže kako dolikuje.

Za to je imao i emotivan razlog. Kada su se venčali, nisu imali gotovo ništa, pa tada nije mogao ni da počasti ljude onako kako je želeo. Sedamdeset godina kasnije poželeo je da za istim stolom okupi porodicu, rođake, prijatelje i komšije.

"Kad smo se uzeli, nisam imao čime bilo koga da počastim. Danas smo stvorili uslove da mogu da pozovem komšije, prijatelje i rodbinu, da se družimo i zbližimo", kaže Milosav.

Slavlje je proteklo uz muziku, a unuka ih je iznenadila i trubačima. Ni godine nisu sprečile Milosava da se pridruži veselju – umesto da sedi sa strane, poveo je kolo.

"Ja još uvek vodim kolo", kaže ponosno.

"Kad je muka, gde si Đuka"

Milosav kaže da je lako imati nekoga pored sebe kada je sve dobro, kada se slavi i nazdravlja. Međutim, prava vrednost zajedničkog života, smatra on, pokazuje se tek kada dođu teški dani.

"Lako ću ja s nekim šampanjac da pijem. A kad je muka – gde si, Đuka?", kaže Milosav.

Koliko mu znači život sa suprugom posebno je osetio dok je ona bila u bolnici. Najteže mu je padalo da se vrati u praznu kuću, otključa vrata i umesto poznatog glasa zatekne tišinu.

Nedostajale su mu upravo one naizgled male stvari koje su decenijama činile njihovu svakodnevicu – razgovor, zajednička kafa i samo prisustvo osobe sa kojom je proveo gotovo čitav život. Tek sa godinama, kaže, čovek u potpunosti shvati koliko mu životni partner znači.

Nikada se nisu svađali pred decom

Možda najbolja potvrda odnosa koji su Milosav i njegova supruga gradili tokom sedam decenija dolazi upravo od njihove dece. Njihov sin kaže da majku i oca nikada nije video da se svađaju.

Milosav, ipak, priznaje da to ne znači da među njima nikada nije bilo nesuglasica.

"Jesmo sami, kad nikoga nema", kaže.

Probleme su rešavali između četiri zida, bez potrebe da njihove rasprave slušaju komšije ili da porodične nesuglasice iznose pred druge ljude. Čak i kada su prolazili kroz najteže trenutke, trudili su se da ono što se dešava u njihovom domu ostane između njih.

"Najteže kad je bilo u kući, niko nije znao", kaže Milosav.

Snajka o svekrvi: "To ne mogu da zaboravim"

Da su porodične vrednosti o kojima Milosav govori uspeli da prenesu i na naredne generacije, možda najbolje pokazuje priča njihove snajke. Kada je dobila posao, njena mlađa ćerka imala je svega četiri i po meseca, pa je svekrva preuzela veliki deo brige o deci kako bi ona mogla da radi.

Uz to je vodila domaćinstvo, brinula o životinjama i završavala brojne svakodnevne poslove.

"Kad bismo došli s posla, sve je bilo namireno i skuvano. Ja to ne mogu da zaboravim", kaže snajka.

Danas, kada je njenoj svekrvi potrebna pomoć, želi da joj uzvrati istom pažnjom i brigom koju je ona nekada nesebično pružala njihovoj porodici.

Posle 70 godina imaju samo jedan savet za mlade

Kada nekoga ko je sedam decenija proveo sa istom osobom pitate u čemu je tajna dugog i srećnog braka, možda očekujete komplikovanu životnu filozofiju. Milosav, međutim, odgovor svodi na svega nekoliko stvari.

"Treba da imaš poštovanje i razumevanje. To je osnova. Sve drugo se dograđuje", kaže on.

Posebno naglašava da u porodici nema mesta nadmetanju i dokazivanju ko je važniji, stariji ili jači.

"Nije važno: ja sam jači, ja sam stariji, ja mogu kako hoću. Ne može. To u porodici ne važi."

Posle 70 godina zajedničkog života, za Milosava je upravo međusobno poštovanje temelj na kojem počiva sve ostalo.

"Gde nema poštovanja, nema ništa na silu", zaključuje.