Migel iz Sevilje PAO NA KOLENA pred Galom iz Kruševca i danas sluša Tozovca, obožava kavurmu i viljamovku: "Mislila sam da je sumnjivi stranac, a sad mi je muž već 11 godina"

Danas, posle 11 godina zajedničkog života i pet godina braka i ljubavi, Kruševac i Sevilja u njihovom domu funkcionišu uz srpsku kavurmu, španske krokete, Tozovca i mnogo humora. A sve je počelo jednim padom – i to bukvalno.

Ljubav joj je bukvalno pala pod noge na Birfestu

Bio je avgust 2015. godine. Gala je tada studirala medicinu, nalazila se između ispitnih rokova i nije imala naročitu želju da ide na Birfest. Drugarice su je, ipak, nagovorile da izađe, a odluka koju je umalo promenila ispostavila se kao jedna od najvažnijih u njenom životu.

– Meni je rođendan 20. avgusta, a mislim da je ovo bio 21. avgust. Drugarice su me naterale da odem da se malo opustim. Rekla sam im da niti slušam tu muziku, niti pijem pivo, ali su insistirale. U momentu kada sam htela da se okrenem i odem kući, začula se truba Dejana Petrovića i prišle smo štandu. Krenule smo da igramo, desila se šutka, a sa druge strane bine Migel je sa prijateljima uleteo u tu gužvu, ne znajući šta je to. Pao je tačno ispred mene i sve ostalo je istorija. Bukvalno mi je ljubav pala pod noge – priseća se Gala.

Migel tada nije imao predstavu šta se dešava oko njega.

– Ja stvarno nisam znao šta je to. Samo sam krenuo da slušam muziku, video sam da se ljudi udaljavaju i stao sam u sredinu da malo igram. Odjednom – kao cunami! Ljudi su krenuli da se laktaju, udaraju i guraju, a ja sam sa svojih metar i žilet pao tamo na sredinu.

I dok Migel njihov susret opisuje kao ljubav na prvi pogled, Gala priznaje da je njen prvi utisak bio sasvim drugačiji.

– On uvek kaže da je to bila ljubav na prvi pogled, ali meni je sve to bilo jako čudno. Ispred tebe padne riđ čovek sa bradom, sa dužom riđom kosom, koji se predstavlja kao Španac. A mi smo do tada svi gledali španske serije i imali stereotipe o njima. Pričao je na nekom polušpanskom, poluengleskom, a znao je i malo srpskog jer je već bio godinu i nešto dana ovde. Meni je sve to bilo toliko sumnjivo da sam htela da odem, ali su mi drugarice rekle da mu dam šansu. Krenuli smo u razgovor i shvatila sam da je stvarno Španac. Razmenili smo brojeve, počeli da se dopisujemo, izlazimo, i shvatila sam koliko je svestran. Posle mesec dana smo ušli u vezu, a evo nas danas, 11 godina kasnije - kaže nam Gala.

U Beograd stigao sa koferom i laptopom, pa radio i sa Kusturicom

Migel je u Srbiju stigao pre nego što je upoznao Galu. Prethodno je godinu dana proveo u Turskoj, a potom je odlučio da sreću u filmskoj industriji potraži u Beogradu. Njegov plan bio je prilično jednostavan – odštampati CV i lično pokucati na vrata studija i postprodukcijskih kuća.

Počeci, međutim, nisu bili glamurozni.

– Došao sam kao filmski producent i postproducent da vidim o čemu se radi. Pre toga sam bio u Turskoj godinu dana, ali mi se tamo nije svidelo. Odlučio sam da dođem u Beograd, odštampam CV i krenem da kucam na vrata studija i postprodukcija. Primetio sam da te ljudi teže isteraju ako dođeš direktno na vrata i kažeš da si stigao iz Španije. Prvo sam godinu dana živeo u šestokrevetnom hostelu u Zemunu jer je to bilo najjeftinije – iskren je Migel.

Potom je pronašao kuću od 180 kvadrata na Plavim horizontima koju je, kako kaže, plaćao svega 100 evra.

– Stan je bio potpuno prazan, a ja sam imao samo jedan kofer i laptop. Izgledao sam kao neki terorista u američkim filmovima koji sprema napad u praznoj kući. Kasnije sam se preselio u centar Zemuna, a radio sam u studiju na Dorćolu. Radili smo svašta, holivudske filmove, a radio sam i sa Kusturicom na filmu Na mlečnom putu. Počeo sam kao 3D modelar i junior u digitalnoj postprodukciji, a danas se bavim isključivo postprodukcijom i stand-up komedijom.

Gala se i danas smeje kada se seti gde je njen budući suprug pronašao svoj prvi ozbiljniji smeštaj.

– Kada mi je ispričao da je našao kuću na Plavim horizontima, rekla sam mu: Ti si našao Plave horizonte, a ja iz Beograda nikada tamo nisam otišla!

Srpski je učio uz medicinske dijagnoze i psovke

Dok je Gala završavala medicinu, Migel joj je bio velika podrška. Istovremeno je, slušajući je dok uči, na prilično neobičan način savladavao srpski jezik.

– Stvarno je bio velika podrška dok sam završavala fakultet. Kad god bih učila naglas ili želela da me neko ispita, on je bio tu. Pokušavala sam u početku klasično – azbuka, padeži, ali kod njega to nije funkcionisalo. On je tip koji upija kao sunđer. Zato sam ja čitala medicinske lekcije naglas, pa je on tako prvo naučio medicinski rečnik. Prvo je znao da izgovori hloramfenikol, pa tek onda dobar dan!

Migel je, sa druge strane, insistirao da mu se ne prelazi na engleski čim nešto ne razume.

– U početku sam samo klimao glavom jer me je bilo strah da će Gala početi da mi objašnjava stvari na engleskom, a ja to nisam hteo. Želeo sam da mi objasni na srpskom, ali drugim rečima, da bih pohvatao kontekst. A jezik sam najbolje propevao kada me je žena treći-četvrti put saterala u tri lepe! Jer, kako se kaže, muškarac nikada ne ćuti ispred žene.

Španac koji obožava kavurmu, Tozovca i viljamovku

Povratak u Srbiju za ovaj par značio je i povratak mentalitetu koji im, kako kažu, više odgovara. A Migel je tokom godina usvojio toliko domaćih navika da Gala ponekad ostane iznenađena njegovim izborima.

– Neverovatno je, ali on obožava prebranac, čorbu od pasulja i našu kavurmu sa pečenim paprikama! Kada uzme da radi nešto po kući, stavi slušalice i ja čujem kako odzvanjaju najgori srpski narodnjaci. Sluša Tozovca i pesmu Ti si žena koju ludo volim, a omiljena pesma mu je Život nije dug od Šabana Šaulića, za koju ja u životu nisam čula dok je on nije pustio. Od rakija pije isključivo domaću viljamovku.

Kulturna razmena, naravno, ide u oba pravca.

– On fantastično kuva španska jela. Njegovi kroketi od bešamela sa pršutom ili piletinom su mali komadići raja. Od kada sam sa njim, imam ozbiljan problem sa kilažom jer kuva neverovatno dobro – kaže Gala.

Migelu je posebno blizak način na koji ljudi u Srbiji otvoreno pokazuju emocije i rešavaju nesuglasice.

– Najviše mi se kod srpskog mentaliteta sviđa to što su ljudi otvoreni i sve ti kažu u lice. Psujemo se, svađamo se, ogovaramo, ali posle toga odmah idemo zajedno na kafu i sve je u redu. Kod nas u Španiji, a pogotovo u Andaluziji, ljudi su slični, ali Kruševac je za mene postao prava oaza.

Prvi susret sa Galinom porodicom posebno mu je ostao u sećanju.

– Kada sam prvi put došao tamo kod Galine porodice, osetio sam se kao u maminom domu. Odmah su me prihvatili, vodili me svuda da jedem i da mi pokažu grad. Kruševac i cela Srbija imaju taj predivan mentalitet koji me podseća na moju Sevilju.

Posle 11 godina zajedno imaju jednostavan recept za brak

Jedanaest godina od neobičnog susreta na Birfestu, Gala i Migel iza sebe imaju selidbe, promene poslova, život u različitim državama i pet godina braka. Gala smatra da uspešan odnos pre svega počinje od odnosa koji čovek ima prema sebi.

– Najbitnije od svega je da prvenstveno znate ko ste i šta ste. Ako niste svesni sebe, nemate uspeha ni u jednom odnosu. Morate voleti sebe da biste bili dobri i prijatni osobi pored vas. Druga stvar je kompromis. Moramo nekada da smanjimo svoju unutrašnju vatru, saslušamo drugu stranu i gledamo u istom pravcu.

Godine zajedničkog života uticale su i na njih same.

– Ja sam od Migela pokupila taj njegov andaluzijski, laganiji pristup životu, a on je od mene naučio da bude malo organizovaniji – kaže Gala.

Migel, međutim, za muškarce na Balkanu ima još konkretniju poruku.

– U Srbiji često čujem onaj izraz ti si papuča ako si stalno sa ženom. Ali ti si izabrao nju i ti treba da budeš srećan što se najviše družiš sa njom, jer ona ti je životni partner. Naravno da možeš da ideš sa drugarima na piće, niko te ne sprečava, ali žena mora da ti bude prioritet. Ona je stub porodice.

A onda se poslužio i dobro poznatom izrekom.

– Kako kažu kod vas – muškarac je glava, ali žena je vrat koji tu glavu okreće. Družite se sa svojim ženama, provodite vreme sa njima i biće vam mnogo bolje u životu.

Posle svega što su prošli, velike planove više ne prave. Ako ih je zajednički život od Beograda, preko Praga i Minhena, pa ponovo do Srbije nečemu naučio, onda je to da se stvari retko odvijaju onako kako su zamišljene.

– Više ne planiramo ništa dugoročno, život nas je naučio da improvizujemo. Jedini plan koji imamo jeste da u penziji uživamo negde na obali u Kadizu – zaključuje Migel.