Hronično uskraćivanje sna može dovesti do depresije, anksioznosti, bolesti srca i povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti
Preporučuje se najmanje sedam sati sna u toku noći za odrasle
Čitanje mejlova više puta, uporno premeštanje veša u mašinu, pad pažnje, zaboravljanje obaveza, samo su neki od znakova koji - ne ukazuju na demenciju, već da se organizam ne odmara dovoljno.
Kognitivne promene usled nedostatka sna nastaju brzo i direktno utiču na svakodnevno funkcionisanje mozga. Prvi na udaru je frontalni režanj, zadužen za koncentraciju i radnu memoriju, zbog čega procesuiranje informacija postaje otežano i sporo. Mozak gubi sposobnost da efikasno skladišti podatke, što vodi ka zaboravnosti i greškama.
Pažnju treba obratiti na šest uobičajenih znakova, a ukoliko ovi kognitivni problemi potraju, i utiču na svakodnevni život, neophodno je obratiti se lekaru.
Nemogućnost koncentracije na ono što se čita ili gleda
Prema rečima stručnjaka, poteškoće sa fokusiranjem i koncentracijom su jedan od najčešćih znakova nedovoljnog sna. Čak i strastveni čitaoci, na primer, mogu da uhvate sebe kako moraju da pročitaju stranicu nekoliko puta kada su neispavani.
Frontalni (čeoni) režanj, koji igra glavnu ulogu u radnoj memoriji, zavisi od sna kako bi pravilno funkcionisao.
Kada se ne spava dovoljno, aktivnost frontalnog režnja se smanjuje.
- To rezultira time da mozak nije u stanju da ono što čita ili čemu je izložen uveze u kratkoročnu memoriju - rekao je dr Ručir P. Patel, sertifikovani lekar za spavanje i medicinski direktor i osnivač Instituta za nesanicu i spavanje u Arizoni.
Loše raspoloženje
- Loš san može direktno da utiče na emocionalnu regulaciju, što znači da vas noć za noć neadekvatnog sna može ostaviti uporno potištenim, razdražljivim, anksioznim ili reaktivnim, rekla je za Health dr Rupali Drevek, pedijatrijski pulmolog, specijalista medicine spavanja i ko-medicinski direktor Programa za medicinu spavanja u Dečijoj bolnici u Finiksu.
Dodala je da je mozak manje sposoban da upravlja stresom i efikasno obrađuje emocije:
- Ove promene se mogu javiti nakon čak samo nekoliko noći lošeg sna i često postaju primetnije kako se gubitak sna akumulira tokom vremena.
Pravljenje jednostavnih grešaka
Pad pažnje je jedan od neposrednijih efekata nedovoljnog sna.
Ponekad gubitak fokusa može da se manifestuje kao obična greška u kucanju imejla. Drugi put, može da rezultira greškama koje mogu da budu apsolutno opasne, posebno kada se dogode tokom vožnje, upravljanja teškom mašinerijom ili obavljanja drugih zadataka visokog rizika.
- Propust od nekoliko sekundi je sve što je potrebno da se propusti izlaz sa autoputa ili napravi greška na poslu, posebno za ljude koji obavljaju opasne poslove koji zahtevaju pažljivu koncentraciju - rekao je dr Erik Anderson, sertifikovani neurolog i glavni medicinski direktor u Lin Health.
Zaboravniji nego obično
Često zaturanje ključeva ili zaboravljanje sastanaka može da ukazuje na nedostatak sna kao glavnog uzročnika. Nedovoljno odmora ima dokazano štetan efekat na proces konsolidacije pamćenja.
- San igra ključnu ulogu u organizovanju i skladištenju sećanja, pa kada je san ograničen, mozak ima teži zadatak da zadrži i priseti se informacija - rekla je Drevek.
Problemi sa donošenjem jednostavnih odluka
Iz kog restorana naručiti hranu za poneti u petak uveče nije odluka na život ili smrt. Ali ako osoba nije dobro odmorna, donošenje tih naizgled jednostavnih odluka može da bude veoma teško.
- To je zato što frontalni režanj, koji takođe upravlja planiranjem i prosuđivanjem, „ne okida tako čisto. Nešto tako trivijalno kao što je biranje mesta gde ćete jesti počinje da deluje kao pravi posao - rekao je Anderson.
Poteškoće u pronalaženju reči ili praćenju razgovora
Neispavanost može da dovede do poteškoća u svakodnevnom razgovoru, poput iznenadne blokade pri prisećanju imena ili gubitka fokusa dok sagovornik govori.
- Deo sa pronalaženjem reči najviše brine ljude. Imao sam pacijente koji su dolazili ubeđeni da razvijaju neurološku bolest, kada je stvarni problem bio taj što nisu spavali kako treba mesecima - rekao je Anderson.
Zašto je san toliko važan za funkciju mozga
Iako postoji uvreženo mišljenje da se mozak tokom noćnog spavanja u potpunosti gasi, stručnjaci naglašavaju da je takva pretpostavka netačna. Zapravo, mozak ostaje veoma aktivan tokom sna, obavljajući različite "kućne" zadatke koji se odnose na konsolidaciju pamćenja, pažnju, emocionalnu regulaciju i kognitivnu obradu.
Glimfatički sistem je takođe najaktivniji tokom sna, čisteći metabolički otpad iz mozga, uključujući amiloid beta i tau proteine koji mogu da se akumuliraju i dovedu do Alchajmerove bolesti.
Većina ljudi će osetiti efekte samo jedne noći lošeg sna, ali oni obično nestaju kada se bolji san nastavi. Hronično lišavanje sna je zabrinjavajuće.
- Obrazac na koji obraćam veću pažnju je sporo akumuliranje, osoba koja mesecima ili godinama funkcioniše na pet ili šest sati. Tamo je šteta tiša i, iskreno, varljivija - rekao je Anderson.
To je zato što se ljudi često prilagode osećaju umora i možda ne shvataju kognitivni danak koji to uzima.
- Jedan od bolje repliciranih nalaza u istraživanju sna je da ljudi sa hroničnim nedostatkom sna ocenjuju sebe kao u suštini dobro, dok njihovi rezultati na objektivnom testiranju nastavljaju da opadaju - rekao je Anderson.
Što duže ovaj obrazac traje, veća je verovatnoća da se štetni efekti prošire izvan kognitivnog zdravlja. Ljudi koji su hronično neispavani imaju veće stope depresije, anksioznosti i bolesti srca. Anderson je dodao da sve veći broj dokaza takođe povezuje hronični nedostatak sna sa neurodegenerativnim stanjima.
Koliko sna je, zapravo, potrebno odraslima
Američka akademija za medicinu spavanja i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju da odrasli spavaju najmanje sedam ili više sati po noći.
Patel je rekao da nekoliko znakova može da ukaže na to da li osoba dobija dovoljno kvalitetnog sna:
- Uspavljivanje u roku od 30 minuta.
- Kontinuiran san tokom većeg dela noći.
- Osećaj budnosti, odmora i bistrine u roku od 30 minuta nakon buđenja.
Nasuprot tome, odlazak na spavanje u uredno namešten krevet i buđenje u potpuno zamršenoj posteljini može da ukazuje na nemiran, a ne okrepljujući san. Takođe, trajni osećaj tromosti koji traje duže od 30 minuta nakon buđenja, čak i nakon konzumiranja kafe, jasan je pokazatelj nedostatka visokokvalitetnog sna.
Šta učiniti ako lišavanje sna utiče na mozak
Ako kognitivni simptomi ometaju svakodnevni život, najbolje je da se razgovara sa zdravstvenim radnikom. On može da pomogne da se identifikuje osnovni problem, koji ne mora uvek da bude povezan sa snom.
U nekim slučajevima, kognitivni simptomi mogu da budu znak stanja kao što su ADHD, depresija, problemi sa štitnom žlezdom ili neurološka stanja.
