Za prevenciju i brzo rešavanje problema preporučuju se prirodne metode isušivanja
Ako ne pomognu, mogu da se koriste odgovarajuće kapi za uši uz oprez
Dok letnje osveženje u vodi donosi maksimalno uživanje, zanemarivanje jednog skrivenog, zarobljenog talasa u slušnom kanalu može sate nakon plivanja da pretvori u bolnu medicinsku komplikaciju.
Plivanje je jedan od najlepših delova leta. Ali dugo nakon hlađenja i sušenja, može da ostane neugodan osećaj zarobljene vode u uhu. Tada se obično javlja začepljenost ušiju i osećaj pritiska u ušima, zvuci postaju prigušeni, a neretko se čuje i neprijatno grgoljanje ili šuštanje.
- Iako voda obično otiče prirodno, nekoliko saveta može pomoći da se stvar ubrza i spreči takozvano plivačko uho, uobičajena infekcija nakon plivanja - kaže dr Piter Kerju, klinički audiolog i viši predavač na Odeljenju za audiologiju i patologiju govora Univerziteta u Melburnu.
Zašto se voda uopšte zaglavljuje u uhu
Česta je zabluda da je ušni kanal ravna cev. Dr Kerju ističe da se ovaj kanal zapravo savija dva puta, a kod nekih ljudi su ušni kanali prirodno uži nego kod drugih.
Dodatno, ušni kanal je obložen dlačicama i ušnim voskom (cerumen) radi zaštite. Kod ljudi koji godinama plivaju u hladnoj vodi može doći i do dodatnog rasta kostiju (egzostoze), što je stanje poznato i kao "surfersko uho", a ono kanal čini još užim.
- Kada plivate, voda može lako da prođe kroz sve ove krivine i prepreke kada uronite glavu u vodu ili vas isprska. Ali izvlačenje nakon toga može biti teško - napominje dr Kerju.
3 praktična saveta: Prvo treba pokušati najjednostavnije trikove
Dr Piter Kerju savetuje da se pre bilo kakvih preparata isprobaju jednostavne i prirodne metode drenaže:
- Mrdanje i naginjanje glave: Nežno povući ušnu školjku gore-dole dok se začepljeno uho naginje prema ramenu. Ovo ispravlja ušni kanal i omogućava gravitaciji da odradi svoj posao.
- Ležanje na boku: Potrebno je leći na peškir tako da začepljeno uho bude okrenuto nadole i ostati tako nekoliko minuta, a zatim se okrenuti na drugi bok. Leti, toplina sunca i peškira dodatno pomažu da voda u uhu brže ispari.
- Efekat pumpe pomoću dlana: Blago savijen dlan pritisne se preko uha da bi se formirao vakuum, a zatim se nežno pritiska i otpušta. Takođe, može nekoliko puta da se pritisne tragus (čvrsti jezičak kože ispred samog otvora uha) kako bi se podstaklo kretanje i drenaža tečnosti.
Da li su potrebne kapi za uši i kako deluju
Ukoliko prirodne metode ne urode plodom, rešenje mogu biti kapi za uši napravljene upravo za isušivanje vlage.
- Ove kapi obično sadrže alkohol koji pomaže da voda brže ispari i mogu da se kupe bez recepta u apoteci. Međutim, obavezno treba pročitati uputstva i kapi ne smeju da se koriste ako postoje bol u uhu, iscedak, aktivna infekcija ili rupa u bubnoj opni, odnosno hirurški ugrađene cevčice - upozorava dr Kerju.
Neki ljudi prave sopstvene kapi mešajući rastvor alkohola i belog sirćeta u jednakim razmerama. Sirće čini ušni kanal kiselijim, što sprečava razvoj bakterija i gljivica, ali i kod ovih kućnih kapi je potreban oprez.
- Budite oprezni kada koristite sopstvene kapi (ponovo, nemojte ih koristiti ako mislite da imate rupu u bubnoj opni) i koristite samo nekoliko kapi u svako uho - kaže u časopisu "The Conversation" dr Kerju.
Šta nikako ne sme da se radi
Kada se oseti voda u uhu, refleksna reakcija je posezanje za neadekvatnim predmetima, što je najveća greška.
- Nikada ne treba stavljati ništa u uši. Čak i prsti ili sam vrh peškira mogu da gurnu vodu, ušni vosak i sve ostalo što je zarobljeno u uhu još dublje, čime se samo pogoršava problem. Takođe, može da se ogrebe nežna koža kanala i drastično poveća rizik od infekcije. Zato obavezno treba izbegavati štapiće za uši i držati se navedenih saveta - naglašava dr Kerju.
Kada je zarobljena voda u uhu opasna
Osim što stvara iritantan osećaj, topla i vlažna sredina ušnog kanala je idealan poligon za razvoj mikroorganizama. Zarobljena tečnost zato lako dovodi do upale spoljašnjeg uha (otitis externa), odnosno plivačkog uha.
Simptomi na koje mora da se obrati pažnja su:
- Bol u uhu - pri pomeranju spoljašnjeg uha (dela koji se može videti i dodirnuti),
- Svrab u ušima, crvenilo ili otok unutar kanala,
- Iscedak iz uha,
- Povišena telesna temperatura (groznica).
- Oko 10 odsto ljudi doživi ovu infekciju barem jednom u životu, najčešće tokom leta, a deca uzrasta od 7 do 14 godina su u najvećem riziku. Ako se posumnja na plivačko uho, odlazak lekaru je obavezan jer je najčešće potrebno lečenje antibiotskim kapima i analgeticima - napominje dr Kerju.
Takođe, treba izbegavati plivanje nakon oluja ili u zagađenoj vodi koja obiluje bakterijama. Izvori slatke vode, poput reka i jezera, predstavljaju znatno veći rizik od slane okeanske i morske vode, dok su pravilno hlorisani bazeni generalno bezbedni.
Preventiva i kada je vreme za posetu lekaru
Ukoliko se voda često zadržava u ušima ili jednostavno postoji želja da se ovaj problem preduhitri, dr Kerju savetuje investiranje u kvalitetnu kapu za plivanje ili čepove za uši. Audiolozi mogu pomoći da se pronađu čepovi koji su savršeno prilagođeni anatomiji uha.
Nakon svakog plivanja, sušenje ušiju mora biti prioritet. Kod dece se ovaj proces može pretvoriti u igru kako bi im bio zabavniji.
Na kraju, dr Piter Kerju postavlja jasnu granicu kada domaći lekovi prestaju da važe:
- Ako je uho bolno, upaljeno ili otečeno, u pitanju je infekcija i najbolje je da odmah potražite pomoć lekara opšte prakse. Takođe, ukoliko nema bolove, ali osećaj zarobljene vode i začepljenosti potraje duže od dva do tri dana, nemojte čekati – obavezno idite na pregled - poručuje dr Kerju.
