Osećaj tuge nastaje kao fiziološki, a ne psihološki odgovor mozga na hormone, i brzo prolazi kada se nivo neurotransmitera stabilizuje
Žene koje ne doje takođe mogu iskusiti slične simptome, ali uzroci mogu biti povezani sa stresom, prošlim iskustvima i nervima
"Sindrom tužne bradavice” je iznenadni osećaj intenzivne tuge, teskobe ili krivice koji se javlja u trenutku kada dođe do fizičkog dodira ili stimulacije ovog osetljivog dela tela. Mnoge žene se godinama suočavaju sa ovim neobičnim i često uznemirujućim emotivnim i fiziološkim odgovorom.
One koje se suočavaju sa ovim skrivenim problemom često pate u tišini, misleći da je reč o izolovanom slučaju ili nekom dubljem psihičkom poremećaju.
Tužne bradavice i D-MER
Sindrom tužne bradavice mogao bi da bude povezan sa dobro poznatim stanjem koje pogađa žene koje doje.
- Neke pacijentkinje koje doje doživljavaju iznenadni talas tuge ili očaja neposredno pre nego što im poteče mleko. To je stanje koje se zove disforični refleks otpuštanja mleka, ili D-MER - rekla je dr Melisa Volš, ginekolog-akušer.
Kada se mleko otpušta, mozak pokreće nalet oksitocina, hormona odgovornog za kretanje mleka iz dojke. Dopamin, poznat kao telesni molekul "dobrog osećaja", može naglo da padne u istom trenutku. Taj pad dopamina pomaže prolaktinu, hormonu koji pokreće proizvodnju mleka, da se poveća.
- Kompleks bradavice i areole je jedna od neurološki najgušćih struktura na telu žene. Ono što one opisuju zvuči kao da taj pad dopamina udara posebno jako - rekao je dr Ari Hošander, vodeći plastični hirurg u klinici Breast Reduction Surgeons of Long Island.
Volš dodaje da ovo može da se oseti kao iznenadni talas tuge, krivice ili užasa, ali će doći brzo i nestati jednako brzo čim se nivoi neurotransmitera ponovo stabilizuju.
- Ovo je fiziološki refleks, a ne psihološki odgovor - naglasila je Volš za New York Post.
To je mozak koji reaguje na hormone oslobođene usled fizičkog događaja, a ne na misao ili sećanje. To je ono što razlikuje D-MER od postporođajne depresije ili opšte anksioznosti, koje su obe uporne.
- Razumevanje te razlike je od ogromnog značaja. Osoba koja ne zna da je D-MER hormonalni refleks, može to protumačiti kao znak da nešto duboko nije u redu sa njom. Svest o tome može istovremeno biti terapeutska - rekla je Volš.
Šta je sa ženama koje ne doje
Žene koje ne doje i nikada nisu dojile prijavljuju izuzetno slična osećanja.
- To pitanje zaslužuje klinički odgovor, a trenutno istraživanja jednostavno nisu stigla ono što nam žene već govore - rekla je Volš.
Jedna studija pokazuje da oksitocin skače kada se bradavica stimuliše, čak i kod žena koje ne doje.
- Ovo postavlja biološki verovatno, iako još neistraženo pitanje o tome da li je isti mehanizam dopamina na delu i kod žena koje nikada nisu dojile - rekla je Volš.
Takođe je moguće, kod žena koje ne doje, da je ovo psihološki fenomen.
- Koren ovog okidača u bradavici verovatnije je povezan sa nivoom stresa, prošlim iskustvima, individualnom neurološkom osetljivošću i hormonalnim uticajima, pre nego sa direktnom uzročnošću stimulacije bradavice/dojke - rekao je dr Loren Rurk, sertifikovani hirurg za rak dojke.
Drugi su izneli teoriju da bi anksioznost povezana sa izgledom tela ili izloženost nasilju takođe mogli biti povezani.
Ako negativna osećanja ometaju svakodnevni život, Rurk sugeriše da se razmotri kognitivno-bihejvioralna terapija. Ova vrsta psihoterapije identifikuje okidače, kao što je stimulacija bradavica, i pomaže u upravljanju povezanim mislima i osećanjima.
