Lak san - normalan deo starenja ili signal koji ne treba ignorisati

San se s godinama prirodno menja. Obično se primećuje kraće trajanje sna, češća noćna buđenja i teže uspavljivanje. Suprotno uverenju da starijima treba manje sna, istraživanja pokazuju da je potreba za odmorom ista, ali se menja struktura i kvalitet sna.

Kako ljudi stare, udeo dubokog, regenerativnog sna opada, a noćni odmor postaje isprekidan. Iako organizam i dalje zahteva oporavak, sve teže ga ostvaruje u kontinuitetu.

Istovremeno, slabe mehanizmi koji održavaju stabilan san, pa on postaje plići, kraći i sklon čestim buđenjima - kao da unutrašnji "prekidač" za neprekidan san vremenom slabi.

Mozak "klizi" između sna i budnosti

Jedan od ključnih razloga za lošiji san s godinama jeste slabljenje sistema koji reguliše smenu sna i budnosti.

- U mlađem mozgu ovaj sistem funkcioniše poput pouzdanog prekidača - jasno razdvaja stanje budnosti od sna. S vremenom, međutim, dolazi do gubitka neurona koji podstiču i održavaju san, ali i onih koji podržavaju budnost - objašnjava dr Elena Urestarazu Bolumburu, specijalista neurologije i neurofiziologije, i profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Navari, Španija.

Zbog toga granica između ova dva stanja postaje nestabilnija, pa mozak lakše "klizi" iz sna u budnost i obrnuto. Rezultat je plići, isprekidan san i češća noćna buđenja.

Zašto stariji zaspe i bude se ranije

I biološki sat se menja s godinama. Suprahijazmatično jezgro, grupa neurona koja usmerava unutrašnji sat tela (cirkadijalni ritam), i dalje radi, ali njegov "dan" postaje kraći i ranije počinje, dok signal koji šalje slabi.

- To delimično objašnjava zašto stariji ljudi češće zaspe i bude se ranije. Takođe objašnjava zašto je njihov noćni san osetljiviji na spoljašnje uticaje i zašto se češće osećaju pospano tokom dana. Jednostavno rečeno, mozak dobija manje jasan signal kada treba da spava, a kada da ostane budan - navodi prof. dr Urestarazu Bolumburu.

Još jedna važna promena događa se u takozvanom pritisku za spavanje.

- Tokom dana ovaj pritisak raste i podstiče san, a proces zavisi od supstance poznate kao adenozin. Sa starenjem mozak i dalje akumulira umor, ali slabije reaguje na ovaj signal. Potreba za snom ostaje, ali se teže pretvara u dubok i neprekidan san - kaže prof. dr Urestarazu Bolumburu.

Strukturalne promene u mozgu utiču na san

Dubok san, ključan za oporavak mozga, tokom starenja takođe trpi usled strukturalnih promena u mozgu:

• Slabljenje frontalnih regija - oblasti mozga gde je dubok san najintenzivniji, gube debljinu i veze. Kao rezultat toga, spori moždani talasi karakteristični za dubok san postaju slabiji i ređi, naročito na početku noći.
• Smanjena konsolidacija sećanja - kratki signali mozga, koji tokom sna pomažu u učenju i pamćenju, postaju slabiji i manje sinhronizovani sa dubokim snom čak i kod zdravih starijih osoba
• Ranjiva mreža veza između regija – komunikacija između različitih delova mozga tokom noći postaje manje efikasna, zbog čega san postaje plići, isprekidan i manje regenerativan.

- Važno je napomenuti da se lakši san smatra normalnim delom procesa starenja kod zdravih starijih osoba. Ove promene, same po sebi, ne dovode nužno do kognitivnih problema - naglašava prof. dr Urestarazu Bolumburu.

Način života u starijem dobu koji remeti san

Pored bioloških promena, i način života ima značajan uticaj na san kod starijih osoba, često u interakciji sa neurobiološkim mehanizmima. Na primer:

• Gubitak dnevne rutine, kao što su redovno radno vreme, fizička aktivnost i izlaganje prirodnom svetlu - slabi spoljašnje signale koji pomažu u sinhronizaciji biološkog sata, što pogoršava fragmentaciju sna.
• Poremećaji spavanja, poput nesanice i opstruktivne apneje, u ovom periodu života postaju češći.
• Hronične tegobe kao što su bol, kardiovaskularne ili respiratorne bolesti, kao i poremećaji raspoloženja, istovremeno dovode do češćih noćnih buđenja i prekida sna.
• Česta upotreba lekova takođe remeti obrasce spavanja. Od sredstva za spavanje i anksiolitika, koji utiču na dubok san, do antidepresiva, beta-blokatora i diuretika, koji mogu da otežaju početak, stabilnost ili kontinuitet sna.

- Svi ovi faktori deluju kao modulatori: sami po sebi ne izazivaju promene sna s godinama, ali mogu da pogoršaju san i učine promene vidljivim kada mozak već postane ranjiv - kaže prof. dr Urestarazu Bolumburu.

Normalne promene sna u starijem dobu

U poslednjih nekoliko godina sve je više dokaza da nedostatak sna i poremećaji spavanja negativno utiču na zdravlje mozga. Loš san ne utiče samo na kognitivne performanse na kratak rok, već je povezan i sa većim rizikom od kognitivnog pada i demencije na duži rok.

- U ovoj životnoj fazi obrasci spavanja gotovo univerzalno prolaze kroz promene, a najveći izazov je razlikovati one koje su deo prirodnog procesa od onih koje mogu da budu rani znak neurodegenerativnih procesa.

- Kako starimo, često se primećuje površniji san, češća buđenja tokom noći i opšte pogoršanje obrazaca spavanja. Ipak, trenutno ne postoje biomarkeri koji jasno razlikuju očekivane promene od onih koje ukazuju na neurodegenerativnu bolest - piše u časopisu "The Conversation" prof. dr Urestarazu Bolumburu.

Signali koji mogu da budu rani znak neurodegenerativne bolesti

Iako je prirodno da san postaje lakši s godinama, sledeće promene prevazilaze očekivanja:

• Izražena fragmentacija sna - višestruka, produžena noćna buđenja i stalni osećaj neosvežavajućeg sna, čak i kada je ukupno vreme provedeno u krevetu dovoljno. San gubi stabilnost i kontinuitet.
• Prekomerna dnevna pospanost - koja ometa svakodnevne aktivnosti ili je nesrazmerno količini noćnog sna, što ukazuje da san više ne ostvaruje svoju regenerativnu funkciju.

- Posebno zabrinjava kombinacija poremećaja sna sa blagim kognitivnim promenama, kao što su problemi sa pamćenjem, pažnjom ili učenjem, čak i ako još ne zadovoljavaju kriterijume za kognitivno oštećenje - naglašava prof. dr Urestarazu Bolumburu.

Nedavno istraživanje iz 2025. godine u "PubMed", pokazuje da ovakva kombinacija može da bude rani znak neurodegenerativnih procesa.

Promene u kvalitetu sna koje ne treba ignorisati

Upozoravajući znaci uključuju promene u kvalitetu sna, a ne samo njegovo kraće trajanje. Sledeći obrasci sna nisu tipični za zdravo starenje:

• gotovo potpuni izostanak dubokog sna,
• značajno smanjenje REM faze,
• ili preokret ciklusa spavanja i budnosti, praćeno povećanom noćnom aktivnošću i dnevnom pospanošću.

- Drugi znak upozorenja je sve veća zavisnost od lekova za spavanje ili sedativa, ili gubitak efikasnosti tretmana koji su ranije delovali. U ovim slučajevima problem nije samo nesanica, već poremećaj osnovnih mehanizama spavanja u mozgu.

- Iako ovi znaci sami po sebi ne potvrđuju neurodegenerativnu bolest, ukazuju na potrebu da se san proceni kao potencijalni rani marker rizika, posebno kada promene nastaju nedavno, progresivne su i prate ih kognitivne teškoće - zaključuje prof. dr Elena Urestarazu Bolumburu.

Brzo ili sporo uspavljivanje: koliko vremena treba da da se zaspi i šta to znači

Zašto neki mozgovi ne mogu da se isključe noću uprkos umoru