Endometrioza ne stvara menstrualne ugruške direktno, već kroz mehanizam obilnih krvarenja
Redovno formiranje većih ugrušaka, posebno uz prateće simptome kao što je jak bol, zahteva ginekološki pregled
Pojava tamnih, gustih ugrušaka ili grudvica krvi tokom menstruacije često izaziva nelagodu i strah, ali lekari upozoravaju da ova pojava može biti kako bezazlen pratilac obilnijeg krvarenja, tako i jasan signal hroničnih ginekoloških oboljenja.
Za mnoge žene, suočavanje sa menstrualnim koagulumima (krvnim ugrušcima) otvara pitanje da li je reč o uobičajenoj fazi ciklusa ili o simptomu koji zahteva hitan pregled. Odgovor ginekologa uglavnom zavisi od učestalosti ove pojave, veličine samih ugrušaka, ali i od pratećih simptoma poput intenzivnog bola u karlici.
Iako povremeni i sitni ugrušci ne predstavljaju razlog za brigu, njihova redovna pojava često je usko povezana sa endometriozom – ali i sa iznenađujućim, dugoročnim rizicima po kardiovaskularno zdravlje.
Kada ugrušci postaju signal za uzbunu
Ginekolozi naglašavaju da menstrualni ciklusi variraju od osobe do osobe i da ne postoji univerzalna definicija za to kolika količina krvi je "prevelika".
- Prolazak malog, retkog ugruška bez drugih pratećih simptoma, kao što je jak bol, može biti sasvim normalan za neke žene - objašnjava dr Ketrin Smit, ginekološki hirurg i vanredna profesorka akušerstva i ginekologije u Medicinskom centru Jugozapadnog univerziteta u Dalasu.
Međutim, određene granice ipak postoje kada je u pitanju veličina koaguluma.
- Ne postoji striktna medicinska definicija prevelikog ugruška, ali pacijentkinjama uvek savetujem da se jave lekaru ukoliko su menstrualni ugrušci redovno veći od veličine krupnije kovanice - kaže dr Gabrijel Vitmor, medicinska direktorka Centra za ginekološku hirurgiju u bolnici Univerziteta u Koloradu.
Simptomi koji zahtevaju pregled
Odlazak kod ginekologa je neophodan ukoliko je zgrušavanje krvi praćeno sledećim tegobama:
- Potreba za menjanjem uloška ili tampona na svakih sat vremena zbog obilnog menstrualnog krvarenja.
- Jaki, onesposobljavajući menstrualni grčevi.
- Dubok bol tokom ili nakon seksualnog odnosa.
- Bolno pražnjenje stolice ili bolno mokrenje tokom trajanja ciklusa.
- Hronični problemi sa začećem.
Stanja koja mogu da izazovu menstrualne krvne ugruške
Svi ovi simptomi direktno upućuju na endometriozu – hronično stanje u kojem tkivo slično sluznici materice (endometrijum) raste van nje, najčešće na jajnicima, jajovodima ili karličnim organima, uzrokujući upale, ožiljke i bolove.
Pored endometrioze, krivci za obilno krvarenje i ugruške mogu biti i:
- miomi,
- adenomioza,
- sindrom policističnih jajnika - odnedavno nazvan poliendokrini metabolički sindrom jajnika (PMOS),
- poremećaji u radu štitne žlezde.
Dvosmerna veza između endometrioze i ugrušaka
Studija objavljena prošle godine u časopisu "Springer Nature" pokazuje da endometrioza ne stvara menstrualne ugruške direktno, već se ta veza manifestuje kroz mehanizam obilnih krvarenja. Odnos između obilnog ciklusa i ovog oboljenja zapravo je dvosmerna ulica.
- Endometrioza izaziva hroničnu upalu, otpornost na progesteron i abnormalne hormonske signale u sluznici materice, što direktno vodi do menstrualne disfunkcije i pojačanog krvarenja - ističe za "Health Central" dr Bruk Tigpen, ginekolog i vanredna profesorka na Medicinskom koledžu Bejlor u Teksasu.
Sa druge strane, samo obilno krvarenje može da poveća rizik od razvoja endometrioze kroz proces takozvane retrogradne menstruacije. Radi se o pojavi gde se veća zapremina menstrualne krvi vraća unazad kroz jajovode direktno u trbušnu duplju.
Kada je krvarenje ekstremno obilno, krv se nakuplja u materici ili vagini pre nego što bude izbačena. Zbog tog privremenog mirovanja (staze) unutar genitalnog trakta, krv se prirodno zgrušava i formira ugruške pre nego što napusti telo.
Međutim, retrogradna menstruacija je prilično česta čak i kod žena bez endometrioze, tako da sama po sebi nije dovoljna da izazove stanje.
Skriveni rizici: Endometrioza i zdravlje srca
Jedno od najvažnijih pitanja u savremenoj ginekologiji jeste da li sklonost ka stvaranju ugrušaka u materici znači da žene sa endometriozom imaju veći rizik od tromboze u venama i arterijama širom tela. Iako su sistemski efekti i dalje predmet istraživanja, endometrioza je zvanično identifikovana kao faktor koji povećava dugoročni kardiovaskularni rizik i rizik od moždanog udara.
Žene sa dijagnozom endometrioze imaju čak 34 odsto veći rizik od moždanog udara, kao i znatno veću učestalost povišenog holesterola i visokog krvnog pritiska, pokazuje studija koja je pratila zdravstveno stanje žena tokom 28 godina a koja je objavljena 2022. godine u "AHA Journals". Stručnjaci smatraju da iza ovoga stoje hronična sistemska upala i hormonska disfunkcija.
Uticaj terapije i operacija na rizik od menstrualnih ugrušaka
Zanimljivo je da na ovaj rizik delimično utiču i sami tretmani za endometriozu. Operacije poput histerektomije (uklanjanja materice) ili ooforektomije (uklanjanja jajnika) same po sebi menjaju kardiovaskularni status žene.
Takođe, oralni kontraceptivi (pilule za kontracepciju), koji se rutinski propisuju za smanjenje obilnih krvarenja, blago podižu rizik od venske tromboembolije – stvaranja opasnih ugrušaka u venama. Velika analiza studija u časopisu "Thieme" pokazuje da pacijentkinje sa endometriozom koje uzimaju pilule sa estrogenom imaju dvostruko veći rizik od venske tromboembolije u poređenju sa ženama koje nemaju ovo oboljenje, ali lekari naglašavaju da su te pacijentkinje češće imale i druge faktore rizika, poput prethodnih hirurških intervencija u abdomenu.
Pilule ili trudnoća - gde je rizik od ugrušaka veći
Ginekolozi, ipak, napominju da to nije razlog za izbegavanje hormonske terapije. Apsolutni rizik od venske tromboze kod korisnica kontracepcije sa estrogenom izuzetno je nizak (7 do 10 slučajeva na 10.000 žena). Poređenja radi, rizik od dobijanja ugruška tokom same trudnoće je četiri do pet puta veći nego tokom uzimanja kontraceptivnih pilula.
Uz to, kontraceptivi koji sadrže isključivo progesteron uopšte ne povećavaju rizik od tromboze, a apsolutni rizik ostaje nizak za većinu žena bez dodatnih kardiovaskularnih faktora rizika.
Kako se leče menstrualni ugrušci
Primarni cilj u lečenju dosadnih i bolnih ugrušaka jeste smanjenje ukupne zapremine menstrualnog krvarenja. Medicina danas nudi nekoliko efikasnih rešenja:
- Hormonska terapija: Upotreba kontraceptivnih pilula sa estrogenom ili čistim progesteronom, kao i ugradnja hormonske spirale, efikasno smanjuje debljinu sluznice materice, čime se krvarenje drastično smanjuje, a samim tim i zgrušavanje krvi.
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): Lekovi poput ibuprofena ne služe samo za ublažavanje bolova. Ukoliko se uzimaju pravilno, ovi lekovi mogu da smanje ukupno menstrualno krvarenje za 10-52 odsto, čime se direktno sprečava formiranje ugrušaka.
- Traneksamska kiselina: Reč je o izuzetno efikasnom nehormonskom leku na recept koji se uzima isključivo tokom trajanja menstruacije (najčešće pet dana). Ovaj lek pomaže sistemu za koagulaciju unutar materice i dokazano smanjuje i skraćuje obilna krvarenja za 26-59 odsto.
Bez obzira na to da li su ugrušci posledica prolazne hormonske promene ili hroničnog stanja poput endometrioze, ključno je obaviti ginekološki i ultrazvučni pregled kako bi se utvrdio tačan uzrok i prepisala bezbedna, individualna terapija.
