Miomi koji su prepreka za trudnoću: Jedna vrsta posebno zabrinjava ginekologe

Miomi materice su veoma česta pojava kod žena, ali su retko prepreka za trudnoću. Ipak, jedna vrsta mioma može da bude uzrok neplodnosti ili pobačaja - ako dođe do začeća.

Fibroidi ili miomi materice su izrasline koje se formiraju u ili na zidu materice, a pogađaju čak 80 odsto žena u reproduktivnom periodu.

U većini slučajeva, miomi ne utiču na začeće, ali to zavisi od njihove veličine i lokacije. Osim toga, miomi tokom trudnoće mogu da se menjaju: dok neki ostaju stabilni, drugi se povećavaju zbog hormonalnih promena.

Razumevanje kako miomi utiču na plodnost i trudnoću ključno je za planiranje i odabir odgovarajućih medicinskih intervencija.

Šta su miomi i gde se razvijaju

Miomi su izraštaji sastavljeni od mišića i vezivnog tkiva, a mogu da se formiraju:

• unutar zida materice,
• unutar glavne šupljine materice,
• na spoljašnjoj površini materice.

Ovi izraštaji obično su benigni, zapravo, najčešći su nekancerogeni tumori kod žena. Ipak, u izuzetno retkim slučajevima, miomi mogu da budu uzrok neplodnosti ili da prerastu u maligni tumor.

Kada se razvijaju miomi i koje žene su u riziku

Između 40-80 odsto žena u reproduktivnom periodu ima fibroide, i najčešće se javljaju kod žena između 30 i 50 godina. Tačan uzrok nastanka mioma nije poznat, ali stručnjaci smatraju da hormoni estrogen i progesteron igraju ulogu, budući da se uglavnom javljaju kod žena u reproduktivnom dobu.

Sledeći faktori povećavaju rizik od razvoja fibroida:

• gojaznost i viši indeks telesne mase (BMI),
• porodična istorija fibroida,
• trudnoća u kasnijim godinama,
• rani početak menstruacije,
• kasni ulazak u menopauzu.

Kako se prepoznaju miomi

U većini slučajeva, miomi ne izazivaju simptome. Međutim, kako rastu mogu da izazovu različite simptome, kao što su:

• vaginalno krvarenje mimo menstruacija,
• nadutost - osećaj punoće u donjem delu stomaka.
• često mokrenje (kada fibroid vrši pritisak na bešiku) ili, pak, nemogućnost mokrenja, 
• bol tokom intimnog odnosa (dispareunija),
• bolovi u karlici,
• bol u donjem delu leđa,
• zatvor ili osećaj pritiska na rektum.
• dugotrajni (hronični) vaginalni iscedak.

Može li žena sa miomima materice da zatrudni

- Većina žena sa fibroidima materice može da zatrudni i ima normalnu, zdravu trudnoću. Ipak, određene vrste fibroida mogu da otežaju začeće - kaže dr Megan Bilou, doktorka osteopatije i specijalista minimalno invazivne ginekološke hirurgije u Klinici u Klivlendu.

Uticaj mioma na plodnost u velikoj meri zavisi od tri ključna faktora:

• lokacije,
• veličine
• i broja mioma.

- Presudno je da li miomi utiču na endometrijum – sluznicu materice koja se nakuplja i ljušti tokom menstrualnog ciklusa. Fibroidi smešteni u sluznici mogu da promene oblik materične šupljine, što može da smanji šanse za trudnoću - objašnjava dr Bilou.

Koliko veliki mogu da budu miomi

Miomi su obično zaobljeni izraštaji koji izgledaju kao glatke izbočine. U nekim slučajevima, mogu da budu pričvršćeni tankom stabljikom, što im daje izgled pečurke.

Mogu da rastu kao jedan čvorić (jedan izraštaj) ili u klasteru. Klasteri mioma mogu biti veličine od 1 milimetra do više od 20 centimetara u prečniku, ili čak i veći. Poređenja radi, miomi mogu da budu mali kao seme lubenice ili da dostignu veličinu lubenice.

Vrste mioma

U zavisnosti od toga gde se nalaze i kako se pričvršćuju za matericu, razlikuju se sledeće vrste mioma:

• Intramuralni fibroidi: Najčešći tip, nalaze se unutar mišićnog zida materice.
• Submukozni fibroidi: Rastu ispod unutrašnje sluznice materice.
• Subserozni fibroidi: Rastu ispod sluzokože spoljašnje površine materice.
• Pedunkulirani fibroidi: Najređi tip, ovi fibroidi se pričvršćuju za matericu pomoću stabljike ili stubljike.

Vrste mioma koje utiču na plodnost

U nastavku, doktorka Bilou objašnjava kako svaka od vrsta mioma može (ili ne može) da utiče na plodnost.

Intramuralni fibroidi

Najčešći tip mioma - intramuralni, rastu unutar mišićnog sloja materice i ponekad mogu da utiču na plodnost, ali ne kod svih žena.

- Intramuralni fibroidi utiču na sam mišić materice, što može da potisne ili iskrivi materičnu duplju. Ako se to desi, onda može da utiče sposobnost začeća - objašnjava dr Bilou.

Ako intramuralni fibroidi ne izazivaju simptome, njihovo uklanjanje pre trudnoće obično nije potrebno. Međutim, kod žena sa problemima začeća ili istorijom neuspešnih pokušaja, lekar može da preporuči miomektomiju – hirurško uklanjanje fibroida.

Subserozni fibroidi

Subserozni fibroidi razvijaju se ispod spoljašnjeg sloja materice i obično ne utiču na materičnu duplju, te su retko prepreka za začeće.

- Ovi fibroidi mogu da postanu veoma veliki, ali oni uglavnom ne utiču na sposobnost začeća - napominje dr Bilou.

Submukozni fibroidi

Submukozni fibroidi su najmanje uobičajeni tip fibroida, ali jedan od najčešćih uzroka neplodnosti (steriliteta) ili čestih spontanih pobačaja. Oni rastu ispod endometrijuma i mogu značajno da iskrive materičnu duplju, što povećava rizik od neuspešnog začeća i pobačaja.

- Submukozni fibroidi su oni koji nas najviše zabrinjavaju kada je u pitanju plodnost. Često preporučujemo njihovo uklanjanje pre trudnoće, jer takođe povećavaju rizik od pobačaja - pojašnjava dr Bilou.

Da li je trudnoća sa miomima "visokog rizika"

Prisustvo mioma materice ne znači nužno da će trudnoća biti visokorizična. Sve zavisi od vrste fibroida i simptoma koje izazivaju.

- Samo zato što imate miom ne znači da mora da se ukloni pre trudnoće niti da će nužno da naštetiti trudnoći - uverava dr Bilou.

Submukozni fibroidi su, dakle, tip koji najviše zabrinjava. Oni mogu da otežaju začeće, održavanje i iznošenje trudnoće do kraja, povećavajući rizik od:

• Intrauterino ograničenje rasta: Veoma veliki fibroidi zauzimaju prostor u materici, što ograničava prostor za rast fetusa.
• Prevremeni porođaj: Preveliki fibroidi mogu da izazovu kontrakcije pre 37. nedelje, što dovodi do prevremenog porođaja.
• Nepravilan položaj fetusa: Fibroidi mogu da promene položaj bebe, dovodeći do karličnog ili drugog nepovoljno pozicioniranog fetusa, što često zahteva carski rez.

- Veliki intramuralni fibroidi takođe mogu da izazovu slične rizike, ali ovakve komplikacije su retke - naglašava dr Bilou.

Šta se dešava sa miomima tokom trudnoće

Tokom trudnoće hormoni su u punom jeku, posebno u prvom tromesečju, što može da podstakne rast mioma. Međutim, ovo nije pravilo za sve trudnice.

- Fibroidi možda neće rasti tokom trudnoće, ili mogu da rastu ali ne izazivaju nikakve simptome. U stvari, mnoge žene prolaze kroz trudnoću sa miomima materice bez simptoma, bez problema. Ponekad čak ni ne znaju da uopšte imaju miome, te se otkriju na prvom ultrazvuku u trudnoći - napominje dr Bilou.

Simptomi mioma tokom trudnoće

Kao što je pomenuto, mnoge žene sa miomima materice ne doživljavaju nikakve simptome. Kada se simptomi pojave, mogu da uključuju:

• bol u stomaku,
• pritisak u karlici,
• zatvor,
• često mokrenje,
• bol u donjem delu leđa,
• vaginalno krvarenje.

- U nekim slučajevima, ako fibroidi rastu i postanu veoma veliki, mogu da prekinu snabdevanje krvlju. Ovo se naziva crvena degeneracija i može da dovede do jakih bolova u stomaku - objašnjava dr Bilou.

Crvena degeneracija je relativno retka i javlja se kod oko 8 odsto trudnica sa miomima materice. Pored bola, može da izazove i druge simptome:

• oticanje stomaka,
• mučnina i/ili povraćanje,
• groznica,
• ubrzan rad srca (tahikardija).

Ako se ovi simptomi pojave, posebno kod žena kod kojih su već dijagnostikovani fibroidi, važno je potražiti medicinsku pomoć kako bi se razmotrile opcije lečenja koje su bezbedne tokom trudnoće.

Da li miomi povećavaju rizik od pobačaja

Većina fibroida ne ugrožava trudnoću, ali submukozni fibroidi su izuzetak. Oni su povezani sa povećanim rizikom od pobačaja – studije pokazuju da rizik može da bude 60 odsto veći ili više. Takođe se povezuju sa ponovljenim pobačajima, što znači tri ili više gubitaka trudnoće zaredom.

- Obično preporučujemo uklanjanje submukoznih fibroida pre pokušaja trudnoće, posebno kod žena koje planiraju vantelesnu oplodnju ili druge tretmane plodnosti - kaže dr Bilou.

Međutim, ona upozorava da miomektomija, odnosno hirurško uklanjanje fibroida, takođe može da utiče na verovatnoću začeća i na nošenje buduće trudnoće.

Kako se miomi leče tokom trudnoće

Fibroidi koji ne izazivaju simptome obično ne zahtevaju nikakvo lečenje, ni tokom trudnoće ni inače - osim redovnog praćenja.

- Ako se simptomi pojave, ključno je sarađivati sa ginekologom kako bi se osmislio plan za upravljanje bolom koji je bezbedan za trudnoću - objašnjava dr Bilou.

To može da uključuje sledeće:

• primena toplote, poput grejne podloge ili toplog tuša,
• uzimanje lekova protiv bolova koji su bezbedni za trudnice, ali samo pod nadzorom lekara,
• održavanje zdravih navika, uključujući odmor, hidrataciju i adekvatnu brigu o sebi.

- Ne preporučujemo operaciju uklanjanja fibroida tokom trudnoće, osim u hitnim slučajevima, što je veoma retko - napominje dr Bilou.

Opcije lečenja mioma nakon trudnoće

Miomi nakon trudnoće ne zahtevaju automatski lečenje, čak i ako je njihov rast bio podstaknut hormonima tokom trudnoće. Štaviše...

- Iako fibroidi mogu da rastu tokom trudnoće, mogu i da se smanje nakon trudnoće - pojašnjava dr Bilou.

Međutim, ako miomi izazivaju simptome nakon porođaja, važno je obratiti se lekaru.

- Ako je miom na određenoj lokaciji ili određene veličine koji izaziva simptome nakon trudnoće, lekar može da preporuči njegovo uklanjanje. U svakom slučaju, lekar će sa vama razgovarati o koristima, rizicima i potencijalnim komplikacijama bilo koje opcije lečenja - poručuje dr Megan Bilou.

(Cleveland clinic)