Iako motoričke vežbe mogu koristiti mozgu, više koristi donose kompleksniji zadaci kao što su učenje instrumenta ili novi hobiji.
Zaštita mozga zavisi od kombinacije fizičke aktivnosti, zdrave ishrane, dovoljno sna, društvene uključenosti...
Ideja da ljudski mozak može da se zaštiti od demencije običnim mrdanjem malih prstiju nekoliko sekundi dnevno postala je osnova za popularni trend pod nazivom "vreme za mali prst" ("pinky time"). Ovaj viralni izazov sa TikToka privukao je milione ljudi tvrdnjom da jednostavna motorička vežba uspešno smanjuje rizik od razvoja teške Alchajmerove bolesti, ali nauka na ovo gleda malo drugačije.
Video snimci koji promovišu ovaj trik za zaštitu zdravlja mozga privukli su milione pregleda, pri čemu neki sugerišu da bi poteškoće u izvođenju ovog pokreta mogle da budu znak upozorenja za kognitivni pad.
Zagovornici tvrde da raspoređivanje prstiju u specifičan obrazac i pomeranje malog prsta gore-dole, trenira mozak i održava ga oštrim.
- Lako je razumeti zašto je ova ideja privukla pažnju. Laka navika koja ne zahteva napor, a koja štiti od jednog od najstrašnijih stanja starenja, privlačna je perspektiva. Ali, iako se trend labavo oslanja na stvarnu neuronauku, zaključci koji se donose su daleko ambiciozniji nego što dokazi dozvoljavaju - kaže za The Conversation, Monika Mekatarni-Kovač, postdoktorski istraživač u oblasti kognitivne neuropsihologije na Univerzitetu Anglia Ruskin u Engleskoj.
Mozak voli izazove, ali prsti ne postavljaju dijagnozu
Raditi nešto pipavo i novo sa svojim prstima, kao što je učenje novih akorda na gitari, zahteva stvarnu koncentraciju.
Mozak mora da isplanira svaki pokret, zadrži one pogrešne i neprestano se prilagođava na osnovu onoga što vidi i onoga što prsti osećaju.
- To je iznenađujuća količina mentalnog rada za tako mali fizički zadatak, i to može da pomogne da se objasni zašto su praktični hobiji, kao što su učenje muzičkog instrumenta ili pletenje, povezani sa oštrijim pamćenjem i boljom funkcijom mozga - ističe Mekatarni-Kovač.
Godinama su naučnici koristili zadatke tapkanja prstima, gde ljudi više puta tapkaju prstom ili prate jednostavan ritam, kako bi proučavali kako su pokret, pažnja i starenje mozga povezani. Međutim, ovi zadaci se koriste kao istraživački alati i ne bi ih trebalo mešati sa naučnim testovima za demenciju ili gubitak pamćenja.
Iza ovoga stoji još jedna ideja: mozak može sam da se preformuliše (reorganizuje) kao odgovor na ono što tražimo od njega da uradi, gradeći nove veze dok učimo. Dakle, kada se nauči novi pokret prsta, podstiče se mozak da ojača i reorganizuje neuronske veze uključene u taj zadatak.
- U tom smislu, "vreme za mali prst“ se uklapa u širu kategoriju aktivnosti koje izazivaju mozak kroz novitet i koordinaciju. Od žongliranja do plesa ili učenja novog jezika, ove vrste zadataka mogu da pomognu u održavanju otpornosti mozga sa starenjem - navodi Mekatarni-Kovač.
Prema njenim rečima, izvođenje nepoznatih pokreta može da deluje mentalno zahtevno, ali to ne znači da može da se dijagnostikuje kognitivni pad ili zaštiti od njega.
Mnogi faktori utiču na to koliko dobro neko izvodi zadatak koordinacije prstiju, uključujući pokretljivost, fleksibilnost, prethodne povrede i vežbu.
Zdrava osoba može da ima poteškoća sa ovim zadatkom kretanja, dok neko sa kognitivnim oštećenjem može da ga izvede sa lakoćom.
Traženje lakih rešenja
Popularnost "vremena za mali prst“ naglašava da ljudi sve više traže jednostavne načine za praćenje i zaštitu zdravlja svog mozga. Nažalost, otkrivanje najranijih faza kognitivnog pada je znatno složenije.
- Lekari i istraživači koriste pažljivo razvijene testove koji mere mnoge aspekte kognicije, uključujući pamćenje, pažnju, jezik i "izvršno funkcionisanje" (veštine planiranja, organizovanja i samokontrole koje koristimo za obavljanje svakodnevnih zadataka) - ističe Mekatarni-Kovač.
Ona dodaje da trenutno nema dokaza da poteškoće sa ovim konkretnim pokretom prsta predviđaju rane probleme sa pamćenjem ili mišljenjem, i nema čvrstih dokaza da njegovo praktikovanje može da spreči kognitivni pad.
Istraživanja o različitim vežbama za šake i prste prijavila su skromne koristi kod ljudi koji već imaju određene kognitivne poteškoće. Ali još nema mnogo dokaza, i nije jasno da li su koristi dovoljno velike da pomognu u zaštiti od demencije.
Još jedno ograničenje je to što mozak ima najviše koristi od aktivnosti koje ostaju teške. Kako zadatak postaje poznat, on zahteva manje pažnje i kognitivnog napora. Pokret koji danas deluje teško može da postane uglavnom automatski nakon ponovljenog vežbanja, smanjujući svoju vrednost kao trening za mozak.
Ono što se zna da deluje
Nažalost, ne postoji jedan jedini trik za održavanje oštrine mozga sa starenjem. Ono što se čini da je važno jeste mnogo šire - ostati aktivan, brinuti o svom srcu, spavati dovoljno i održavati društveni život.
Takođe, ima sve više dokaza da nešto tako jednostavno kao što je rešavanje problema sa sluhom ili vidom može da pomogne, jer olakšava osobi da ostane društveno i mentalno uključena.
- Zdrava ishrana, posebno ona koja podseća na mediteransku ishranu, takođe je povezana sa boljim zdravljem mozga. Doživotno učenje, bilo kroz obrazovanje, hobije, jezike, muziku ili druge mentalno stimulativne aktivnosti, takođe izgleda da pomaže - navodi Mekatarni-Kovač.
"Vreme za mali prst“ kao izazov koordinacije može da bude zabavno i bezopasno.
Ali, njegovo viralno obećanje previše pojednostavljuje mnogo složeniju sliku. Kada je reč o zaštiti mozga, dokazi i dalje idu u prilog manje glamuroznim osnovama:
- vežbanju,
- snu,
- zdravoj ishrani,
- društvenoj povezanosti,
- dobrom senzornom zdravlju,
- doživotnom učenju.
Rani znaci demencije: Davanje novca nepoznatima, gubljenje smisla za humor...
