Zahvaljujući savremenim terapijama, bolest drži pod kontrolom i ističe da rak više nije smrtna presuda
Odlazak u bolnicu za Bebu predstavlja rutinsku obavezu, dok slobodno vreme ispunjava aktivnostima koje voli
Dok neki ljudi u životu broje rane, Beba Basta (56) iz Beograda broji pobede i dokazuje da rak može da uzme sate u bolnici, ali ne i pravo na život.
Život se ponekad promeni u sekundi, a suočavanje sa teškom bolešću donese strahove i neizvesnost. Ipak, postoje ljudi koji odbijaju da postanu samo statistika. Oni biraju da žive punim plućima, svesni da je svaki novi dan prilika za radost.
Takva je Beograđanka Beba Basta. Posle 11 godina borbe sa metastazama i 16 operacija, ona melanomu, najopasnijoj vrsti raka kože, ne dozvoljava da bude smrtna presuda. U pauzama od bolnice, kontrola i terapija ona putuje, vozi bicikl, smeje sa ćerkama i prijateljicama, a protiv stresa se bori uživanjem u lepim sitnicama.
- Za ovih 11 godina borbe sa melanomom, mnogo toga sam prošla. S jedne strane, 11 godina je dug period, a sa druge – to je 11 godina života. Zahvalna sam što sam ovde. Tako da, teško jeste, ali može se - priča Beba Basta.
Suočavanje sa nepoznatim i dani mladalačkog neopreza
Kao i kod većine ljudi koji se suoče sa malignom bolešću, prvi koraci na tom putu doneli su zbunjenost. Potrebno je vreme da se prihvati nova realnost i razumeju mehanizmi borbe protiv teške dijagnoze.
- Nisam znala ni šta je melanom, nisam poznavala nikoga ko ga ima. Tek vremenom sam počela da razumem šta mi se dešava - priseća se Basta.
Danas otvoreno govori i o faktorima rizika koje tada, u mladosti, nije doživljavala ozbiljno, a koji su ostavili trajne posledice.
- Imam svetao ten i koža mi je osetljivija. Kao tinejdžerka želela sam taman ten, sunčala sam se i koristila solarijum da pripremim kožu za more. To je bilo u proseku nekih 7 minuta godišnje, desetak dana. Kad se sabere, to je u proseku 70 minuta, što ovako ne deluje mnogo, ali današnja saznanja kažu da jedan odlazak u solarijum povećava taj rizik za 50 odsto.
- Tada se nije mnogo pričalo o melanomu. Danas znamo mnogo više i važno je da mladi ljudi to čuju - rekla je Basta u FoNetovom serijalu Stigma.
Rak nije smrtna presuda
Zahvaljujući napretku medicine, percepcija onkoloških oboljenja se polako menja. Dijagnoza koja je nekada asocirala isključivo na fatalan ishod, danas, uz adekvatno lečenje, postaje hronično stanje sa kojim može da se živi.
- Kako su godine odmicale i kako sam ja saznavala više o toj bolesti, nekako sam je lakše prihvatala. Videla sam koliko inovativna terapija pomaže pacijentima i onda sam dobijala energiju i snagu da mogu da se nosim sa bolešću.
- Reč "rak" često se izjednačava sa smrću. Ali danas postoje inovativne terapije i lekovi koji omogućavaju da se bolest drži pod kontrolom i da ljudi žive kvalitetno i ispunjeno - svedoči Basta.
Najveći oslonac u krugu porodice: Suze i smeh kao lek
Najteže bitke često se ne biju na operacionom stolu, već tokom čekanja rezultata i suočavanja sa neizvesnošću. Beba Basta priznaje da joj je u prvoj godini bilo najteže, ali da je vremenom razvila mehanizme kako da se nosi sa stalnim pritiskom.
- Svaka nova metastaza je stres. Svaka kontrola i čekanje rezultata. Ali moje ćerke i ja naučile smo da kažemo: "Danas smo dobro, a kad stignu rezultati – isplačemo se i kažemo videćemo dalje" - iskrena je Basta, koja ističe važnost podrške:
- Moje dve ćerke su od prvog dana uz mene. Prošle su sa mnom teške trenutke, ali smo zajedno naučile da živimo sa tim. Tako da, svaki dan je novi početak.
Bolnica kao radna obaveza, a život kao slobodno vreme
Dugogodišnji staž u borbi sa melanomom promenio je i njen pogled na same medicinske procedure. Odlazak u zdravstvene ustanove više ne posmatra kroz prizmu stigme, već kao rutinsku obavezu.
- Svaki odlazak u bolnicu zaista doživljavam kao odlazak na posao. To je obaveza koju moram da završim, i trudim se da uradim što uspešnije. Da izađem iz bolnice kao neko ko je rešio jedan problem i onda idemo dalje - objašnjava ona kako se danas nosi sa bolešću i redovnim odlascima kod lekara.
Fokus na pozitivne aspekte života: Bicikl, folklor i putovanja
Između terapija i kontrola, Beba svesno bira da ne troši energiju na nebitne stvari. Umesto toga, slobodno vreme ispunjava aktivnostima i ljudima koji joj donose stabilnost i zadovoljstvo.
- Trudim se da mi dani budu lepi. Da budem zadovoljna sa sobom, sa svojim životom - dok sam ovde da mi bude lepo. Nosim neku radost u sebi: da ja budem dobra i sebi, ali da budem dobra i drugima. Da pomognem, ako mogu da pomognem - prosto sitnica. Znači, dani su mi ispunjeni nekim lepim sitnicama, lepim događajima.
Kroz svakodnevne navike i hobije, ona uspeva da održi visok kvalitet života i osećaj normalnosti.
- Meni je veliki uspeh, recimo, to što idem biciklom na posao, od Slavije do Novog Beograda. I kad me nervira parking, samo kažem – neću da se nerviram, hoću da vozim bicikl - kaže Beba Basta kroz smeh.
Pored biciklizma, njenu svakodnevicu ispunjavaju tradicija, putovanja i dugogodišnja prijateljstva.
- Igra u folkloru, ta energija, ti ljudi, ta atmosfera – meni prosto prija i čini me radosnom. Putujem dosta, imam zaista prilike da obiđem i neka zanimljiva mesta, nešto o čemu sam samo čitala, da doživim neke druge stvari. I onda shvatim, u stvari, koliko sam i ja mala u tom prostoru i koliko je život čaroban i koliko je taj svet prosto magičan. I uživam u svemu tome, to je ono sve što mi puni moje baterije.
- Druženje sa prijateljicama je neprocenjivo. One su uz mene od prvog dana i one su mi bile zaista velika podrška da preživim onaj najteži period u svom životu, a i danas su prisutne da podelimo i tu radost života. Ne mogu da kontrolišem bolest, ali mogu svoj stav prema onome što mi se dešava. Posle intervencija, rezultata i kontrola – sledi onaj lepši deo mog života. I ja zaista uživam u njemu - zaključila je Beba Basta.
